Narodno blagostanje

22. октобар 1938.

u slučaju plaćania u devizama. Sada je to rešenje izmenieno i navedeni artikli mogu se izvoziti i u klirinške zemlje, ako Narodna banka izda uverenje o obezbeđenju valute. Banka može kod izdavanja uverenja da traži da se jedan deo izvezene robe plati u devizama.

AUTARKIJA

—- Talijanski plan autarkije predviđa ograničenje potroСпје stranog benzina. Dosadašnji napori u tom pravcu doveli su do toga da će se do godine za pogom autobusa upotrebljavati smesa nafte, etilalkohola i benzola mesto benzina. Jedan deo automobila preudešen je za pogon gasom od uglja i drva.

POLOŽAJ RADNIKA

— Između pomoraca i njihovih poslodavaca zaključen

je kolektivni ugovor. Njime je regulisano radno vreme, plate nagrade za prekovremeni rad.

— Pariski trgovački magazini, zbog opadanja potrošnje, otpustili su znatan broj nameštenika. Zbog toga je došlo do sukoba sa sindikatima, koji se ovih dana završio sporazumom. po kome će magazini biti otvoreni ponovo ponedeljkom posle podne. Time su nameštenici izgubili jedno slo-

Ђодпо posle podne. Četrdesetsatna radna, nedelja razdeljena

је па 5/2:% radnih dana. Poslodavci se nadaju da će im novo radno vreme povećati promet i zbog toga su pristali na produženje sadašnjeg kolektivnog ugovora za godinu dana i odustali su od zahteva da se plate snize za 15%.

— Tramva;jski radnici beogradske opštine podneli su zahtev da se svi razvrstaju i da se osiguraju kod Središnjeg uređa ili da opština osnuje isto takvo osiguranje. Osim toga traže da se ponovo uvede procenat od ],5 para po karti i da se prekovremeni rad posebno plati. Pošto opština nije dosad odgovorila na te zahteve, uprava Saveza tramvajskih radnika je zatražila intervenciju Inspekcije rada.

— U Argentini je nastao interesantan spor između poslodavaca i njihovih nameštenika povodom socijalnog zakonodavstva. Nedavno je obnarodovan zakon o oštšteti nameštenika, po kome poslodavac mora da isplati svome namešteniku u slučaju otkaza pola plate za svaku godinu provedenu u službi. Ona ne može biti manja od jednomesečne plate, a za jednu godinu može da iznosi najviše 500 pezosa. Drugi zakon protiv koga su ustali poslodavci je o zabrani otkaza ženskim namešetenicima zbog udaje za vreme od 30 dana pre i | godine posle venčanja. Ako bi ipak došlo do njega, poslodavac mora platiti posebnu otštetu pored one po zakonu o otšteti. Posledica ovog zakona je sve manje zaposlavanje Хеп-

ske radne snage. Treći zakon, zbog koga je nastala uzbuna,

jeste o bankarskim činovnicima kojima je određena minimalna plata, automatska povišica i paritetna komisija sastavljena od

pretstavnika banaka, njihovih činovnika i državnih činovnika,

koja ima da nadzire njegovo sprovođenje. Poslodavci navode da su ti zakoni nepodnosivi, pošto su doneseni u vreme opadanja konjunkture. U odbranu zakona, pored nameštenika, ustali su i radnici koji traže i za sebe primenu zakona o otšteti u slučaju otkaza.

KONJUNKTURA

— Ronald Kros, državni potsekretar engleskog ministarstva trgovine, izjavio je na konferenciji Trgovinske komore da svet sada ne trpi od preterane akumulacije sirovina kao 1929 godine. Poslednjih 5 meseci prošle godine nastalo je opadanje industrijske proizvodnje u SAD jače nego u 1929 i 1930, što se odrazilo u smanjenju volumena svetske trgovine. Zbog toga se očekuje poboljšanje svetske ekonomske situacije od povećanja industrijske produkcije SAD. Izvesni znaci za to Već se pokazuju. U engleskoj privredi posled-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Evropi.

