Narodno blagostanje
Страва 790
= Криза 1999/32 оставила је дубок траг на немачком задругарству. Држава је морала знатне суме да да задругама да их оспособи за рад. Од 551 с је 10883 оно се постепено опогравља тако да је 1036 56MD биланса достигао цифру од 2.986 мил. Рм према 2.565 мил. 1932. Заштитне мере које је влада донела у корист пољопривреде и полет који је преживела привреда .1936/37 деловали су повољно на прислив: улога у задруге. Од 1.724 мил. 1982 сума улога порасла «је на: 2:760 мил. Рм: средином. 1938. На штедне отпада 2.312 "према: 1.478. Остатак) претставља улоге по текућем рачуну ли са:отказним роком. Кад се зна. да задруге нигде не раскенолажу: довољним капиталом, оволики прилив улога значи „велико. олакшање за: финансирање села. То се одразило на опадању задужења кредитних задруга код банака које је 1932 износило 418,7 мил. а половином 1938 свега 199,2 мил. марака. .
" "Развој немачких пољопри"вредних кредитних задру- · по га: после: кризе '1929—32
У uo. са другим земљама тај је напредак нагреочито упадљив, пошто у већини њих државни кредити играју велику улогу у финансирању задруга. На пр. у Ру-
мунији 36,2% кредита добиле су задруге од државе, Обиље новца код немачких кредитних задруга је било 1937 тозелико: да су поделиле свега 2.173,6 мил. зајмова, док су само улога имале 2.600 мил. Један део расположивих средстава су уложиле у државне хартије од вредности (1936 год. 131 мил... Рм)... o „Највећи део зајмова јесу краткорочни и средњерочни до 5 година. Први су већином употребљени за набавку сточне хране, семена и гнојива, други за куповину пољопривредних справа. Кредитне задруге све више постају финансијери других задруга. 75% даје кредите набављачким _ И. продајним задругама. Интересантна промена настала је | Ју Зичном кредиту, наиме наследна газдинства (Егрћбге) добивају средњерочне зајмове да не морају дати стварно _JEMCTBO., Сматра се да су она због свог правног положаја И стабилних цена довољно кредитно способна за ту врсту - зајмова ти без стварних гаранција. Хипотекарних зајмова | подељено je 1937 257,5 мил. или 121% од целокупне суме “подељених зајмова, Кредити по текућем рачуну претстављају највећи проценат (57,3), док је меничних и других било 30,69. | Напретку задруга одговара успешан развој централ_ HHX задружних организација, код којих су улози порасли од 143 мил. 1932 на 590,8 мил. крајем јуна 1938, хартије од вредности од 4,7 на 202,5 мил. а дугови код банака опали од 512,2 на 91,8 мил. Рм. Пошто су задруге располагале „саме знатним оредствима, сума зајмова које су централе | поделиле задругама опала је од 786,9 мил. на 556,6 мил. | лако да се оне враћају у некадашње стање, када су њихова „новчана средства прелазила њихове укупне потребе.
7. o. m. donešena jie Uredba kojom se daje naknada ratnim dobrovoljcima putem izdavanja 4%0. državnih obveznica. Sva lica koja su učestvovala. u :: ratovima za ачгородвије i ujedinjenje, a kojima je dobrovoljačko svojstvo priznato do dana stupanja Uredbe na snagu, dobijaiu naknadu u 4%0 obveznicama, i to dobrovoljci borci 50.000 nominalno, a neborci 30.000 dinara. Dobrovoljci-ustaši, Rojima je dobrovoljačko svojstvo priznato po Zakonu o dob“rcvolicima do. dana stupanja na snagu ove Uredbe, a nisu
Dobrovoljački bonus
_dobili: besplatno zemlju, Dimi umesto ove naknadu u 409/o
'cobveznićama, ·
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 50
Obveznice će biti amortizovane u roku od 30 godina, računajući od 1 oktobra. 1939, kada dospeva i prvi kupon.
· One uživaju sva prava i privilegije koje imaju i obveznice
ostalih državnih zaimcva. Interesna i amortizaciona služba biće osigurana u budžetu. Obveznice ne podleže naplati po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, niti se mogu uzeti u popis i prodaju ma za čije potraživanje. Naročito je važan propis, da oni dobrovolici koji su dobili zemlju, a nisu je naselili u roku koji je zakon odredio, mogu da. u roku od 6 meseci od stupanja Uredbe na snagu podnesu molbu Ministarstvu poljoprivrede, da im se mesto dcdeljene zemlje podele obveznice. To isto pravo imaju i oni kojima još nije istekao rok za na-
'seljavanje. Zemljište koje na taj način bude oslobođeno do-
deliće se dobrovolicima zemljoradnicima.
· Pošto pravo na obveznice imaju samo ona lica Joojima je dobrovoljačko svojstvo već priznato, mogac bi se рп-
bližno proračunati finansijski efekat najnovije emisije. Prema
pisanju novina, a one su došle sigurno do autentičnih podataka, radi se c 8500 dobrovoljaca i njihovih pravnih naslednika. Međutim to je samo najmanji broi, jer je vrlo Verovatno da će mnogi koji su dobili zemlju, čiji je dakle slučaj rešen i nisu uzeti u gorhji račun, koristiti pravo da traže naknadu u obligacijama, umesto zemlje. Druga teškoća u prcučavanju iznosa novog duga je u tome, što ne znamo koliko je boraca i neboraca. Prvih je svakako više, pa ako uzmemo da će na 8500 onih za koje je već sigurno da imaju pravo, nominalni iznos obligacija po pojedincu biti 40.000.
IE =
Септембарска криза открила. је низ недостатака у одбранбеној спреми Енглеске, изко она већ годинама изграђује своју ратну привреду. О тој теми је „Der deutsche Volkswirt” y Gpojy o 28 октобра о. г. донео чланак из кога доносимо најинтересантније податке.
Енглеска влада изградила је план о раду сваке привредне гране у случају рата. За време кризе неки су од њих испробани и сада се проучавају искуства стечена том приликом и ради се на отклањању недостатака
Успеси и неуспеси енглеске ратне привреде
План за исхрану становништва није се могао испробати, пошто је почетак његовог функционисања условљен избијањем рата. Стога ћемо га изнети онако како је замишљен и досада остварен. Предвиђено је да се одмах 38= веде рационирање да би резерве хране биле довољне за 12
"месеци. Свака породица имала би да испуни формуларе на
основу којих би добила карте за животне намирнице. За Бреме кризе ти су формулари већ лежали на појединим поштама српемни за отпрему. Цене најважнијих животних 1амирница: млека, сланине, пршуте, бутера, сира, марггарина, свињске масти, чаја, па угља, бензина, затим сточне хране и сировина потребних индустрији остале су стабилне, 3 дана
"након поделе карата почео би да функционише администра-
тивни апарат за раздеобу намирница и контролу цена о коме смо писали у броју 19/88. Али најважнија мера у том плану је повећање домаће пољопривредне производње, у првом реду жита и кромпира. Један део стоке морао би се поклати, пошто би се смањила површина за пронзводњу сточне хране. Рачуна се да ће се зависност од увоза смањити од 60% на свега 280. Важну улогу одиграле би фабрике конзерви, које су летос велики део енглеског поврћа
„конзервирале.
Пошто провођење свих планова ратне: привреде зависи од саобраћаја, влада је већ одавно предвидела све што
је потребно да он функционише уредно. Изграђен је наро-
чити административни апарат, који стоји под руководством комитета за одбрану. Тиме је обезбеђена координација