Narodno blagostanje

06 Нобембар 1038.

mil., depoziti banaka 236,9 ти. ргета 236,9 ти, 1 177,8 mil. Najvažnije. aktivne pozicije. bile su sledeće: gotovina i blagajnički zapisi Narodne banke 614.2 mil., prema 812,6 mil. zajmovi 3,68 milijardi prema 3,7 milijardi i 3,7 milijardi, tekući račun ministarstva finansija 744,6 mil. prema 669,36 mil. i 669 mil, hartije od vrednosti 955 mil. prema 796,8 mil. i 823,9 mil. itd,

JAVNE FINANSIJE

— Општина ByeHoc Agpeca добила је одобрење од владе да може закључити зајам од 18 мил. пезоса, који ће се утрошити на исплату експроприсаног земљишта. Емисиони- курс биће 91, камата 540 а амортизација "г9/о годишње.

— Аргентински 41/59/ зајам од 25 мил. долара кози је био записан у Њујорку почетком овог. месеца преуписан је, што је знак великог кредита који Аргентина ужива у САД.

— Перуанска влада понудила је имаоцима облигација 7'5%'/о гвано-зајма из 1922 да исплати остатак зајма од 869.000 фунти по. камати од 4%о и уз амортизациону стопу од 2%• почевши од 1 јуна 1938. Удружење ималаца страних облигација у Лондону предложило је члановима да преме понуду, пошто боље услове није могло постићи у преговорима, иако сматра да је Перу способан да плаћа већу камату. Повериоци морају се одрећи заостатака из времена обмставе плаћања дугова од 1932-87.

— Финска влада тражи од парламента одобрење за закључење зајма од 200 финских марака за финансирање олимпијских игара 1940. Због обиља новца на финском тржишту рачуна се да ће зајам бити уписан без тешкоћа.

— Немачка влада је расписала четврту трапшу 459 зајма од 1/љ милијарде марака. Упис ће трајати од 28 d)вембра 1988 до 9 јануара 1939. Емисиони курс је 9334. Амортизација ће трајати од 1 Х1 1933 до 1 ХГ 1958, Камата доспева 1 новембра и 1 маја.

— Odexenije državnih dugova i državnog kredita u Ministarstvu finansija rešilo ie da se snizi već dosuđena odšteta za kmetovske šume, šikare i pašnjake za 55%/. Isplate odšteta počeće odmah. Banovinama je stavljen prvi kredit od 17 mil. din. na raspoloženje.

— Danska je zaključila zajam od 25 mil. franaka sa jednim konzorciumom u Švajcarskoj, na čijem čelu stoji Schweizerische Bankverein i Schweizerische Kreditanstalt. Kamata je 91/2/o, emisioni kurs 991/», i biće amortizovan u toku 25 godina. Upotrebiće se za isplatu 5" zajma iz 1998 godine.

RATNA PRRIVREDA

— Engleska vlada je odlučila da stvori državno preduzeće za civilnu avijaciju koje će preuzeti imovinu postojeća dva vazduhoplovna društva »Imperial Airways« i »Britsh AirwWways«. Preduzećem će upravljati veće koje će naimenovati vlada. Vlada se nada da će se sporazumeti sa navedenim društvima u pogledu vrednosti njihove imovine. Ako do sporazuma ne dođe, vrednost će se odrediti arbitražom. Ova mera smatra se potrebnom zbog velikog napretka tehnike i naglog razvitka prekomorske vazduhoplovne službe. Sve to zahteva koncentraciju kapitala i jedinstveno rukovodstvo.

