Narodno blagostanje

ава а i aa a

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 729

42, новембар 1938.

У новчарству Дравске бановине комуналне штедионице играју сразмерно велику улогу, много већу него у остачим крајевима наше земље. 5 изузев Приморје. То је по„следица, као што је познато, аустриског регулатива од 1844 «који је омогућио њихов развитак. У послератном периоду комуналне штедионице развијале су се стално до ночетка банкарске кризе. Улози на штедњу, који су најбоље мерило привредне снаге комуналних штедионица, достигли су 1981 г. 1.269 мил. дин. У 1932 г. показује се први пут пад на 1.193 мил. који се наставио до 1937 год., када су били на најнижем нивоу 1.044 мил. дин.

Сјајан ефекат санације самоуправних штедионица у Дравској бановини

За то време су улози претрпели дубоку структурелну промену. Улози на штедне књижице јаче су пали од улога на текућим рачунима. Пошто највећи део ових отпада на обртни капитал општина, којима су општинске штедионице вршиле благајничку функцију, улози у правом смислу јаче су пали од укупних улога. Али већ 1987 год. показују се први знаци преокрета. У тој години су већ порасли улози на књижице са 610 мил. на 623 мил. док су У супротности са ранијим опали улози по текућим рачунима са 443,4 мил. на 421 мил. дин. У 1938 г. наставио се пораст улога по књижицама а истовремено су порасли и улози по текућим рачунима. Кредитни потенцијал самоуправних штедионицама постао је према томе знатно већи. Пораст улога уследио је у времену, кад се највећа комунална штедионица на подручју Дравске бановине, Љубљанска местна хранилница одрекла заштите. Догађаји су потврдили наше гледиште, које смо небројено пута заступали, да је заштита најјача препрека развитку новчаних завода.

Преокрет код комуналних штедионица дошао је после државне помоћи за открављење замрзнутих комуналних зајмова. Државна хипотекарна банка је крајем 1936 г. и почетком 1987 г. одобрила општина Љубљане, Марибор и Цеље зајмове од 58 мил. дин. Осим тога је Љубљана успела да пласира своје 6%/0 обвезнице, у износу од 37,1 мил. дин. највећим делом за уложне књижице Местне храни: нице. Као последица тих операција смањена су општинска потраживања местних хранилница у Љубљани и Цељу са 167 мил. у 1985 на 107,3 мил у 1936 г. и 89,8 мил. у 1937 гол. Много мању улогу су играла код комуналних штедионица сељачка (потраживања. Оне су Привилегованој аграрној банци предале 88,9 мил. дин. и примају редовне ануитете, као и остали новчани заводи.

Без сумње је, да су највеће комуналне штедионице у Дравској бановини могле да приступе интегралном плаћању улога само помоћу Државне хипотекарне банке. Са износом од 58 мил. дин. одобрених зајмова постали су ликвидни улози од 498 мил. дин. Пример комуналних штедионица у Дравској бановини показује, да су открављење залеђених улога потребни само сразмерно мали износи.

НАНЕТИ 2223 ПАН ЛИСЈЕ

Osnovna karakteristika kretanja naše nacionalne privrede, koju smo dali za prvu polovinu 1938 u članku pre dve nedelje, nije se izmenila ni do kraja septembra, prema podatcima Narodne banke. Indeks rudarske proizvodnje 140,9, (1926-90—100) drži se iznad nivoa u istom mesecu prošle godine (133,5), ali manji је nego prethodna dva meseca (144, u julu 1 151,2 u avgustu). Promene za deset poena u indeksu rudarske proizvodnje kod nas vrlo su česte, a još veće kod topioničke industrije, u kojoj je indeks pao sa 189 u julu i avgustu na 168,6 u septembru, i drži se takođe iznad prošlogodišnjeg nivoa. Kao znak unu-

Konjunktura u septembru

=G O Raa ЕтнЕн Еј.

trašnje konjunkture utovar vagona porastao je na 1797 hili., "ртета 171 hili. u avgustu i 169 hili. u septembru 1937 godine. Ali kod rečne plovidbe čitave godine broji prevezenih kilometarskih tona stoji ispod broja u odgovarajućim mesecima prošle godine, a u maju, junu i julu manji je čak nego u odgovarajućim mesecima 19936 godine. Tako isto i tonaža Drispelih pomorskih brodova stoji ispod prošlogodišnjeg nivoa. U avgustu tonaža je iznosila 2219, prema 2101 u julu i 2851 u avgustu 1937 godine. Veći saobraćai na železnicama i manji na lađama izražava održavanje unutrašnje konjunkture·uprkos padu spoline trgovine.

Tendencija tog pada postoji već godinu dana, ali u septembru izrazila se jako prema avgustu. Ј2у0о2 је орао за 462 na 997 mil. dinara, a uvoz sa 407, na 369 miliona. Kod izvoza u samu Nemačku, pad iznosi 81 mil., što znači da je u druge zemlje bio povećan, jer je ukupni pad izvoza manji. Ova pojava donekle je u vezi sa završavanjem poljoprivredne kampanje u Nemačkoj, jer septembar obično pokazuje jači pad prema ranijim mesecima, a donekle i u vezi s političkom krizom. Mnogo je karakterističniji pad uvoza za oko 40 miliona. On je neobičan u ovom mesecu, naprotiv, normalno bi bilo da se povećao. Polovinu tog pada otpada opet na Nemačku. I ovaj pad najverovatnije stoji u vezi s političkom krizom, koja je smanlla invešticionu delatnost i u Vezi s fim DOrudžbine. lako je opšta tendencija u svetu opadanje spoljne trgovine, ove promene u septembru imale su specijalne uzroke i zato je lako mogućno da oktobar pokaže već izvesne korekture na bolje. шести о пући у броју од 8 октоАргентина неће никакав Opa O тешкоћама стварања међународни споразум o монопола на тржишту пше-

пштеници нице, нарочито смо указали неодлучан став Аргентине, која о каквом међунарсдном споразуму, било на каквој основи, неће ни да чује. Да би влада имала што јачу подршку за своје становиште она је иницијативу за његово формулисање препустила привредним круговима.

Претседништво берзе објавило je меморандум у коме тражи да влада заузме одлучан став противу свих покушаја међународног регулисања питања пшенице. У меморандуму се износи да је на свима међународним конференцијама, на којима се дискутовао проблем пшенице, као једини излаз за решење проблема предлагано смањење засејане површине, утзрђивање извозних квота и одређевање минималних цена. Аргентина, по мишљењу претставника берзе, не може и не треба да прихвати ни један од ових предлога.

Житну ситуацију Аргентине карактеришу две ствари. Прво, поред стоке, лана и кукуруза, пшеница преставља најважнији извор пољопривредног дохотка, она игра веома важну улогу у формирању националног богатства и капитала. Још релативно младо земљиште вишег је продуктивитета, но у другим земљама, а с друге стране земљишна рента је мања но у Северној Америци те су, услед тога, производни трошкови пшенице у Аргентини знатно мањи и омогућују јој да пшеницу рентабилно производи и при нижим ценама. Сем тога, Аргентина је једина земља која се почев од времена житне кризе па све до данас држала једног истог житног режима. Финансијска подлога режима решена је стварањем фонда од диференција, које се добијају куповином извозничких и продајом увозничких девиза. Техничка страна режима састојала су у декретирању минималних цена (за шшеницу, ланено семе и кукуруз) по којима је државни житни уред откупљивао сваку понуђену количину. Житни уред пак, купујући робу настојао је