Narodno blagostanje

10. децембар 1938.

igraju skoro nikakvu ulogu. Japanska industrija je zastarela, njena proizvodnia je u opadanju i ne pretstavlja nikakvu opasnost na svetskom tržištu. Svakako, ta situacila može i da se promeni. Japan podiže novu cementinu industriju na Koreji i namerava da podvrgne kontroli i industriju cementa u Severnoj Mini.

Sa te strane mogla bi se pojaviti opasnost Intercementu. Ima još jedna opasnost, a to je povećanje proizvodnje u zemljama, koje su prikliučene međunarodnom kartelu. Tako je na pr. porasla u Nemačkoj proizvodnia cementa, koji se do-

bija kao sporedan proizvod kod fabrikaciie gvožđa. A i u dru-

gim zemljama pokazuje se tendencija porasta proizvodnje. Veća proizvodnja je zasada lako plasirana, pošto je za iZvođenje velikih javnih radova u velikom broju хетаја bilo potrebno i Više cementa... Ali se već pojavila briga, šta će biti sa izvozom, ako javni radovi budu popustili. Naročito su se laboratorije nemačke industrije cementa pozabavile tim problemom. One, zasad, zastupaju gledište, da ubuduće sam cement neće igrati veliku ulogu kod izvoza, nego njegovi produkti, kao što su razni betoni i drugi građevinski materijal. Velika uloga pripisuje se upotrebi cementa za VeZivanie kod metalnih konstrukcija, naročito metalnih armatura.

Бугарски MHHHCTaD (DHHaHCH· ја, вративши се из иностранства, објавио је главне тачке новог споразума са портерима иностраних државних зајмова, који има да замени, почевши од 1! јануара 1939 на две године, споразум који је закључен крајем децембра 1986 год. Споразум се односи, као и претходни само на плаћање камате. Амортизација је и даље обустављена. На име камате државна благајна дужна је да плаћа просечно 38,5%. За основу се узима она камата, која је утврђена уговорима о послератним зајмовима и уговором о служби предратних зајмова од 1926 године. Висина камата послератних зајмова није мењана, тако да се за основу узимају првобитне, у уговорима наведене стопе. За предратне зајмове су камате на основу споразума од 1926 снижене и то на 35—49% уговореног износа у првом периоду од 19271930, затим 40—56%/' у другом периоду од 1930—1933 г. и тако даље док се у 1948 год. не достигне 100%6 за зајмове од 1902, 1904 и 1907 године и у 1951 год. 76720 за зајмове од 1892 и 1896 год. Бугарској је у толико олакшан положај, што ће се за базу израчунавања узети квота за период од 1930—1933 год., а не за текући, која би била виша. Претходни споразум обавезао је Бугарску да плаћа 32.596 дужне камате, која се имала рачунати по истој зснови као и по последњем споразуму. Министар финансија у својој изјави навео је да ће бити потребно годишње за службу зајмова 341 мил. лева, за 22 мил. више него у 1937 и 1938 год. То је незнатно повећање. Да пораст није већи има се захвалити, по министру финансија, паду курса фунте у Којој се служба свих зајмова врши са 8% и тој околности што је држава за последње две године у иностранству откупила један део обвезница. Код портера у Енглеској, С. А. Д, Француској, Холандији, Швајцарској и Белгији налазе се још иностране емисије државе у укупној вредности од 13 милијарди лева.

Споразум Бугарске са иностраним портерима

Споразум Бугарске са иностраним портерима државних зајмова последњи је у реду споразума средњо-европских и балканских земаља. Као што су ови последњи, тако је и бугарски споразум заснован на принципу редукције камата у интегралног плаћања у девизама.

_ Мамеђу појединих споразума има знатних разлика,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 789

од којих су за нас најважније оне које се односе на размере попуста са стране портера. Они су у том погледу најдаље отишли код Бугарске, којој су попустили 71.509 на камати, док нама у Грчкој просечно 50—55% а Румунији и Мађарској просечно само 45—50%.