— Енглески буџет за авијацију за 1939 износи 200 милиона фунти (47.600 мил. дин.) према 120 мил. (28.566 мил. дин.) ове године. Број бомбардера повећаће се за 30%/о. Сада се израђује или ће бити поручено 5—6.000 авиона. — Engleska vlada nastoji da ioš za vreme mira poveća plodnost zemljišta, kako bi za slučaj rata prinos bio što veći. U tom cilju izdala je preko 1 mil. funti za nabavku veštačkog gnojiva. Naročita briga posvećena je provođenju zakona o mleku i živini, čiji su rezultati dosada povoljni. Zakonu o

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

"Страна 763.

pšenici dodaće se nove odredbe: o periodičnoij Teviziji cene: s- obzirom na troškove proizvodnje. . ;

— Krajem 1937, kada je bilo jasno da se |. sa Kinom neće brzo svršiti, Japan je počeo da izgrađuje ratnu privredu. Donesen je niz zakona, koji regulišu. devizni promet, spoljnu trgovinu, proizvodnju i potrošniu. Rezultat .je: smanjenje uvoza u prvom polugođu 1938 za 35% a izvoza za 21,4%/. Ograničavanje uvoza samo na najnužniju meru imalo ie za posledicu ograničenje potrošnje i nastojanje da se proš:ri kapacitet industrije, u prvom redu one koja proizvodi sintetičku naftu, železo, čelik, mašine, avione i. druge artikle potrebne za vođenje rata. Naročita briga je posvećena povećanju produkcije zlata i surogata. Država daje pomoći za istraživanje novih nalazišta ruda i za Opite ža iznalaženje. surogata. koji bi zamenili štrane sirovine. Ograničena је. роfrošnja. gotovo svih metala, zatim nafte, tekstilnih sirovina, kože, kalaja, fosfata, nitrata i još nekih artikala. Naređeno je mešanje veštačke pređe sa pamučnom i vunenom naipre 2030% a od jula 1938 godine 50—90%/, isto:tako i alkohola sa gasol:nom do 10%. Kontrola potrošnje je vrlo stroga, naročito železa i čelika za građenje, za što treba naročita dozvola vlasti. Pod državnom kontrolom stoje izvoz i uvoz, Pri Japanskoj banci osnovan. je specijalni fond za uvoz od 300 mil. jena, o čemu smo Već pisali.

KONJUNKTURA

— Trgovinsko-industrijska · i zanatska komora u Ljubljani izradila je statistiku insolvencija, stečajeva ı prinudnih poravnanja na teritoriji cele države za poslednjih 20 godina. Naimanje stečajeva bilo je u prvim posleratnim godinama, a najviše je bilo u 19932 god. 93. U 1937 g. broj stečajeva bio je 44 prema 25 u prethodnoj godini.

— Polovinom novembra o. g bilo je u Francuskoj 364.210 nezaposlenih, za 38./13 više nego 1937.

POLOŽAJ RADNIKA

— У Енглеској је било у септембру 1938 око 4 мил. радника са правом на плаћени годишњи одмер на основу колективног уговора. Са оним који имају правс на одмор без колективног уговора укупно је било 8,7 мил. Очекивзало се да ће се повећати број путника на железницама и посетилаца у приморским градовима упоредо са порастом тога броја. Али до тога није дошло, пошто већина радникч н>ма тако велике приходе да би могли ићи на путовањг него остају код куће. Железничка друштва да би повећала број путника одлучила су да дају разне олакшице радницима који су на отсуству.

— Fabrika čipaka »Lacet« u Zagrebu zaključila je kolektivni ugovor sa radnicima, kojim garantuje zaradu od 3 din. na sat onim radnicima koji su zaposleni naimanje godinu dana u fabrici. Zarada koja se kretala od 2—6 din. po satu povećana je za 15%.

SAOBRAĆAJ

— Na godišnjoj. skupštini Turističkog saveza u "Splitu traženo je: da se što pre osnuje turistički fond, da banska uprava ubrza rad na regulacionim. planovima, da Split dobije avionsku vezu sa Beogradom, Zagrebom i Ljubljanom itd.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

2 decembar. — Ferdo Lamer, du Una drva d. d., Zagreb (red:).

G decembar. — Zagrebačka dionička pivovara i tVOTInica slada, Zagreb (redovan).