Narodno blagostanje

Стргна 648

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

перкусија. на читав економски живот ових земаља чија привреда почива баш на пшеници. По мишљењу Канаде и Аргентина и Аустралија, које су минирале лондонски споразум, способне су да у свакој прилици врше извоз пшенице с обзиром на своје производне трошкове и оне ће ту политику водити и у будуће. Аргентина је упркос свога потписа на лондонском споразуму извозила знатно више и отимала пијаце резервисане за Канаду, све 'док није ликвидирала свој извозни вишак. Ове земље свој положај на светском тржишту схватају тако да им је јевтиније да извозе ма по коју цену, макар и уз извесне жртве, него ли да врше стокирање чији се кра; и трошкови не могу предвидети. Услед ових диференција у гледиштима прва конфефренција разишла се без икаквих резултата. После тога амерички. министар пољопривреде учинио је нове предлоге Канади, износећи понова да би заједничка акција североамеричких држава, потпомогнута трговинском политиком, могла да уроди плодом. На последње предлоге Канада није још одговорила, али су изгледи за овакав један споразум још доста мали.

Држање Канаде у овим преговорима било је врло карактеристично када се има у виду да је она све до 1928 године тежила стварању монополског положаја на светској пијаци. Та политика, која је имала за последицу гомилање стокова, као што је познато, доживела је потпуни крах, који је државну касу стао тешких милиона. Искуство је разочарало Канаду у светски монопол, који је после тога, услед географског ширења производње пшенице, још више изгубио гајзоп Фефге. Ипак, не треба искључити могућност да би Канада сада, у заједници са С. А. Д. евентуално уз извесне концесије или гаранције, могла да пристане на споразум са С. А. Д.

U godinama depresije Тгапсиska proizvodnia pšenice bila je sSuficitarna, a: to је ођеХајо 1 onako tešku situaciju. Vlade su rešavale krizu pšenice palativnim sredstvima, otkupom i garantovanjem izvesne cene (80 franaka za 100 kg). Problem tim nije bio rešen i situaciia se iz godine u godinu pogoršavala. Vlada narodskog fronta, politički jače zainteresovana za seljaka, obrazovala je 1936 pšenični odbor (Office national interprofessionel du bić) kome je glavna zadaća bila da odstrani hiperprodukciju i da osigura cenu pšenice na takvom nivou da se ne smanji! kupovna snaga seljaka. Problem je bio težak, jer je trebalo cenu povisiti, a da u isto vreme ne skoči cena hlebu. Došle su zatim dve deficitarne godine (1936 66,5 mil. tona i 1937 god. 69 mil.) dok godišnja potrošnia stoji nešto iznad 70 mil. tona. Pšenični odbor imao је зато da reguliše cenu pšenice prema skakanju opšteg nivoa cena. Tako је опа роубепа sa 97 fr. u junu 1996 na 114 fr. u iulu a pred konac: godine па 140 fr. Povrh te cene plaća se po 1] fr. na 100 Ке kod kupovine ı terminu za svaki mesec, za račun troškova skladišta. Za 1937/38 bila je utvrđena cena od 180 franaka, više troškovi stokiranja. Međutim, ove godine, pored kontrole cena Uređ ima da kontrolira i obim proizvodnje, da Di se ubuduće izbegla hiperprodukcija. Zbog povoljnih atmosferskih prilika žetva {e bila rekordna, 87 mil. tona. Zalihe iz prošle godine iznose oko 8 mil., tako da preko domaće potrebe ima oko 95 mil. tona. Opšti nivo cena je skakao, a hiperprodukcija pšenice mogla je da joj obori cenu. Ipak, ured je zaključio povišenje cene za period posle 1. septembra o. g. na 204 franka.

