Narodno blagostanje

Страна 634

Прошлогодишња добит је резултат високих цена, које су ове године пале, а осим тога и производња се морала ограничити. — У Турској је израђен четворогодишњи план, који је ових дана одобрен од претседника републике, према ко: ме ће се извршити опсежни радови. Предвиђа се изградња двеју лука на Црном Мору, 28 трговачких бродова, трајекти који ће везивати европску са азијском обалом у Истамбулу, жељезничка пруга која ће везати оријент-експрес са кавкаским експресом. Осим тога, подићи ће се 15 фабрика. међу којима једна за производњу синтетичне нафте. Велика пажња указаће се развоју рударства. Саградиће се радничке колоније по енглеском примеру и станови за државне чиновнике у Анкари. За провођење ових радова покушаће се да се склопи зајам у иностранству.

— У Самобору ће ускоро бити завршена градња текстилне фабрике „Самотекс“. Како општина нема довољно капитала да изгради вод за снабдевање фабрике електричном струјом, а то право припада искључиво њој, то је она повела преговоре са Удруженим електричним централама да оне то учине.

— Грађевна делатност у Немачкој ове године је врло

јака. У првом полугодишту подељено је 196.310 дозвола за градњу за 23.470 станова, за 13690 више станова него прошле године. У истом времену довршено је 112.410 станова према 119.883 1937. Карактеристично је за ову годину псвећање грађевне делатности у малим местима, нарочито у оним до 2.000 становника на које отпада 15,8/' од целожупног броја дозвола према округло 127 1987. | — Svetska proizvodnja aluminijuma u 1987 godini iznosila je okruglo 500.000 tona prema 866.000 u prethodnoi godini. Najveću proizvodnju imale su SAD, 132.800 tona pre'ma 109,000 u 1936, zat.m Nemačka 127.500 prema 97.500, Rusija 45.000 prema 837.900, Kanada 42.600 prema 26.2600, Francuska 34.500 prema 26.500, potom redom Švajcarska, Norveška, Ita: lija, Engleska, Japan, Rumunija, Austrija, Švedska i Jugosla vija, čija je proizvodnja iznosila 200 tona. Više nego polovina (56%) proizvodnje organizovana je u međunarodnoniı kar'telu »Alliance aluminium cie.«, koji uređuje kvote proizvodnje i cene, Fabrike u SAD nisu članice tog kartela, zbog zakona protiv kartela. Prosečna cena aluminiuma u Njujorku bila је ч 1987 god. 163 dolara, prema 268.08 u 1935 ı 599.44 u 1925 godini. — Montecatini, talijansko društvo za hemijsku Droizvodnju u Milanu, izveštava da je ove godine njegoOVa Droizvodnja aluminiuma za 6000 t veća od prošlogodišnje. U topionicama u Južnom Tirolu sada se nakon izvršene racionalizacije proizvodi aluminium čistote 99,99/o. Sada se društvo bavi izradom postupka krakiranja za albansku naftu, kojim će se proizvodnja benzina udvostručiti. Zaposleno je preko 60.000 radnika prema 50.400 u 1937 godini.

— Ових дана освећена је водојажа у Грошници и ваљаоница у Крагујевцу. Ваљаоница ће радити гвоздене легуре за потребе домаће индустрије и има толики капацитет да ће моћи да подмири потребе војне и приватне индустрије. ТРГОВИНА

— Светска потрошња памука од 1! августа 1987 до 31 јула ове године износила је 26,16 мил. бала према 29,72 мил. прошле године. Резерве крајем јула о. г. биле су 5,17 мил. према 5,01 мил. 1986/37.

— Амерички часопис „топ Асе" пише да се у Сје"дињеним Америчким државама још увек запажа уздржавање купаца од куповине челичних производа. Изгледа да та појава није последица тога, што цене за последњу четврт

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ове године још нису одређене, него да је условљена политичком кризом у Европи. У задње време Сов;. Русија је купила велике количине лима, а Немачка старог гвожђа. Очекује се да ће политичка криза имати за последицу поскупљење калаја.

— Загребачка сточна благајна, која је уређена по угледу на бечку, продала је прошле године у комисионој продаји 96.038 комада стоке за 86,467.000 дин. Укупан промет трговаца преко ње износио: је за то време 74,330.000 дин, а промет оних са седиштем ван Загреба 55,451.000 дин. Загребачки трговци стоком траже да се сточна благајна укине. У том случају би цео промет трговаца ван За: греба ишао преко њих.

— Крајем јула 0. г. исцрпли смо контингент пиринча, који нам је одобрила Италија за период од 1 окгобра 1837 до краја септембра ове године. Даљи извоз пиринча талијанске власти су одобриле само у релацији 3 вагона полуољуштеног према 2 ољуштеног. Како је та релација неповољна за нас, јер су млинови за љуштење остали без сировине потребне за рад, затражен је од Италије накнадни контингенат. Талијанско министарство пољопривреде повукло је ових дана забрану извоза полуољуштеног пиринча и одобрило да до краја октобра можемо увести 2.500 т. Дефинитивно решење овог питања извршиће се на састанку Сталног талијанско-југословенског привредног одбора, који треба да се састане половином октобра O. г.

— У Келну, почетком октобра о. г. требало је да се састане наша делегација са немачком, ради трговинских преговора, али је састанак засада одложен.

— Број излагача на првом београдском сајму био је

883, на трећем, који је недавно затворен, попео се на 911.

Од тога 375 су биле стране фирме или 41%.

— Ирег, који је ових дана заседавао у Прагу, за-

кључио је да цене железа остану непромењене.

НОВЧАРСТВО

— Талијанска поштанска штедионица имала је у маЈу 5,5 милиона улагача са 8,6 милијарди лира штедних улога. Чековних рачуна је било 9,8 мил. за 18 милијарди лира депозита. Камата на штедне улоге износила је 2,65“. На улоге по чековним рачунима, камата се рачуна по нарочитој скали, по којој прве године се не плаћа ништа, а после тога 59, након 2 год. 5,25, а након 15 година 60. Уплата је било 3,28 а исплата 2,10 милијарди лира. Укупна сума улога износила је 26,7 милијарди.

— Псводом тражења Удружења банака у Новом Са: ду да Паб новчаним заводима изда другу половину 3%о обвезница за ликвидацију земљорадничких дугова, Привилегована аграрна банка је дала извештај да то не може учинити пре него што дефинитивно прими земљораднички портфељ који јој је предан. Тај пријем је у току и сваком заводу, чији је портфељ коначно примљен, издане су обвезнице до пуног износа који му припада. Према томе је издавање другог дела обвезница већ отпочело и биће код знатног броја новчаних завода завршено до краја године.

— Француска банка повисила је дисконтну стопу од 91/95 на 3/0 и ломбардну од 3/г на 4% а код тридесетодневних предујмова на краткорочне и средњерочне палире од 2/2% на 39о. Тиме је каматна стопа новчаничне банхе дошла на стање од новембра 1987. У исто време министарство финансија је повисило камату за своје краткорочне емисије и то за старе двогодишње, за нове 17/2 годишње бонове благајне за народну одбрану од Зуз/о на 4206, за обичне месечне бонове државне благајне од 29490 па зубу, и за једногодишње 3%о на 4) и за тромесечне од 27ја60о на 39/. .