Narodno blagostanje

Страна 774

ног приноса, онда ће тешко приватна. иницијатива имати куражи да посредује у трговини храном, а то може довести до тога, да извесни крајеви остану без хлеба, док други не могу да уновче вишак. Даље, држава се и иначе појављује данас као најважнији купац људске и сточне хране, она регулише цене, она ставља своју потребу испред осталих, она је тако рећи једини фактор на тржишту тим артиклима. Следећи примери ће показати још очигледније потребу државне исхране. Београдски је округ ове године један од најбогатијих у жетвеном приносу. Нормално, његова жетва уновчава се у Београду за исхрану грађанства и за потребу трију највећих млинова у Србији. Како млинови не раде, а грађанство се иселило, то ће држава помоћи округу обилном куповином. Кад се, пак, Београђани буду вратили, по= јавиће се оскудица у хлебу, и ако дотле не будемо демобилисали и предали железнице приватном саобраћају, држава ће морати да се побрине за снабдевање Београда, да би се спречила глад и шпекулација. Други пример. Држава се мора бринути о исхрани становништва Мачве и Подриња, опустошених од непријатеља. Ty не би могла приватна иницијатива ништа да уради, чак и кад би бедно становништво опустошених крајева имало новца. Трећи пример. Услед концентрисања војске у северозападној Србији, ти су крајеви које реквизицијом које куповином из слободне руке, у тој мери ангажовани да ће се ускоро појавити оскудица! Дотурање потребне хране моћи ће само држава са сигурношћу да изведе. То исто важи и за унутрашњу трговину храном између потрошачких и произвођачких крајева. Најзад, држава мора иначе да купује од произвођача људску и сточну храну. Као што смо раније видели, могу и 10.000 вагона шенице бити недовољни. Ако би купила мање но што је потребно за исхрану војске, било би врло опасно; ако би купила више не би ништа изгубила, јер вишак може увек да уновчи и у земљи и на страни.

Држава треба да форсира куповину у тој мери да купи све што јој се понуди. На тај ће начин:

1) да створи стокове за исхрану војске,

2) да створи резервоаре за дотурање хране крајевима оскудним било то уз накнаду или без ње,

3) да омогући сељаку уновчавање бар једног дела његове овогодишње производње;

' 4) да добије најбољи преглед слободне количине хране. Она ће моћи да рачуна са позитивним фактима и моћи благовремено да предузме мере за рационалну исхрану земље!

Сретства за ово се могу набавити путем позајмице код Народне банке, која ће на сваки начин овога рата играти важну улогу у државним финансија-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49

ма. Ако се сва купљена храна употреби за исхрану војске, онда за подлогу тога дуга служи интерес националне одбране, а ако штогод претекне, онда тај вишак служи као покриће! | |

Социјалистички моменат овакве политике губи се пред фактом, да држава купује самбо из слободне руке. Даље, на овај се начин национализира само онај део народне исхране, где је потрошач одвојен од произвођача. За највећи део становништва, за сељака, питање исхране остаје и даље приватна ствар. У осталом, ко зна, да неће морати да се предузму и строжије мере; ко зна да се једнога дана неће морати прићи и принудној куповини, па чак и реквнзицији. Ситуација се у Европи може знатно да погорша. Умањењем броја неутралних држава и дугим трајањем овога рата може се доћи дотле, да становништво извесних држава не буде имало сваког данб ни сухог хлеба.

Најзад, на овај ће начин држава добити могућност, да распореди потрошњу кукуруза између грађанства и војске. Држава би требала да капарише до кукурузне бербе сву слободну шеницу.

Најновијим расписом Министра војног нашло је питање цене правилно решење. У том погледу чињене су у почетку големе неправде произвођачима на војишту.

Исто је тако важно питање, да се при постављању стоваришта води рачун о војничком саобраћајном интересу. Стоваришта треба да буду близу железнице и потпуно безбедна.

Досадање излагање може да се резимира у ово неколико тачака:

1) Принос шенице изнеће ове године око 20.000 вагона и биће недовољан, ако рат буде трајао дуже.

2) За принос кукуруза постоје најбољи изгледи. 3) Држава би требала да купи што више шенице, како би могла да утиче на дистрибуцију међу разним врстама потрошача.

4) Сена има довољно, зоби недовољно.

Немачки научник д-р Рисер предлагао је пре годину дана у једном часопису, да се у случају рата образује при великом генералштабу „привредни генералштаб" са задатком, да рефератима и саветима помаже Главној Интендантури. Мислим, да је предлог уместан и да би се и код нас имало користи од таквог једног одбора састављеног од практичара и теоретичара.

Ваљево, 22 августа 1914 год. Д-р В. Бајкић,

експерт Врховне Команде за економска питања.

во

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

И код нас је ових дана задрањен увоз крупних новчаница. Слична мера постоји У Чехословачкој и Италији, ау Немачкој је забрањен увоз сваке домаће новчанице без разлике. Теоретски, ова мера је надопуна режима ограничења девизне и валутне трговине, Али је она најнеефикаснија. Данас се може да постави

Забрана увоза крупних новчаница

као опште правило, да је најтеже контролисати кретање папирног новца преко границе. Код нас постоји годинама забрана извоза новчаница, па ипак мора да постоји већи извоз истих на страни, кад се одлучило на забрану увоза. Ако пак забрана извоза није ефикасна, неће бити ни забрана увоза, пошто се ради о једној истој врсти нелегалних операција. Забрана увоза не може, дакле, да донесе никакву промену у даном стању. - и