Narodno blagostanje

15. октобар 1928, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 669 tržištima je manje više otpornost kurseva, ali mrtvilo. Maksi• nedelje od preko milijarde din. nije kompenzirano — prema mum kapitala na tržištu i minimum tražnje za hartijama od poslednjem stanju — ni za ршић 200 mil. din. Još je 2то

vrednosti! Nijedan od komentara koje smo mi pročitali nije bio ubedljiv. Neka se dopusti našoj neskromnosti da damo svoje tumačenje o tom pojavu. Ono što je karakteristično za poslednje tri nedelje za Evropu, to je iedan eksperiment kakav se nije doživeo od kako postoji novčana i kreditna privreda. Za nekoliko dana Evropa je bačena pred neizbežnost jednoga strašnoga rata; i za dva dana ta je neizvesnost uklonjena kao i sam rat. Jer ma kako da se komentarišu događaji, za duže vreme rat u Evropi je isključen. Prema tome svet je za kratko vreme bio psihološki bačen u stanje, koje je obično negacija svakog interesa za efekte, koje ne samo isključuje svaki plasman u hartije od vrednosti, već obično izaziva panično bekstvo iz.ostalih. Duša Evropejca prešla je za kratko vreme kroz dva potpuno protivno položena stanja, koje Nemci obeležavaju poznatom izrekom: »himmelhoch jauchzend, zu Tode betribt«. Ovde je samo bilo obrnuto; prvo očajanje do samoubistva, a potom radost do neba. Očigledno je da iznenadno uklanjanje ratne opasnosti nije bilo u stanju da izgladi iz duše evropskih kapitalista ono krajnje očajanje, onaj mrak pred očima koji je preživeo do 29 septembra. Taj utisak je [0liko dubok, da je bilo imalaca efekata, koji su ih se otresali i posle uklanjanja ratne opasnosti. Prirodno je da ima još ljudi koji nose u sebi to očajanje za kapital plasiran u hartiju od vrednosti za vreme rata — iako je ratna opasnost minula. Ljudi liče na onoga koji se boji guštera, jer su ga zmije ujedale. Treba da prođe izvesno vreme, pa da kapitali zaborave situaciju pred kojom su se nalazili 27 i 28 septembra, kađ se nikakav papir nije mogao otuđiti, a kad se želelo da se celokupan paket otuđi. Eto tako razumemo mi pojavu mrtvila na efektnim tržištima u Evropi, osustvo ponude — što bi bilo sasvim pojmljivo — i veliko osustvo tražnje što je potpuno nepojmljivo s obzirom na obilnost kapitala u cirkulaciji ili u skKrivnici.

II. Zatišie i kod nas Godina 19938 pretstavlia za prvih devet meseca rekordnu cifru obrta državnim hartijama od vrednosti od kako postoji efektno tržište. Tako je n.pr. za prvih devet meseca obrnuto u državnim hartijama od vrednosti:

1955 гоф 950 Til dim,

1036. коб. 175 mil din.

1937 со. 265 ~ mil. dim,

1938 god. !365,, mil, din. Mart je sa obrtom od 76 miliona bio jedan od rekordnih (izuzev decembra 1982 god.).

U septembru obrt je bio 34 mil. prema 38 u avgustu i 29 u julu. Inače je struktura obrta u septembru gotovo ista kao i za celu godinu: 6" agrarni papiri drže rekord. 6% Begluci su obrnuti za 8,7 miliona, a 6% Dalmatinci za 6,3 ukupno 15 mil. din.., dok je Ratne štete prompt obrnuto svega 10,5, a termina 2,2. Kad se i terminski obrt u Beglucima uzme u obzir, onda je ukupan obrt u 6 agrarnim papirima 16,1 mil., a u Šteti 12,6 miliona. Ova dva papira zajedno čine 84% celokupnog obrta na berzi. Kao što vidimo, šteta se povukla ispred agrarnih papira i prema tome glavni problem kod nas, u koliko on postoji, je problem agrarnih papira, a ne Ratne štete. :

