Narodno blagostanje

_8; октобар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ол | мл | за . GOOOG 30.0 938 | па346 —______ _ 3033 Ca mp. 20% Пабло | 2 | Без пр. | 16465 | 17546. | 1915 3-X% 2388 |410— ~ = | 3150 4 258 141097 0 | 5075 BN: 238" | 30878 ı 052

258 1390 — ______ O

654 |

Обрт је износио 24,7 мил. дин. према 28,8 мил. дин. Највећи део и ове недеље отпада на Берлин 15,3 мил. према 21,9 мил. дин, затим на Лондон 6,3 мил. према 5 мил, Грчке бонове 929.000 према 526.000 итд. Необично велики је био промет у девизи Цирих 1,9 мил. дин.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи: 31-XII-36 31-Х1-37 31-Ш 29-IX 6-X

Лондон _ 27.37 21.62 21.653, 2105 21.01 Амстердам 93830. 924060 24140. 239... 238:84 Њујорк 435.14 43250 4364, | 444,— 438Берлин 17510 17425 174.92 —— 17565 Париз 20.327, .14.68/» 1358љ 1177) 1178 Праг - 22.228љ 15.19 15.21 = 15.10 Брисел —— сз 73.69 750 | 74.96 Београд 10.— 10.— 10.— —.— 10.—

У Лондону, Паризу и Цириху била је у току недеље јака хоса у долару. Нарочито су били ослабили према до: лару француски франак и енглеска фунта. Обе девизе су продавали они који су бежали са капиталом у САД. Тај процес је трајао до све пред крај извештајне недеље. Последњи курсеви из Цириха, међутим, показују да је дошло до преокрета. Долар је попустио према француском франку и фунти стерлинга. Чвршћи су и швајцарски франак и белгијски франак.

Тржиште злата

Забележили смо прошле недеље бекство из злата. У извештајној недељи оно је престало. Наново је почела тезаурација злата. Цена злата је у току целе недеље била тако висока да се исплатио извоз у САД. 4 о. м. понуда је била 1 мил. фунти стерлинга по цени од 144.ш 8» п. што је за 5 п. више него претходног дана.

(по унци) (по кг.)

шилинг пенса Дин.

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54.312 27-1Х-1938 145 6 56.111

4-Х-1988 | 144 81/a 56.775

Роб: о тржиште

5 РОБНО ТРЖИШТЕ

Пи — - Утицај политичких фактора на пораст цене. пшенице изгубио. се одмах после. закључења минхенског: споразума. . За неколико дана, курсеви су се вратили на.најнижи ниво. у овој кампањи ·на коме-су били Зи 9 септембра. Брзом. срозавању. курсева највише је допринео Винипег, јер је канадска овогодишња жетва дала извозни вишак од око 500.000 вагона и влада, упркос одлуци о стокирању извесне количине, сматра да јој је јевтиније

Страна 655

да уз покриће диференције између интервенционе уну-

трашње и светске цене (сада износи 20 центи по бушелу) извезе што више. Да би пак, смањила ову диференцију очекује се да ће ових дана интервенционе цене бити сви: жене на 70 центи по бушелу. У С.А.Д. понуде произвођача су релативно мале, јер произвођачи у великој мери користе ломбард. Државна установа за интервенцију купила је до сада око 50.000 вагона, док су извозници преузели свега око 10.000 ваг. што је најбољи доказ колико је, У овоме моменту, загушено светско тржиште. Насупрот томе, Европа треба много мање робе но у истом периоду прошле године. Према међународном пољопривредном институту жетва у европским увозничким земљама дала је принос од 3,440.000 ваг. према 2,970,000 ваг. у прошлој години. Поред понуда из прекоморских земаља притисак натржиште врши и Русија, која у западној Европи продаје одличне квалитете по веома ниској цени. Ова ситуација утицала је на појачање протекционистичких мера за заштиту унутрашњих цена пшенице. Међу првима је Холандија, у неколико наврата, повисила увозну таксу на 2,50 хол. фор. за 100 кг. Затим је Швајцарска повисила увозну царину, а сада је и Белгија увозну таксу на пшеницу и пшенично брашно повећала на 20 односно 26,60 фр.

Средином недеље термински курсеви на светским берзама кретали су се овако:

| X XII ШМ VII Ливгрпул шил. мтц. 10/7 10/6 10/1 Ротердам хлф. мтц. | 3,75 3,82 3,95 4,02 Б. Аирес пез. мтц. 6,85 6,87 7,06 Винипег центи буш. 593/8 591/5 625/8 Чикаго центи буш. . 6414 — 65 645

На домаћем тржишту ситуација се, такође, нешто изменила. Малинови су престали с тражњом те су цене у главним произвођачким центрима поново сишле на ниво интервенционих услед чега се појавила и већа понуда Призаду. Вероватно да ће понуда наредних недеља опет попустити, јер ће главни посао, као што то бива сваке године, прећи на кукуруз. Уколико би се пак, одржала садања висока цена кукуруза, онда је више него сигурно да ће произвођачи радије продавати кукуруз него пшеницу. Интервенциона цена је непромењена 160 дин. база шлеп Тиса. ДоMaha цена је већа од светске за око 150%. У крајевима, који су ове године имали слабу жетву, цена је преко интервенционе за износ возаринске разлике.

Извозни паритет према октобарском курсу у Ливерпулу пао је средином недеље на 58,35, а према новембарском курсу у Ротердаму на 53,20, односно на бази цене за ефективну робу на 60 дин. |

Кукуруз. — Мако је на тржишту кукуруза наступило извесно попуштање курсева овај артикал, у поређењу са пшеницом, држи се сјајно. За сада нема скоро никаквих изгледа да би позиција кукуруза могла осетније да се поквари. Почетком октобра друга рука у Аргентини имала је 45.000 вагона, а то је, за ово време, релативно мала количина. Принос у С.АД. биће нешто мањи но у прошлој години па: се претпоставља да притиска на тржиште неће бити. У Јужној Африци принос је бно 165.000 према 935.000 у 1937. Најзал, из подунавског базена понуда ће бити такође врло мала. Према томе, у наредној сезони главни снабдевачи светског увоза биће Аргентина и САД. Ротердам је ове недеље нотирао за новембар 4,42 хлф. за мти, а Чикаго 46 центи за бушел. --

На домаћем тржишту, после појаве домаћег кукуруза, ситуација се променила и цене су попустиле. Стари кукуруз, кога уосталом има необично мало, попустио је на 135—136 дин. Нови кукуруз рађен је ове недеље: за пролеће 135—