Narodno blagostanje

Стргаа 762 kapitalom. Društva će eksploatisati severni deo Širokog brega kod Mostara koji je bogat dobrom rudom koja sadrži do 79% boks:ta. :

— Mestna hradijnića пне prodala je fabriku kože »Indus«; koju je preuzela sa konkursnom masom fabrike Pollak, ljublianskom industrijalcu- Adolfu Mergenthaleru.

· —:U oktobru u našim rudnicima proizvedeno je 40.766 tona kamenog uglia prema 38.072 u septembru, 370.790 mrkog

uglja prema 852.115, 136.152 lignita prema 105.932, 90 nafte

prema 862, 48.616 gvozdene rude prema 49.695, 40.035 boksita prema 45.495, 15.100 pirita prema 15.985, 47.497 bakarne rude prema 22.957, 71.388 cinkovne i kalajne rude prema 70.018, 5.565 koncentrata cinka prema 5.023, 8.154 koncentrata kalaja prema 8.054, 214. koncentrata bakra prema 6.369 i 4.686 magnezita prema 5.299. Topionice: gvožđa proizvele su 4.327 tona prema 6.816, bakra 4037 prema 952, kalaia 972 prema 755, cinka 417. prema 407, zlata 74 kg. prema 41 i srebra 99 kg. preта 58,5.

— Čehoslovačka vlađa izradila je predlog zakona o stvaranju prinudnih kartela industrije. Kao razlog za to navodi se potreba zavođenja najstrožijeg reda u proizvodnji. Stav pojedinih grana prema predlogu zakona nije jedinstven. Dok su ga neke pozdravile, druge se plaše ograničavanja privatne inicijative. Dosada- Čehoslovačka ima zakon o prinudnim kartelima za tekstilnu i industriju stakla.

— Текзшпа fabrika Medić-Miklavc, Liubljana—Vič koja je početkom o. g. podigla fabriku u Medvodama, kupila je Veći kompleks zemljišta u tom mestu, da bi mogla da izgrađuje fabriku.

TRGOVINA.

— Међународни комитет за каучук решио је да се за прво тромесечје 1939 повиси извозна квота од 45 на 509 од основне квоте. Видљиве резерве крајем септембра износиле су 450.000 т., 2а 50.000 т. више од нормалне. Потрошња стално расте и због тога се не очекује да ће се стокови повећати.

— Аргентинска влада одредила је цезу пшенице од 7 пезоса за 1 кг и 13 пезоса за ланено семе. Те цене она гарантује произвођачима. Губици, које ће имати житни уред због тога, покриће се повећањем прихода девизног фонда које се очекује од повишења званичног курса фунте према пезосу,

— Trgovinsko-industrijska i zanatska komora u Ljubliani izdala je izveštaj za poslednjih 15 godina. U tom vremenu smanjio se broj trgovačkih: preduzeća za 2335 na 10.054, a povećao se broj zanatskih radnji za 4570 na 21.797, ugostiteljskih radnji za 523 na 61927 i industrijskih preduzeća za 175 na 615.

— Mnistar finansija odlučio je da Narodna banka otkupljia funte od izvoznika purana u Englesku za 260 din.

— Na dražbi stabala Brodske imovne opštine prodato je 7.747 kubnih metara za 5,1 mil. din., za 788.314 din. više od početne cene.

— Naš izvoz u oktobru iznosio je 303.324 tona u vrednosti 469,9 mil. din. prema 403.977 i 558,6 mil. u oktobru prošle godine, manje za 99.953 tona i 94.8 mil. din. Uvoz je bio 81:119 tona u vrednosti 374,4 mil. din. prema 983,214 odnosno 482,8 mil. manje za 12.095 tona i 108,1 mil. din. Trgovinski bilans aktivan je za 89,5 mil. prema 75,8 mil. Za prvih :10 meseci izvoz je bio 3 mil. tona u vrednosti 3,99 milijardi prema 3,7 mil. tona i 5,1 milijardi din., a uvoz 1 mil. tona u угедnosti 4,2 milijarde, prema 904.734 i 4,3 milijarde. Pasiva.za prvih 10 mesčeci iznosi 205.8 mil. din. dok je u istom periodu prošle godine bio aktivan za 844,6 mil. din...