Privredna situacija Japana interesantna je s jedne strane po posledicama koje ima vođenje rata za privredu, a s druge po načinu i sredstvima kojima se dirigovana privreda brani od njih. U prvo vreme, računajući da će rat trajati Rraće vreme, u Japanu se smatralo da se može Žrtvovati izVoz. Zato je bio ograničen UVOZ SirO= vina koje prerađuje industriia koja radi za izvoz, a povećan uvoZ sirovina koje su potrebne ratnoj industriji. Zbog toga počela je brže da se razvija industrija sredstava za proizvodnju, tako da je njezin indeks skočio sa 194 u aprilu 1937 na 221 и таји 1988 (1981-38—100), док је Код sredstava za роtrošniu pao sa 137 na 119,7. Trgovinski bilans postao je jako pas:van, jer se uvoz do kraja 1937 povećao za 363 mil. jena prema 1936, a za samu ratnu industriju uvoz se povećao za 441 mil., dok se uvoz sirovina industrije koja radi za iZVOZ smanjio za 139 mil. jena.

Rat i privreda u Japanu

Na ovaj način ograničena je domaća potrošnja. Cene su skakale s jedne strane zato što je ogračena proizvodnja potrošnih dobara, a s druge zato što se jako povećao opticaj novčanica. Troškovi rata narasli su toliko da je budžet morao biti povećan na 5,463 mil. jena 1937/38 i na 8,400 mil. 1938/39, prema 2,272 mil. 1936/37.' Veći deo rashoda pokriven је zajmovima, tako da su se oni od 1931/32 povećali za 4,5 па 12,4 milijarde. Prošle budžetske. godine pozaimljeno je 3,393 ти, a ove biće potrebno 5,800 mil. Glavne finansijske operacije izvodi, po starom japanskom sistemu, novčanična banka. Ona uvek preuzima obligacije i bonove, isplaćuie ih državi povećavajući opticai i smanjuje ga zatim prodajući ih bankama. Ako se kapital ne formira дохоЏпо brzo, opasnost je da se tako ode neposredno u inflaciju. Za poslednju godinu dana opticaj se povećao sa 1.660 na 2.071 miliona ili za oko 25%. Kad se taj procenat uporedi s onim za koji se opticaj povećao u nekim evropskim zemljama u toku septembarske krize, onda posle više od godinu dana ratovanja nije ni jako velik.

Od početka 1938 promenjena ije nešto trgovinska роlitika. Do kraja 1937 nije se žalilo deviza za finansiranje uvoza za ratnu. industriju. Dobar đeo zlata Japanske banke bio je načet. Tada se pokazalo da rat može da traje još dugo i zato je pokušano da se spoljna trgovina uravnoteži. Dok:je za prv:h 9 meseci prošle godine trgovinski bilans bio pasivan za 731,1 mil., u istom periodu 1938 pasiva je pala na 66,6 mil., i to zbog smanjenja uvoza sa 3,28 na 2,17 mld, dok je izvoz pao зато за 2,55:na 2,10 mil. Ali polovinom godine uviđelo: se |. to da samo uravnoteženje ne. može da pruži izlaz iz situacije u koju se ulazilo sve dublje sa povećanim troškovima rata: Žato se od jula pristupilo. novoj trgovinskoj politici. lako proizvodnja prvenstveno mora da podmiri potrebe rata, potrebno je da se pojača izvoz, i tako reši pitanje deviza. Zapravo, tim se Japan vraća na staru svoju politiku, samo što je ne može da ostvaruje istim metodama kao pre rata. Novo je to da industriji koja radi za izvoz nije ograničen uvoz sirovina, ali mora se unapred doneti dokaz da će roba biti prodana u inostranstvu. Domaća potrošnja tih artikala je zabranjena, što ie dovelo da jakog skoka cena njihovih u zemlji. Izigravajući zabranu prodavani su ti artikli i u zemlji tako da je bilo moguće da im se još jače obore cene u inostranstVu, zbog čega je kontrola dodeljivania deviznih certifikata revidirana.