Narodno blagostanje

„Страна 794

__ргауо да зе ођгаје гедоупот sudu, koji će presudom utvrditi _ visinu duga.

— Sporazum o morak0 junu, između Nemačke i njenih | poverilaca u Engleskoj, čija važnost prestaje u februaru 1939, produžen je do mija. Sada su njime obuhvaćeni i austrijski kratkoročni dugovi kao i dugovi trgovačkih i industrijskih "Копсегпа,: Nije usvojen. zahtev, Nemačke da se moratorijum DTOtčCDĆ i na Sudetske krajeve.

·— Turska će osnovati banku pod čiju će upravu doći 'sva:.državna poljoprivredna preduzeća i šume. Osim toga ona

će pomagati razvoj. industrije za preradu poljoprivrednih

proizvoda

— ZŽemiljoradnički dugovi u Nonačkoj u {alu 1937 izno8 su. 11. miliiardi RM. Za godinu dana smanjili su se za svega 0,7%/s• prema 1%/ 1935/36. Opterećenje kamatama se sma-

:mjilo za 80/0 od 630 mil. 1935/36 na 580 mil. 1936/37. — Firme Siemens und Halske i Siemens—Schnekertwerke " ponudile su imaocima svojih G!'/•/o amortizacionih zlatnih obligacija od 1926 da ponovo počnu sa isplatom kamata ali da · Se kamatna stopa snizi za 50% Nemačka vlada odobrila je isplatu u dolarima uz uslov da se snizi kamatna stopa kao i u drugim. slučajevima na 31/4%/0. U slučaju da imaoci prime роnudu bilo bi im isplaćeno 20 dolara od svake obligacije +. 1.

29. Моуа Катапа зора уада 5: 04 1. тама 1939.

— Nemačka industrija zaključila je ove godine skoro za pola manje zajmova na unutrašnjem tržištu kapitala nego 19937. Ukupno je izdano obligacija u vrednosti od 157 mil. RM prema 8306,5 mil. 1937. Broi dužnika opao je od 16 na 5. Kamatna stopa ove godine je 41/2/o osim jednog zaima od 2 mil. „КМ zaključenog uz 5'/, dok je lane pretežno bila 5%%. Kurs 98: kao i kod državnih zaimova osim kod jednog kod koga je Бро 985.

| = Krajem oktobra 1938 održan je u Napulju prvi me-

đunarodni kongres za poljoprivredni kredit. Konstatovano је _ да шпа 151.233 роЦорпугедпе Ктедпе zadruge ili 73%. od · svih zadruga sa 15,3 miliona članova i zbirom bilansa od 71} milijardi švajcarskih franaka. Sve više raste broj zadruga sa ·ograničenim jemstvom na račun onih sa neograničenim. Jedino još u Holandiji i Švajcarskoj postoji isključivo ova druga vrsta zadruga. Pretežan deo članstva kreditnih zadruga sačinjavaju sitni i srednji seljaci. U rezoluciji se traži da sve države posvete najveću pažnju zadrugarstvu, da se organizuju centralna tela za kreditiranje zadruga i da pretstavnici zadruga budu zastupljeni u upravi novčanih banaka.

JAVNE FINANSIJE

— Od 834.000 zanatlija u Dravskoj banovini paušalno ie oporezovano tečevinom 12.025 i to 8.359 koji rade sami, 3.086 koji rade sa 1 i 578 sa 2 pomoćnika. Prosečno opterećenje porezom paušalista iznosi 100 din, ostalih 805 din.

— Japanski budžet za 1939 iznosi 3.694 mil. jena. Trećina te sume otpada na vojsku i mornaricu. Dosadašnji troškovi rata u Kini iznose 5 milijardi jena.

