Narodno blagostanje

Страна 664

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

Ситуација на немачком новчаном тржишту стоји под утицајем уписавања зајма. За њега су резервисана средства и зато је камата на дневни новац нешто. виша. Пошто ће се извршити размена чешких круна за марке оптицај ће се морати још повећати, као и приликом размене за шилинге.

Do prisajedinjenja sudetskih oblasti Rajhu i tješinske Poljskoj, problem Centralne Evrope izgledao ie kao nacionalno· politički. Pošto je ono izvršeno, pokazalo se da su time nastale promene u privrednim ·odnosima, koje će se odraziti i na privrednom životu zemalja koje političkom promenom granica nisu zahvaćene. |

Sudetska oblast spada među industrijski najrazvijenije delove Evrope. Tri četvrtine do četiri petine čitave industrije bivše Austro-Ugarske nalazilo se u Čehoslovačkoi, a od toga oko 70% u sudetskim oblastima.

Sama priroda naterala je stanovnike ovih krajeva da potraže hleba radinošću izvan poljoprivrede. Tako se već vrlo rano razvila kućna radinost, u prvome redu drvodeljstvo i tekstil, a s industrijskim razvojem Evrope pretvara se ta radinost u industrijsku. Prilike za razvoj bile su povoljne, · jer je ova industrija imala monopolski položaj u gramicama bivše Austrije, a poslovna centrala mnogih preduzeća iz ovih krajeva nalazila se u Beču. Po rezultatima popisa 1930 god. bilo je u nemačkim oblastima Čehoslovačke u industriji za-

Privredne posledice po Nemačku od prisajedinjenia sudetskih krajeva

posleno 724.000 radnika, što iznosi 32,2%/0i od ukupnog broja

industrijskih radnika. Produkcioni aparat raspolaže sa 830.900 konjskih snaga ili 28%. Na veći procenat radnika otpada manji procenat konjskih snaga zbog toga što industrija sudetske oblasti proizvodi uglavnom potrošna dobra, dok je teška skoncentrisana u krajevima u kodima žive Česi, ili u tješinskoj oblasti. . |

Od austrijske tekstilne industrije pripalo je Čehoslovačkoj 75%0.. Po: broju. radnika u krajevima u kojima žive Nemci i onima u kojima žive Česi može se zaključiti kako je ona bila raspoređena u dosadašnjim granicama Čehoslovačke. Po popisu iz 1914 u nemačkim oblastima bilo je zaposleno u pamučnoj industriji 84,7 hilj., a 60,2 hilj. u českim, u lanenoj 36,7 odnosno 11 hili, u industriji kudelje i jute 4,7 odnosno .3,5, u industriji svile 17,9 i 2,6 hili. a u industriji šešira 4,5 odnosno 2 hili. Od proizvodnje tekstilnih mašina 90% otpada na nemačku oblast.

Propašću Austro-Ugarske izgubila je ova industrija tržište i otada upućena na izvoz. U periodu 1927/29 ona je izvozila 55% svojih proizvođa. Kad je izbila kriza, ova industrija stradala je jače od ostalih i zato što su zemlje koje su uvoZile tekstilnu robu, kao Jugoslavija, Mađarska i Rumunija i same razvile svoju industriju, tako da se čehoslovačka nije mogla oporaviti u onoj meri kao druge industrijske grane. Тако je u vunenoj industriji. oko Brma bilo 19928 zaposleno 16,8 hilj. radnika, 1935 najmanje 8,93 hilj., a 1937 god. 9,3 hilj. Broj radnih dana smanjio se od 1998 do 1937 na 55%, vrednost proizvodnje pala ie sa 910 mil. na 362 ти. Ке.

Industrija stakla takođe je gotovo sva u nemačkom. području. I ona je upućena uglavnom na izVoZ, specijalno ona šupljeg stakla sa 75%, industrija nakita 95%. Tržište u inostranstvu suzilo se tako. da je industrija stakla 1937 radila za 42% slabije nego 1929. Industrija nakita pre rata imala je monopolski položaj na svetskom tržištu, a posle rata bila je izložena naročito japanskoj konkurenciji. U njoj samoj zaposleno je oko 70.000 radnika, većinom u malim preduzećima kojih ukupno ima 1300.

