Narodno blagostanje

|. октобар 1938.

Džon M. Kenz, profesor na Kinge's College, Cambridge

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 627

Екотокнљтока зе беј акрауте кељжекуе 2#1~

ИВЕ А нааниАКАА Се | sSipevyiraca а Ла] Кака

U prošlom broju, a u članku »Rat i Privreda« pisali smo da je politika državnog stokiranja robe za slučaj rata postala vrlo važan faktor ekonomskog mirnodopskog života; »stokiranje apsorbuje ogromne kapitale i postaje faktorom tražnje, a eventualno i ponude, koje mogu da budu rešavajuće za cene i u mirno doba«. Dva dana docnije stigao nam je septembarski broi londonskog »Economic Journal«, koji uređuje profesor Kenz. U njemu ie on objavio članak pod naslovom: »Držayna politika stokiranja životnih namirnica i sirovinaeć, u kome je gornja naša teza detaljno razrađema. Pisac kaže, da bi velika sreća bila kad bi narodno blagostanje bilo isto tako briga države, kao što је to slučaj sa norodnom odbranom. On sugerira da se politika stokiranja podvede i pod kriterijum mimodopske ekonomske potrebe, koja je ne manje interesamina. On smatra, kao i veliki broj ostalih ekonomista, da je stabilnost cena toliko važan problem, da bi niegovo rešenje značilo uništenie konjunkturnih fluktuacija privrede i dovelo do jednoobraznog i ravnomernog razvića. On polazi od poznate činjenice, da privredni sistem zasnovan na slobodnoj konkurenciji ima za glavnu odliku svođenje zaliha od strane privatnika na najmanju meru, zbog toga što ga velika zaliha baca u veliki rizik bez nade na veliku dobit. A to je baš uzrok ogromnih fluktuacija cena u kratkim periođama najvažnijih artikala. On to pokazuje na primeru četiri artikla, koje smatra za »reprezantativne sirovine koima se trguje pod slobodnom konkurencijom«. To su kaučuk, pamuk, pšenica i olovo. Zatim ukazuje na PO: litiku stokiranja u raznim državama kod pojedinih artikala poslednjih 20 godina. Naročito pominje slučaj sa pšenicom u Americi i Kanadi, zatim sa šećerom, pšenicom i drugim nekim artiklima u Engleskoj. Sve su to bile mere stokiranja za uticanje na cene. Ta je politika uzela veliki obim od kako su države počele da stokiraju najraznovrsniju. robu za slučaj rata. On naročito ukazuje na primer Švedske, u kojoj novčanična banka upotrebljava izvesna dobra kao pokriće novčanica — mera koju je svojedobno predložio profesor Kasel i o kojoj smo više puta pisali. Ali najvažnija mera te vrste je engleski Essential Commodities Reserves Act, o

kome smo takođe više puta referisali. Ostali deo članka donosimo u prevodu.

Dobro bi bilo kad bi mogli da problemima mira pristupimo sa istom energijom i iskrenošću kao.onima rata! Od pamtiveka odbrana se smatra glavnom zadaćom države, dok је briga oko narodnog blagostanja još uvek nedonošće. Društvenu akciju odobravaju svi kad ide za prvim ciljem, a sumnjiva je kad ide za drugim. Međutim, u ovom času mi smo odobrili velike izdatke za narodnu odbranu i zato da bi se našlo rešenje problema nezaposlenosti, a fo rešenje samo je sporedni proizvod ovakvih izdataka, dok bi, da ije odlučeno razoružanje, došlo do ozbiljnog popuštanja konjunkture pre nego što bi bio u istom obimu zaključen zajam za produktivne radove u miru. Tako je moguće, kao što se nadam da ću moći dokazati, da se kombinuje glavni zadatak novog vladinog zakona) sa svrhama koje su od koristi i u miru.

Na prvom mestu, ministarstvo trgovine dobilo je ovlašćenje da skuplja statističke podatke, koje će ono moći da slobodno publikuje prema propisima, ali nesreса је да је ta sloboda ograničena samo na onu robu o kojoj će voditi brigu ministarstvo trgovine, a ne i drugu, kao n.pr. metale, koju će nabavljati ministarstvo rata (u tolikoj meri naša vlada gleda na stvari kroz naočare pojedinih ministarstava). To je Vrlo. važno, |er mi imamo prilično dobre statističke podatke o »vidljivim« zalihama, a nemamo nikakvih o »nevidljivima« koje se nalaze kod privrednika. Fluktnacije vidljivih zaliha uravnotežuju se često, ili bar jednim delom, suprotnom fluktuacijom nevidljivih; kad bi bili poznati detalji o tome, mogle bi se pogdekad izbeći krajnje fluktuacije cena. Potpuni podatci o fluktuacijama svih

1) Misli na gore citirani zakon. (Pr. Uredništva).

zaliha bili bi od ogromnog značaja po upravljanje privrednim ciklusom. .

Na drugom mestu, miinstarstvo trgovine, i to је vrlo mudro, dobilo je vlast da pristupi novom i teškom problemu primenom raznolike tehnike. Govoreći općenito, ona je dvostruka: s jedne strane, ta tehnika uključuje kupovanje od strane vlade, a s druge, ona ide za tim, da poveća zalihe koje već postoje u zemlji, ali koje ne pripadaju državi. Te obe tehnike stokiranja pružaju mogućnost dalekosežne saradnje sa proizvođačima sirovina u imperiju. Što se tiče neposrednog kupovanja koje će vršiti vlada u svrhe odbrane, ide se za tim da se ono obavi što pre i da se preveze u sigunosti. Ali nije važno da roba koja se bude stokirala, bude uvek jedna te ista. Naprimer, kad proizvodnja šećera bude velika, i niska cena, mi možemo spasiti proOizVOđače šećera u imperiju preuzimajući jedan deo njihove proizvodnje; druge godine, kad ima izobilje pšenice i kad je jevtma, a cena šećera nešto skoči, šećer se može zameniti pšenicom. Ali mene danas najviše interesuje koliko su mogućne mere ne samog kupovanja, nego kako da se povećaju postojeće zalihe u ovoj zemlji, a da se podmirivanje potreba tržišta vrši na normalan način. i

· Zakon |e dao široka ovlašćenja o davanju provizije i pomoći za stokiranje i finansiranje tog posla, da bi se privukli trgovci da i sami drže veće zalihe. Ja preporučujem da se ovaj zakonski propis sistematski primenjuje, da bi se naša zemlja učinila najjevtinijom za posednike dobara, da bi u njoj držali svoje zalihe, i da bi se to ostvarilo u uskoj saradnji sa proizvođačima iz imperija. Imam utisak da je ranijih godina u našoj zemlji držano zaliha ı većem obimu, nego 510 је