Narodno blagostanje

12. новембар 1938, ___

промптно плаћање; обезбеђење сталних контингената за пласирање извесне количине извозног вишка; промењена техника минималних цена (тотална диференцијација: према квалитету, времену испоруке и месту истовара — вагон или шлеп) и најзад, држање произвођача на које је Народно благостање прво указало назвавши га „зеленим картелом". Све ово допринело је потпуној промени физиономије нашег тржишта пшенице под житним режимом. Раније, у ери слободне пијаце, најважнију и уједно најнеповољнију појаву по сељака и његов доходак, претстављала је нагла понуда непосредно иза жетве. Последње три године ова појава се скоро потпуно изгубила. Да ову појаву објашњава и држање произвођача најбољи је пример почетак кампање 1937/38 године. Као што је познато, у ову кампању ушло се са врло високом откупном ценом од 190 дин. Услед тако високе цене Призад је за непуних месец дана морао да преузме 10.173 вагона пшенице, а то је био без мало целокупни извозни вишак пшенице у односној кампањи.

Изгледа по свему да је наш житни режим потпуно успео, али само у једном погледу: одржавању минималне цене. Овај успех од огромног је значаја по националну привреду са становишта произвођача. Са тог становишта цене би могле да се пењу безгранично, али кад пређу извесни ниво, јавља се проблем с друге стране: страда потрошач. Ако је из национално-привредних интереса требало осигурати минималну цену, из социјално политичких а и национално-привредних не сме се допустити да оне пређу извесни максимум. Ове године, пред крај пшеничне кампање, ми смо остали готово без пшенице, тако да јој је цена скочила на 250 дин. А за неколико година ми можемо врло лако доћи у такву ситуацију да пред крај кампање будемо без пшенице, и то не због претераног извоза, него због недовољне производње.

iz uredništva

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Страна 225

Табела о жетви и извозу пшенице показује да

'се'ми још налазимо у периоду жетви са вишковима

за извоз, али су често врло незнатни и само изу-

-зетно нешто већи. ПЏа и ти вишкови често су само "могућни због нарочитог кретања цене пшенице и ку-

куруза и потрошње која је с тим у вези. Вероватност да идемо у дефицитарне године налаже да се у суфицитарним образују залихе, да би се могла одржати равнотежа између понуде и тражње и у таквим годинама. Потсећамо читаоце на чланак проф. Кенса, који смо објавили у броју „Народног благостања" 40 о. г. о економском значају државне резерве животних намирница за случај рата. По питању пшенице ми би могли прихватити неке од њего-

вих сугестија. Залихе увек могу да служе за случај

рата. Али дотле док он не избије могу да се употребе у дефицитарним годинама. Стварајући их у суфицитарним годинама, кад је цена нижа, држава би могла да нуди по тим ценама па и нешто BHHIHM у дефицитарним годинама и да тако сузбије тенденцију да оне скоче до висине на којој су штетне. Сличну задаћу имали су у натуралној привреди општински кошеви. Без развијеног саобраћаја они су могли да се ограниче на поједина подручја, тако да нису могли никад осигурати исхрану читавог становништва, па и ако су извесни делови државе имали суфицитарну жетву. Саобраћајна запрека функционисању стокирања за подручје читаве државе отпала је, а тим самим намеће се да му држава буде носилац. Она би тиме само употпунила своју интервенционистичку политику на тржишту пшенице, максимирајући цене, док је до сад одржавала минималне. Читава национална привреда добила би један елеменат стабилности више, јер би поред заштићеног произвођача имала и заштићеног потрошача, а то је врло важно за кретање наднице и према томе трошкова производње.

2атста арогеља изашао ћ ш Зарст

Naša dnevna štampa zabeležila je opširno događaj puštanja u pogon »Zorke«, prvog jugoslovenskog društva za hemijsku industriju a. d. u Šapcu. Tom prilikom objavljeno je dosta podataka: iz istorije »Zorke« — a ova spada u jedno od naistarijlih industriiskih preduzeća Jugoslavije (preko 3» godine), — zatim o njezinoj proizvodnji, o sirovinama, o Snabdevanju, o uslovima unovčenja pfoižvoda, a naročito o stanju njezine fabrike kod Šapca, njezinom geografsko-saobraćajnom položaju. To bi za nas bilo dovolino da izostavimo iz ovoga referata te detalje. Ali postoji još jedan mnogo jači fazlog za to. On leži u činjenici da je u »Narodnom Blagostanju« do sada izišlo devet analiza bilansa »Zorke«, u kojima se nalazi nepregledan broj podataka, koji dnevna štampa nije donela. Veliki deo tih podataka nalazi se u poslednioj analizi bilansa »Zorke«, u dodatku »Narodnog Blagostanja« od 10 septembra t. g. br: 97. Tamo smo pisali i o Šabačkoj fabrici »Zorke«, koja je pcčela da se izgrađuje 1936 godine, a puštena u pogon & novembra t. 2. | - i)

Ovo puštanje u pogon bilo je na svečan način, kao što је bio slučaj s elektrolizom bakra u Boru ovoga leta. Ni »ZorhRa> nije bila manje gostoljubiva od Bora, i cna je za-

sebnim vozom prihvatila zvanice na beogradskoj stanici, odvela ih u Šabac, i po svršenoj ceremoniji vratila u Beograd. U Šapcu, pak, priređena ije jedna zakuska i jedan monstr banket. Osvećenje »Zorkine« fabrike u Šapcu, kao i elektroliте 'и Boru, bilo je uz živo učešće Kralievske vlade (g.g. dr. Milan Stojadinović, Bogoljub Kujundžić, Nikola Kabalin, a i g. Lipa, čehoslovački opunomoćerni ministar). |

Postoji jedna bitna razlika između elektroliže u Boru i Zorkinih fabričkih postrojenja u Šapcu: prvo је једпа псуа industriska grana u Jugoslaviji, uvedena u život na Osnovu jednog zakonodavnog jnstrumenta, kao rezultat sporazuma izmedu KMraljevske vlade i preduzeća, a druga je u stVari premeštanje već postojeće industrije iz Subotice u Šabac. Uzgred budi rečeno, i ovo je bilo rezultat izvesne službene: akcije i ako me zakonodavne. Kao što je pretsednik Vlade izjavio u svojoj zdravici na banketu —d koju nijeđan 156 koliko mi vidimo, nije zabeležio, a koja je ekonomski značajnija od njegovoB'go: уога u Zanatskom domu — ne samo izbor mesta та рте: meštaj već i sama inicijativa ža premeštanje došli su od njega šamoga.

»Zorka« je najveće hemijsko- industrijsko poduzeće u