I kod nas je ogromno povećana novčanična cirkulacija. Možda je veliki deo od toga tezauriran, ali tezaurirani novac se smatra za sastavni deo novčane cirkulacije, kao i depoziti po viđenju kod banaka. Svakog se časa taj novac može pojaviti na tržištu u toliko pre što je otpao razlog zbog koga je povećan opticaj. Povećanje opticaja Narodne banke za dve

povučenog novca u narodu. Dugo to ne može ostati. Mi smo toliko puta podvukli i ponovo podvlačimo, da smo mi najmanje bili izloženi ratnoj opasnosti, onda kad je ona za neke zemlje bila neposredna. Danas kad se ona smatra za uklonjenu za ceo svet mi smo ioš mnogo dalje od nje. Sletstveno ne postoji ni psihološki ni ekonomski nikakav razlog za tezauriranje. Prema tome taj se kapital mora ponovo javiti na tržištu ili kod privatnih banaka ili kod onih javne ruke ili na efektnom tržištu. Jedan mali deo već se pojavio na efektnom tržištu. Ali nedovolino. Međutim, mora se bezuslovno očekivati, da će se još jedan deo pojaviti na efektnom tržištu. Ne samo onaj koji je potekao iz prodaje efekata, (ma koliko da je obim posla na berzi bio mali, ipak je bio izvesan broj miliona, koji je realiziran). A i onaj koji je bio kod banaka javiće se manjim delom na berzi. Otuda se s pravom može očekivati, da će se povećati tražnja na našem efektnom tržištu u bližoj budućnosti. Uostalom, ako se ne pojavi neposredno na berzi, pojaviće se kod banaka, a taj se kapital uvek delimično plasira u hartije od vrednosti.

I za beogradsko efektno tržište u prošloj nedelji može se reći da je bilo bez živosti. Mrtvilo kao i na drugim berтата. То зе пајђојје vidi po donjoj tablici obrta.

7—10-X 380-IX—6-X

u hilj. din. Ratna šteta 2.453 3.422 Ratna šteta, termin 660 1.408 4%o Agrarci 1921 40 69 4" Agrarci 1934 — 222 79% Investicioni 288 342 6% Вега 1.778 390 6 рата пе 872 691 7% Stabilizacioni 107 79% Bler 280 400 8% Bler — 130 Narodna banka 104 177 Рађ S 283 223 Ukupno 6.860 7.475

Ukupan obrt od 6,8 mil. din., približava se najmanjem nedelinom obrtu za poslednjih nekoliko godina. Uostalom, ni prethodne nedelje obrt nije bio mnogo veći: 7,5 mil. din.

Druga karakteristika tržišta prošle nedelje je, da je rađeno gotovo u svima papirima sem 8% Blera i 4%5 Agraraca iz 1934 godine. Pretplošle nedelje pak nije rađeno samo jednim jedinim papirom (Stabilizacioni). U svima se papirima radi, ali u relativno malom obimu. I ovoga puta imamo obrt u Ratnoj šteti koje prompt koje termin preko 3 mil. din. dok su Begluci bili 1,77, a Dalmatinci 0,97 mil. din. Obrt u ova poslednja dva papira mnogo je skočio prema prethodnoj nedelji. U Ratnoj šteti je pak opao.

6. 7-X 10-% {|-X 12:% 13-Х Ratna šteta 473.50 468.50 468.50 472.75 473.— 471.50 40% Agrarci 1921 био 61 S MIM UI __-_ 4% Agrarci 1934 —== === =—=- ____ _IL _ 69. Веглис! 91.— 90.50 90:75 91.50 91.50 91.6% Begluci, termin OJ __-- _-_____-_ ___-_6% Dalmatinci -91— 90— 90— ·= „90.65 —. 90.67% malmatincj, fefi ___ E ___ ___ __- __ 7% Investicioni 100-— —— 100— —.— 100.— —=