· Od industrije porcelana nalazi se 99%/ u sudetskim krajevima, jer su tu skoncentrisana nalazišta kaolina. Oko š/a proizvodnje тога da traži prodaju u inostranstvu. Industrija hartije i celuloze razvijenija je u sudetskim krajevima jače nego u ostaloi Čehoslovačkoj, iako su istočni krajevi države bogatiji šumom. Jedna petina proizvodnje hartije, oko 8.000 vagona, izvozila se. Zahvaljujući dobrim cenama u inostranstvu i tražnji, ova grana isplivala je iz depresije u prvoj polovini 1937, ali u drugoj počinje da popušta.

Osim uglja ovi krajevi nemaju većeg mineralnog bogatstva. Prema stanju 1937, od 16 mil. čehoslovačke proizvodnje mrkog uglja na ove krajeve otpada 14 mil. tona. Nalazišta kamenog uglja su u českim krajevima. Od ostalih ruda ima u manjim količinama antimona, olova, železa, kobalta, bakra, nikla, volframa, cinka i kalaja. Najznačainije je nalazište urana i radija kod Joahimova koje je na drugom mestu u svetu, posle belgijskog Konga.

Industrija se razvijala zato što su uslovi za poljoprivredu bili loši. Samo u južnoj Moravskoj u kraju nastanjenom Nemcima oko 80--90% površine može se upotrebiti za poljoprivredu. U svim drugim zemljište je vrlo siromašno, tako da se ponegde svega 20% može da obrađuje. Ovi krajevi ne mogu da ishranjuiu sami sebe. |

Ne ulazeći u mere ekonomske politike, koje su mogle pojačati depresiju industrije u Čehoslovačkoj treba istaći dva momenta koja su tu depresiju činila gotovo neofklonivom. S jedne strane ograničeno čehoslovačko tržište i teškoće izvoza Zbog zaštitne politike drugih zemalja i zbog geopolitičkog položaja Čehoslovačke. Prisajedinjenjem Nemačkoj neće se za sve grane jednako popraviti situacija. Nemačka tekstilna industrija nije doživela onaj polet koji ostale grane, zbog smanjenog izvoza. A i druge grane, koje su razvijene u prisajedinjenim krajevima, radile su od ranije u Rajhu za izvoz. Ali zato otpada konkurencija koja je dosada postojala između Rajha i Čehoslovačke, a otpada geopolitički momenat, zbog koga je rentabilnost industrije sudetskih krajeva bila manja. Pored toga firme zadržavaju svoje stare veze u inostranstvu, tako da će mogućnosti izvoza biti nešto veće. Dobivši čisto industriiski kraj, ojačao je industrijski karakter Nemačke, ali zato se povećala potreba za izvozom. Мајуеси dobit pretstavljaju šume, tako da se potreba za uvozom drva smanjuje. S druge strane, pošto osim drva i nešto ruda ovi krajevi ne proizvode sirovine za svoju industriju, veća je DOtreba za njihovim uvozom, a isto tako i za uvozom životnih namirnica. НО [| ољска је окупирала свега око 1200 км2 али на том подручју налазе се веома богати рудници каменог угља и јако развијена железна индуi стрија. Ту је чувено рударско подручје Карвина у коме има 16 рудника каменог угља, који су 1987 дали 7,5 мил. тона, половину чехословачке производње. Угаљ је на гласу зато што се из њега добијају најбоље врсте кокса који се употребљава у топионицама железа. Досада Пољска је морала да га увози.У Карвинском подручју произведено је 1937 800 хиљ. тона кокса и 700 хиљ. тона челика.

Пољска привреда добија много с производњом кокса. Али с друге стране извозни проблеми који су постојали и од раније само се заоштравају. Пољска је извозник угља. У самом горњошлеском угљеном подручју произведено је 1937 г. 25 мил. тона, а ова количина могла би се лако удвостручити кад би се могло извести, Рудници из подручја Карвина лиферовали су један део своје производње тешкој индустрији у Чехословачкој, па и оној која је

Пољска пред проблемом извоза угља после окупације Тјешина

error rena i летаиј