Narodno blagostanje

__19. новембар 1938.

Žetveni prinos u starim granicama Kraljevine Srbiie "Tab Il) ИЕ ЕН БЕК 1901—1914 god. u 10.000 КЕ

1 = Кикитих Рбетса Јебат Ovas

pir 1801 — 47877 29060 5148 48588 | — 2644 3.366 1909 46728 31049 7610 5860 — 2489 3815 1903 49.478 29.625 7.455 6.383 _ 3050 4.156 1964 | 24125 31777 6.885 4507 — 1384 1.958 1905. 54.436 30.649 7,990. 5151 - — 2618 3.352 1908 70.579 35.957 10.554 6.737. 53.458 6.672 4.895 1907 :44.037 29.798 6.830 4.331 28.940 2.862 2.382 1008 | 53.369 31.284 7.996 4.437 90.987 2.985 1.754 1909 ___I500 1200 | -–— | -______ 1910 0 (| | | 1911. . | __ __ __ __ | 1919 O O 1913 O _ O II 1914 А 11 ектика _ обИпо 15.264 2.136 ___ 33.657 __ __ Procena za- celu 1914 obilno 21.000. 32%0. __ 5000 · — ~

ia Ministarstvu Narodne Privrede. (Podatci su crpeni uglavnom iz onih okruga koji leže na vojištu).

| Smatrao sam za potrebno, da načelnike okruga upufim na rad sreskih i okružnih ekonoma, jer bi svaki drugi nezavisno od tih podataka pribran podatak bio još mnogo netačniji. Ove je godine Ministar Narodne Privrede obratio naročitu pažnju na ove podatke, — u čemu ga je potpomagao i Ministar Unutrašnjih Dela — te se ništa drugo nije moglo da traži, ni da očekuje, no da se ti podatci, ispravljeni prema eventualnim promenama u stanju useva, prikupe.

_ Ovim raspisom nisu obuhvaćeni okruzi: vranjski, moravski, toplički, niški i pirotski. Pošto se nadležnost Glavne Intentanture, kao ustanove na vojištu, ne prostire na ove okruge, to sam ih izostavio. Isto je tako izostavljena i Nova Srbija, pošto najvećim delom spada van Teritorije vojišta, i naročito zbog toga, Što оКкružni ekonomi u tom kraju — ukoliko ih uopšte ima nisu u stanju da daju nikakvih statističkih podataka. -_____Ali je za ovaj cilj potrebno, da se na celokupnoj teritoriji izvrše slična istraživanja. A to će najbolje moći da izvrši samo Ministarstvo.

___ Za Srbiju se može reći, da se površina zasejana žitima neznatno uvećala. Ima skoro dvadeset godina, kako je seljak stavio pod kulturu gotovo svo zemljište, koje je — bez naročitih melioracija i većih investicija — pogodno za obrađivanje. Opštinske utrine, na kojima se mogu žita da obdelavaju sa zadovoljavajućim rezultatom, takođe su stavljene pod kulturu — Većinom davanjem pod zakup. Verovatno je,da se za poslednjih deset godina prinos po hektaru uvećao — kao posledica boljeg obrađivanja zemlje. Ali kako je u tom pogledu učinjen neznatan korak u napred, to je i pove-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Seno Разшј Кгот- .

Страна 741

бапје и prinosu po hektaru neznaino. Varijacije u žetvenom prinosu, koje nam pokazuje tablica 1), objašnjavaju se isključivo atmosfersko-klimatskim uticajima na useve. Ista površina zasejana kukuruzom. dala. je 1906 god. prinos od 70.000 vagona, a 1904 god. 24.000 vagona. Ista površina zasejana šenicom dala je 1906 god. 36.000 vagona, a 1907 god. — notorno slabe godine — 23.000 vagona. Tablica 1). nam pokazuje, da je prinos u šenici u 1914 godini jedan od najmanjih u periodu 1001—1914 godine. Od njega je manji samo onaj iz 1007 god. — godine koja je strahovito stradala od poplave.

Ma koliko da mogu biti netačni podatci u apsolutnim ciframa, u svakom slučaju oni se mogu uzeti-za relativno tačne, ti. ukoliko se njima izražava odnos pojedinih godina. Prinos šenice ove godine odista mora biti jedan od najslabijih, iz uzroka koji se mogu- da utvrde prostim posmatranjem razvoja useva od jeseni 1913 god.

Jesen je u mnogim krajevima bila kišovita u tolikoj meri, da je gotovo onemogućila sejanje ozimih žita. Zatim je brzo došla zima. To je znatno uticalo na umanjenje prinosa strmnih useva u ovoj godini. Isto je tako nepovoljno uticala suša u martu i aprilu; u krajevima gde su s uspehom zasejana ozima žita, suša s vetrom učinila je, te se na površini zemlje uhvatila kora, koja je otežala klijanje — žito se proredilo. Ista ie suša ometala usejane jarine, tako da je seljak bio primoran da seje kukuruz mesto žita.

Sve je doprinelo, da se kukuruz zaseje ove godine mnogo više no što se nameravalo, pa kako su uslovi za kukuruz bili vrlo povoljni, to se ima ove godine očekivati rekordna žetya u kukuruzu. Uveren da se može računati sa obilnom količinom kukuruza u ovoj godini, ja sam izostavio prikupljanje podataka o kukuruzu. Statistički podatci nisu potrebni, kad se zna, da će kukuruza biti više no dovoljno. Syaka ekonomsko-politička kombinacija s kukuruzom, bilo za ishranu naroda ili vojske, može da računa s fim faktom.

Ne sumnjam, da će se i za berbu kukuruza preduzeti onako isto smišljene i energične mere, kao što je učinjeno sa vršidbom strmnih žita.

Mnogo je teže pokloniti veru gornjim podatcima, kad je u pitanju iznos žetvenog prinosa. Po tablici 1) izlazi, da prinos u šenici u ovoj godini iznosi za jedanaest okruga 15.260 vagona. Kako prinos ostalih šest okruga, za koje nemamo podataka, iznosi obično jednu trećinu od celokupnog zemaljskog prinosa, to se može uzeti da je prinos za celu zemlju ove godine 27.000 vagona. Prinos u ječmu i ovsu takođe je neznatan, pošto ovi usevi dele sudbinu šenice. Tablica 1) nam utvrđuje prinos ječma na 2.130 vagona; stoji u nepovoljnoj srazmeri prema 1.007 kao i šenica. To isto važi i za ovas. Što se pak tiče sena, njega ove godine ima isto tako mnogo kao i kukuruza. Ono će moći da podmiri potrebu za celu godinu, utoliko pre šfo je Бгој stoke kod nas spao na cifru, koja se bez rezerve može označiti kao najmanja poslednjih trideset godina.

(Svršiće Se).