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

NOVČARSTVO

— Viđijive zlatne rezerve u svetu prema proceni »Wirtschaft und Statistik« iznosile su krajem septembra oVe 20dine preko 60 milijardi RM. Prema stanju 30. juna o. g. one su se povećale za 2 miliiarde RM. Naiveći deo ovog роуеса--

nja potiče iz. ezaurisanog: zlata pojedinih vlada, a naročito engleskog fonda za iziednačenje valute, manjim delom iz porasta proizvodnje zlata. Engleski egalizacioni fond raspolagao je krajem marta 1938 sa preko 3,69 milijardi RM i do kraja septembra je izdao zlata u vrednosti od 1,5 milijarde RM.

Begstvo iz. funte je uzrok ovako velikom odlivu zlata iz fon--

da i došlo ie kao posledica septembarske krize, kada je ne samo. lutajući kapital bežao iz funte u zlato i dolare nego su pojedine vlade.svoje rezerve funte pretvorile u zlato.

— Пораст цене злата утицао je на повећање проинз-.

водње истог. За 9 месеци 1938 светска производња изузев Совј. Русију достигла је рекордну цифру од 23,5 мил. унци према 22,15 мил. 1937. Али пораст није равномеран. Код Јужне Африке он износи 13% према 1935 и код ЛРУдих земаља скоро 309, ~

— Због неповољног развоја биланса плаћања и опадања девизног стока пољска влада је пооштрила девизне прописе. Наредила је да сваки држављанин мора да. пријави своју имовину која се налази у иностранству. Очекује се да ће резултат тог наређења бити да ће се у земљи пзвратити око 500 мил. злоти. Банке које су овлаштеке да

продају девизе могу без одобрења девизне комисије да из:

дају девиза за увоз робе само до 500 злоти према 3090 зл.

пре. Предузете су мере да се увоз полуфабриката и гсто-.

вих производа ограничи на најмању меру, пошто је трговински биланс за 9 месеци пасиван за 145 мил.

— Narodna banka obavestila je ovlaštene zavode da ne prodaju devize niti primaju uplate u kliring za plaćanie uvoza bakra.

— »Slovenec« u broju od 18 o. m. zastupa gledište, da bi bilo potrebno da Mestne hranilnice u Mariboru osnuju založni zavod. Siromašniji slojevi Mariborskog građanstva samo teško mogu da dobiju kredita, na osnovu svojih pokretnih stvari, i ako ga dobiju samo po vrlo visokoj kamati, koja iznosi ponekad i 40%. Založni zavod u Ljubljani pokazao je odlične rezultate. U 1937 g. 22.074 lica dobila su 3,5 mil. din. kredita.

— Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova predvi-

đa da dužnici zemlioradnici gube pravo na zaštitu ako uzastopce ne plaćaju dve rate. Poreske uprave su u nekim mestima pozivale dužnike da uplate zaostale rate, pošto u ргоtivnom gube pravo na zaštitu.

— Štedni ulozi po knjižicama porasli su kod 29 štedionica u Dravskoj banovini u oktobru za 16 mil. na 618 mil. din., a ulozi po tekućim računima za 8 mil. na 441.4 mil. din.

— Ulozi na štedniu u Bugarskoj stalno rastu. 1935. ie bilo kod najvećih novčanih ustanova 10.579 miliona leva, 1936 11.493 mil., 1937 192.b0U5 mil. štedn:h uloga, a u avgustu 1938 13.910 mil. Od toga otpadalo je na Poštansku štedionicu 3.055 mil., Agrarnu i zadružnu banku 6.029 mil., a ostatak na privatne banke. Naročito su zadruge imale jak priliv uloga. 1937 je bilo kod svih zadruga 4.038 mil. prema 3.748 mil. 1936. Računa se da je celokupna: suma uloga u avgustu bila oko 16 milijardi leva.

— Glavne pozicije u bilansu Državne hi potekarne banke 31 oktobra o. g. bile su sledeće u pasivi: fondovi i kapitali.

javnih ustanova 2,7 milijardi din. prema 2,7 milijardi 30 septembra o. gp. i 2,5 milijardi 31 decembra 1937 g., ulozi na štednju 1,35 milijardi prema 1,27 milijardi i 1,38 milijardi, ulozi po tekućim računima 1,4 mili jarde prema 1,4 milijarde 1 1,97 milijardi, založnice i obveznice 647 mil. prema 697 mil. i 694

Бр. 48.