Stabilna kupovna snaga proizvođača pšenice uvek је podražaj da se proizvodi više. Zato je teško pomiriti ovu politiku s težnjom da se proizvodnja ograniči. A kao što poka-

zuju podatci, proizvodnia je povećana tehničkim sredstvima a ne proširenjem obrađene površine. U Francuskoj ona se smanjuje još od osamdesetih godina prošlog veka, kada je izno-

sila 7 mil. ha. a 1936 samo 5,21, 1937 g. 5,15, i 1938 g. 5,06

mil. ha. Kod takve tendencije zadatak je Ureda da spreči intenziviranje obrade.

· Nisu preduzete nikakve neposredne mere da se smanil proizvodnja. Proizvođačima se preporučuie da obrade samo izvesnu površinu, ali oni nisu ničim obvezani da se toga drže. Ako imaju na prodaju više od 50 mtc. pšenice, zato što su obradili veću površinu, ne mogu za taj višak naplatiti cenu koju je ustanovio ured nego nižu. Ova niža cena nije još ustanovljena, a drži se da će Diti jedva nešto viša od sVvetske cene, zato što će se ovaj višak pšenice morafi da izVOZI.

Za proizvođače koji imaju na prodaju 100 mic. predviđa se porez na proizvodnju, koji treba da ih odvrati od dosadašnjeg obima proizvodnje. Da se ublaži ponuda vrši se stokiranje pšenice, ali ni izdaleka u onom obimu kao u Engleskoj. Zatim treba da se upotrebi više pšenice u proizvodnji alkohola, koji će služiti kao pogonski materijal. Mlinovi će iskorišćavati manii procenat pšenice za brašno, tako da će biti veći procenat mekinja.

Ustvari, za ograničavanie proizvodnje predviđene su samo dve mere, niže cene i porez. One se primenjuju samo na velike proizvođače a nema nikakve teškoće da se one izigraiu. Kao što se vidi, velike promene prinosa Dpšenice zavisne su od atmosferskih prilika. Posle godine s Velikim viškovima lako dolazi godina u kojoi nije proizvedeno dovolino. U takvim prilikama politika ograničavanja proizvodnje ustvari ima zadaću, da izravna suficitarne godine se deficitarnim. Zato će glavni zadatak pšeničnog ureda biti da reguliše cene i tako osigura nepromenienu kupovnu snagu Dolioprivrednika. a ———=&ZSGEH HZ ZIKI

Од аграрних земаља у ЕвроНови правац аграрне ре- пи Мађарска је једина, која

форме у Мађарској после светскога рата, није извршила ширу аграрну реформу. Аграрни, односно поседовни односи у пољопривреди остали су скоро непромењени: велики посед са претежном површином обрадивог земљишта на једној и на другој страни велики број ситних сопственика са релативно мало земље и малих закупаца који обрађују туђу земљу. Даље диференцирање у назнгченом правцу вршило се и после рата. Паралелно с тим политички претставници ситних пољопривредника и закупаца водили су све жешћу борбу за аграрну реформу. Аграрна реформа ушла је у програме свих политичких партија; последњих година ниједна влада није преузимала власт са обећањем да ће извршити аграрну реформу итл.

Закуп претставља форму капиталистичког начина експлоатације аграрног земљишта. Заједно са кредитом и

производњом за тржиште он је израз капиталистичких од--

носа у пољопривреди супротно систему сељачке породичне привреде у коме главну улогу игра производња за вла: стите потребе. |

У Мађарској закуп је релативно доста раширен. Око 2,8 мил. јутара или 17,5/, укупне површине аграрног поседа налази се у закупу. Велики поседи (преко 500 јутара) заузимају површину од 5,75 мил. јутара, а од ове дају у закуп 1,87 мил. ј., једна трећина великог поседа налази се под закупом, Од укупне закупне површине (2,8 мил. ј.) на закупце преко 500 ј. (предузимаче у области аграрне производње) отпада 47,6 тј. скоро половина закупног земљишта. На средње закупе (100—5 ј.) отпада 24,3%0, док остало долази на мале и ситне сељаке.

По закону из 1936 године почело је колонизирање си-