Narodno blagostanje
58. октобар 1938. __
Ју 40 пр. г. писали о десетогодишњем раду Савеза па ћемо се сад ограничити на то да укажемо како је висока коњунктура 1937. утицала на развој задругарства.
Крајем 1936 Савез је имао 3177 учлањених задруга, а 1937 3393. Судећи по повећању броја задруга рекло би се да је задругарство преживело један јачи полет. Том порасту броја задруга требала би да одговара и већа сума сопствених сретстава, међутим она је незнатно порасла, и то уплаћени удели од 6,384.781 дин. 1936 на 6,393.479 1937, 0,159 /o, фондови од 8,79 мил. на 8,97, за 2,190 а сума до које задруге јамче за обавезе Савеза за 1,19% од 83,78 на 84,78 мил. дин. То значи да су новостворене задруге врло мале и сиромашне, са малим бројем удела. Још горе стоји ствар са штедним улозима, који су се смањили према 1936 за 15,18%0 од 8,8 на 7,6 мил. дин. То смањење је врло осетљиво, али је ипак знатно мање од претходне године, када су улози пали за 57,35.
Како видимо за време полета 1931 повећао се једино број задруга, док су се сопствена сретства Савеза незнатно повећала а туђа чак смањила. Најгоре стање показују кредитне, чији се број смањио за 13, од 1109 на 1096. Застој који је настао код њих због неплаћања дугова од стране сељака, још увек постоји. Само мањи део задруга одговара својим обавезама. Предаја сељачких меница Привилегованој гграрној банци завршена је, али пословање кредитних задруга још се није знатније повећало. Оне су тек зд скоро почеле опет да добивају и одобравају кредите. Опадање штедних улога скучило је још више њихову пословну делатност.
Повољнију слику показују набављачке задруге, чији се број стално повећава. Крајем 1937 их је било 1632 према 1558 1936. Промет у Главној набављачкој задрузи, код које је усредсређена набавка сељацима потребних артикала, повећао се од 43,2 на 57,8 мил. дин. Крајем прошле године њена сопствена сретства су порасла од 2,1 на 2,5 мил. дин, укупно је подељено 43 мил. кредита према 3,4 мил. дин. 1936. Развој задругарства изгледа иде у правцу јачања и повећања броја набављачких задруга, пошто само преко њих може сељак јевтино да купи потребне производе.
Сличан развој постоји и код сточарских задруга. Главна сточарска задруга као кровна организација створена је 1936. Тада је у Савезу било учлањено 169 сточарских задруга, а крајем 1937 228. Овако јак пораст сведочи
да је ова врста задруга нашла повољан пријем код сељака..
Од 1982, када је Савез почео да се бави организовањем продаје стоке на задружној бази, до краја 1937, продано је 38,5 мил. кг. за 354,19 мил. дин. Претпрошле године Савез је купио кланицу у Запрешићу, са прерадом сточних производа. У исто време организовао је ветеринарске одељке при оним сточарским задругама, где се показала потреба
за тим. Ради селекције стоке Савез је од 1935 до конца 1937:
увезао 126 бикова и 190 крава и јуница сименталске расе.
Код остатлих врста задруга нема већих промена према претпрошлој години. Најважније питање, које се потеже на свим скупштинама како Савеза тако и главних 34друга, је питање кредита. Задруге располажу са малим сопственим сретствима, а како смо видели ни године полета 1981 и 1982 нису их осетније повећале, Тако на пр. Главна земљорадничка произвођачка задруга располаже са свега 26.000 дин. сопствених сретстава. Како се кредити дају на бази сопствених сретстава и колективног јемства задругара, сиромашне задруге могу да добију мале суме, 3 то значи да напредак њихов иде врло споро, што се, уосталом, види и из напред изложених података о стању. удела и фондова,
У прошлој. години Савез се користио кредитом од
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 641
57,16 мил. дин. и то 35,8 мил. дин. код Народне банке, 15,9 мил. код Паба а остало код других новчаних завода. За то време он је дао задругама 17,10 мил. дин. нових кредиа,. а на име отплате зајмова примио од њих 11,9 мил. Укупна сума задужења задруга код Савеза износила је крајем 1937 66,7 мил. према 61,5 мил. дин. 1936.
I=
Сједињене Америчке Државе, иницијатор светског споразума о пшеници на Лондонској = конференцији у првој поло-
\ вини 1933, августа месеца ове године узеле су понова иницијативу за склапање новог споразума. Овога пута, међутим, тактика С. А. Д. била је сасвим друкчија. 1933 оне су изишле са предлогом пред све заинтересоване извозничке земље, а сада су се, барем за прво време, ограничиле само на Канаду.
Тешкоће стварања монопола на тржишту пшенице
Тактика је промењена из два разлога: због измене положаја С. А. Д на светском тржишту и због искуства које су имале са применом лондонског споразума. 1983 г. С. А. Д. располагале су огромним стокираним вишком чије је држање гутало дневно огромне суме; сличним вишковима располагале су и друге прекоморске земље, а изгледи на пласман ових вишкова били су минимални. У таквој сиситуацији сасвим је природно што су С. А. Д. узеле иницијативу за склапање једног међународног споразума, који _ је био једини у стању да путем регулисања производње и извоза обезбеди на светској пијаци сразмерно учешће свима земљама и спречи даље срозавање цена.
Данашњи положај С. А. Д. битно се разликује од овога. Положај је радикално измењен трогодишњим периодом суше, која је С. А. Д. од извозничке претворила у у: возничку земљу и лишила Америку огромнога стока пшенице; затим, новом трговинском политиком С. А. Д. којом је ова успела да за извесну количину пшенице обезбеди пласман у увозничким земљама са којима је склопила трговинске споразуме на бази реципроцитета и најзад, новим аграрним законодавством које има за циљ да на једној новој основи спречи неповољан утицај сувишне производње на тржиште и цене. Што се тиче искуства са извођењем лондонског споразума С. А. Д. дошле су до уверења да им у садашњој ситуацији више конвенира један ужи споразум којим би биле обухваћене највеће извозне земље. Тај споразум у ствари замишљен је на монополској основи. Ако би успело да се њиме обухвати 60—70%, светског извозног вишка, колико износи вишак С. А. Д. и Канаде, Сједињене Америчке Државе мисле да би тиме могле да добију пресудан утицај на светско тржиште и да би лакше могле да врше пресију на остале извозничке земље да и оне приступе споразуму.
Међутим, иницијатива С. А. Д. није наишла на жељени пријем у Канади. Прелиминарни преговори, који су вођени између претставника обеју земаља, показали су велике диференције у гледиштима обеју земаља на светски проблем пшенице. Своје негативно држање према овом америчком предлогу Канада је објаснила скепсом да би остале земље могле да прихвате овакав споразум. Она је нарочито указала на држање Аргентине и Аустралије за време трајања лондонског споразума. Уместо смањења засејане површине ове две земље су последњих година повећале 34сејану површину и производњу. Разлог овоме треба тражити у односу производних трошкова у којима постоји знатна диференција између тршкова у С. А. Д. и Канади с једне и Аргентине и Аустралије с друге стране. Последње две земље имају ниже трошкове и Канада је мишљења да оне никада не би могле пристати на један споразум којим би био ограничен њихов извоз, јер би то имал) ре-