Crpasa 683

nja dva meseca oseća se stagnacija. Misli se da je dostignuta najniža tačka opadanja svetske trgovine i da se može Očekivati podizanje cena. Ali pri tome se mora imati u vidu da to zavisi od poboljšania ili pogoršanja političke situacije u

— Број осигураника при Окружном уреду за осигурање радника у Љубљани у септембру ове године износио је 103.972, за 1.938 више него у истом месецу прошле године, а за 444 мање него у августу ове. Просечна надница је око 25,49 дин., за 1,23 дин. већа него лане, а целокупна надница свих осигураника 26 милиона дин. за 175.608,80 дин. већа него 1937. Број осигураника у упоређењу према 1937 још увек расте а тако исто и надница, али је тај пораст све мањи. У априлу о. г. надница је била за 1,45 дин. већа од лањске, у јуну 1,43 дин, у јулу 1,34, у августу 1,30 и у септембру 1,23 дин.

— За 9 месеци ове године основано је код нас 40 акционарских друштава са главницом од 9262 мил. Кад одрачунамо главницу „Југочешка“ од 600 мил. и Привилегованог друштва за силосе од 220 мил, дин., остаје да је ове године основано 38 друштава са главницом од 106,2 мил. према 37 прошле године са главницом од 102 мил. дин.

РАТНА ПРИВРЕДА

— Сједињене америчке државе почеле су по угледу на енглеске резервне фабрике да подижу резервна постројења за производњу војног материјала за случај рата. У овогодишњем буџету предвиђена је за ту сврху сума од 6 милиона долара. Осим тога даваће се извесним предузећима такозване „пробне поруџбине". Циљ њихов је да потакне предузећа да изграде потребне машине и изуче раднике за производњу ратног материјала, како би се у случају рата продукција развијала што брже.

ЗАОВКАСАЈ

— Nemačka društva ха osiguranje brodova na moru bave se sada reformom tog osiguranja. Ona nameravaju da osiguranje za slučaj rata odvoje od običnog. Tako bi sopstvenici polica morali posebno da osiguraju brod ža slučaj rata, inače ne bi imali pravo na naknadu štete ako bi brod nastradao za vreme rata.

— Prema pisanju dnevne štampe turistička sezona u Jugoslaviji ove godine je bolja od lanjske. Za 7 meseci ukupan broj turista je bio 557.740 prema 510.609 u istom vremenu 1937 godine. Noćivanje je bilo 2,9 miliona prema 2,8 mil. od čega otpada na domaće 9,1 mil., a 857.480 na strane. Od stranaca najviše je bilo Nemaca, Čehoslovaka, Mađara, Austrijanaca, Engleza, Talijana, Francuza, Amerikanaca, Švajcaraca, Rumuna, Poljaka i Bugara.

SOCIJALNA POLITIKA

— Ministar socijalne politike propisao je pravilnik o hitnom pomaganju pasivnih krajeva. U tom cilju će se graditi i opravljati nedovršeni putevi a mogu se izvoditi i drugi radovi koje odredi ministar socijalne politike. Krediti određeni za ove radove mogu se utrošiti samo na plaćanje nadnica i prinosa za osiguranje za slučaj nesreće. Kredite raspoređuje po banovinama ministar socijalne politike. Banovi određuju mesta u kojima će se obavljati radovi, a sreski'načelnici rukovode radovima. Nadnica ne može biti veća: od 2 din. po satu, a kolska 20 din. za konja i vola i 2 din. po satu za ргаtioca. Ministar socijalne politike može od kredita odobrenih po ovom pravilniku davati najviše 5'%/0. kao pomoć siromašnim licima nesposobnim za rad.

— Beogradska opština je rešila da snizi cenu električnoj struji. Osim toga da se zaključi zajam od 3 mil. din. kod Javne berze rada za podizanje radničkih stanova, i kod Opštinske