— Engleski ministar finansija je izjavio da je 400 mil. funti (95.200 mil din.), do koje sume se mogla država zaduŽiti po zakonu o zajmu za odbranu, premalena i da će se sledećih godina morati pribeći ponovo zajmovima. Na роуесаvanje poreza ne može se misliti pošto se zbog privredne depresije očekuje njihovo opadanje. Samo izdaci za vazduhoDlovstvo povećaće se za 80 mil. funti. Predviđa se da će biti

· potrebno da se država zaduži za 990 mil. funti, da bi se program naoružania mogao izvršiti u potpunosti

= Егапсизко ministarstvo finansija ovih dana snizilo je po treći put kamatu na blagajničke bonove sa rokom od 75 · до 105 dana i to za !/s na.21/429/b6,

= Вигагзка vlada predložila je Udruženju imalaca stra-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

пћ орбИгтасја и Londonu novi plan isplata inostran;h. dugova. Po sporazumu od 1936 ona je isplaćivala 321/»\/o vrednosti dospelih kupona, po novom planu ona bi u prvoj polovini 1939 plaćala 3G1/»/. a u drugoj 40% Prema tome- prosek za celu godinu bio bi 381/4'%/5. Vlada tvrdi da s obzirom na niske cene žita i ostalih poljoprivrednih proizvoda ove godine državni prihodi nisu tako veliki da bi mogla više da plati.

— Predlog budžeta pariške opštine za 1939 predviđa deficit od 1,15 milijardi franaka (prihodi 4,63, rashodi 5,78 milijardi), za 527 miliona veći nego 1938. Od 1935 opštinski budžet stalno se završava sa deficitom. 1935. on je iznosio 3920 mil., 1936. 578. mil., 1937. 666. mil. fr. Još se ne zna kako бе

“opština pokriti taj deficit, povećanjem poreza i tarifa ili zaj-

mom kao što je učinila ove gođine.- 5 — Čehoslovačka vlada je rešila da privremeno obustavi

službu amortizacije državnih i službu kamata i amortizacije

nekih privatnih dugova. Ova mera objašnjava se ne samo potrebom da se državna blagaina rastereti nego i da se ta pitanja rasprave sa Nemačkom, Mađarskom i Poliskom u vezi sa otstupom jednog dela teritorije. Obuhvaćeni su i dugoročni i kratkoročni državni dugovi. Blagajničkim zapisima. biće prilikom dospeća rok produžen. Od nedržavnih dugova ovamo spadaju obligacije Poštanske štedionice u iznosu od 450 mil. k. za sanaciju osiguravajućeg društva Phonix. Zatim obligacije izdate od Centralne banke nemačkih štedionica i onih novčanih zavoda čiji su prihodi opali zbog izgubljenih teritoriia kao i nekih električnih centrala.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Аткепнизка vlada odredila je stalnu komisiju za privrednu politiku. Sastavljena je od pretstavnika ministarstva spolinih poslova, finansija i privrede. Ona ima zadaću da proučava predloge stranih vlada o trgovinskim ugovorima i da daje svoje mišljenje, da podnosi predloge za pregovore: sa drugim zemljama i da izgradi direktive za argentinske irgovinske pretstavnike u inostranstvu.

SAOBRAĆAJ

— Turska vlada izradila je program povećanja trgovačke flote. Za 4 godine biće kupljeno 30 brodova. Predviđeno je podizanje brodogradilišta u Carigradu i rekonstrukcija luka Trapezunt i Zonguldak. Izvođenje ovog programa finansiraće Denisbanka (Banka za plovidbu morem).

— Ovih dana puštena je u saobraćaj pruga Šent JanžSevnica, čiia ie gradnja započeta 1936. Duga ie 13,4 km. Troškovi gradnje iznose 51 mil. din., 4 mil. po 1 km.

— Čehoslovačka vlada propisala ie uredbu o eksproprijaciji zemljišta potrebnog za gradnju automobilskog puta Beč—Brno—Breslava. Put će graditi nemački radnici.

POLOŽAJ RADNIKA

— Radnici »Jadranskih brodogradilišta« otkazali su kolektivni ugovor. Njihov zahtev je da se izmeni sadašnji način plaćanja i zavedu kategorije po kvalifikacijama.

RATNA PRIVREDA

— Poliska vlada je izradila veliki investicioni plan na čije će se izvođenje utrošiti 21 milijarde zloti. U njemu su uključeni i razni radovi za naoružanje, za koje je ovih dana podnesen predlog zakona Seimu. Plan ima da se izvede za 15 godina, a program naoružanja za 8 godine. Za izgradnju železničkih pruga predviđeno je 210 mil., puteva 200 mil., kanala i regulaciju reka 105 mil., za podizanje električnih centrala 70 mil., za izradu telegrafske mreže 45 mil. Na podizanje poljoprivrede izdaće se GO mil. Sretstva za izvođenje OVOgZ plana nabaviće se delomice unutrašnjim а delomice „spolinim zajmom. |