Narodno blagostanje
17 децембар 1938. |
а после њега смањен. "Овог пута, предузете су. нарочите мере да ово издавање не делује као инфлација.
"— Ових дава поново је снижена каматна стопа франдуским краткорочним папирима захваљујући приливу капитала из иностранства и то за ајо, Бонови за наоружање (рок 18. месеци) и за одбрану (2 године) носиће сада камату од "31406, благајнички записи (75—105 дана) 12/56/0, они са роком од 6 месеци 2/49е а са роком од 1 године 29/49/o.
| Privilegovana agrarna banka izdala je do 30 novembra 3% dbveznice u nominalnom iznosu od 92546 пи. аи. 'Đrema 249,5 mil. mesec dana гашје. |5р]асел anuiteti su dostigli 124 mil.· din. prema 123 mil. din. O АЕ А не "Ктајеш novembra је kod Poštanske štedionice zbir uloga: na štednju i po' "tekućim računima opet dostigao, posle 'septeiribarskogz povlačenia uloga, 3 milijarde dinara. Ulozi na štednju iznosili su 1.190 mil. manje nego krajem oktobra {1.199.9 mil.) i kraiem septembra (1.221.8 mil.). Broj otvorenih štednih knjižica takođe pada, ali je prosečna suma jednog uloga porasla u oktobru sa 2.284 na 2.292,10. To znači da је sitna štednja u opadanju, što uoči zime nije ništa neobično. Vrlo je veliki porast uloga po čekovnim računima, sa 1.535.7 "mil. u septembru, preko 1.682 milijarde u oktobru, na 1.829.8 'mii. Obrt je iznosio 8,7 milijardi, od čega 4,8 milijardi, 55.20/o, 'bez gotovine; prema 8,5 mil:jardi, 4,7 miliiardi i 54.69%..
— Штедиовица Дунавске бановине отворила је 2 филијале, једну у Руми и другу у Белој Цркзи. "ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Kinesid državni dug iznosio je pre rata sa Japanom 58,25 milijardi din. Od početka rata Kina je zaključila zaimova u iznosu od 10,572 miliona din.
— Suboflfička opština snizila je za 50% trošarinu na polioprivredne proizvode koja je bila suviše visoka i otežavala
prodaju tih artikala. Ođređena је Копизја Која će izraditi novi pravilnik o trošarini.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА ·
— Finska je donela zakon o unapređenju izvoza koji je ovih dana dopunila odredbama u korist industrije za preradu drva. Niima se zabraniuje izvoz neprerađenog finskog drva u one Zemlje koje su donele makakve mere o ograničavanju ii zabrani uvoza prerađenog.
— Niu Zeland zaveo ie tri značajne promene u ekonomskoj politici: suspendovao je konvertibilitet novčanice u funtu steriinga, koja joi služi mesto zlata za pokriće, za izvoz svih "artikala traži se državna dozvola, a isto tako i za uvoz. Prema tome celokupan privredni saobraćaj s inostranstvom došao je pod kontrolu. Ove mere zavedene su zbog toga 510 је ге- zerva potraživanja banaka u Londonu spala sa 23,7 na 17 mil. : funti za prvih devet meseci о. 2. Тако је trgovinski bilans aktivan, potraživanje se smanjilo zbog bekstva kapitala, koje · traje već dve godine zbog vladinih reformi, a pojačalo se kada su u oktobru leberisti dobili većinu. Računa se da će kon· trola deviznog prometa onemogućiti bekstvo kapitala jer ie “тета оркојепа тогет, [е је teško kriumčariti. Finansijske · operacije skoncentrisane su u nekoliko banaka, a stanovništvo u Većini nije zainteresovano u deviznom prometu
| — Између Бугарске и Француске закључен је трго=вински уговор и уговор о плаћању. Француска је одобрила увоз бугарских производа у вредности од 40 мил. фр. 309/• 'плаћаће у готовом а остатак путем компензација. · француске делегације је изјавио да Француска може куттати сваку количину бугарских руда. У преговорима је до=такнуто и питање учешћа француског капитала у рудар"ским предузећима као Престо JOOJ O OD “CRMHX"CBHJPHHX -Maypa, ~
U БЛАГОСТАЊЕ _____
'vatna inicijativa. Najvažniji
Шеф
"Страва 811
CAOBPABAJ | || U
— Japanska vlada proučava алеје izgradnje. podmorskog tunela. između Japana i Mandžukua. Dužina · tunčla bila bi 120 km a troškovi bi iznosili 1.000—1,500 mil. Jena. . |
— U vezi sa орадапјет svetske trgovine sve se Više povećava tonaža nezaposlenih brodova. Kraiem novembra. 9. Е. od 66,37 mil. BRT svetske trgovačke flote 3,19 mil. "leži u lukama bez posla prema 1,34 mi. u istom mesecu 1937. "Ма prvom mestu stoji. Grčka sa 459. 009 t ili 24,3%/ od celokupne flote, zatim Sjedinjene američke države sa 11,89, Francuska за 69/е, Italija i Danska sa po 5%, Engleska 3.690, Norveška 3,5%e i Švedska 3,39. Kod Grčke ovako veliki procenat, posledica ie toga što veći deo njene flote „pripada slobodnoj plovidbi i prema tome u većoi meri zavisi .od svetske (твом e.
'Kod SAD dobar deo. nezaposlenih brodova. jesu , stari пезро-
sobni za plovidbu. |
— Железнички путнички Са ОПЕК у Енглеској у августу опао је за 7,19 према истом месецу 1937, а приходи за 3,29. Робни саобраћај напротив се повећао за 17, 49/е према оном у августу 1937, али су се приходи од њега смањили за 12,20.
ЈАВНИ РАДОВИ
— Čehoslovačka vlada izradila je program javnih radova na koje će se utrošiti oko 1 milijarde Kč, Na njihovom. iZVOдепји Бесе zaposleno 100.000 radnika. Pored ovog programa, sa čijim izvođeniem ima što pre da se počne, izrađuje se druži koji će trajati više godina i predviđa rashode od 10 mili јата Kč. Pored države na njegovom izvođenju učestvovaće i рпzadatak je snabdevanje Zemlje ugliem, čija se tražnia ceni na 750 mil: Kč. Instituti za izučavanje sirovina imaju zadatak da” proučavaju mogućnost proizvodnje surogata za sirovine koie se moraju sada uvoziti. i — Uvozna i izvozna banka u Vašingtonu odobrfila ~ je Mubi kredit od 50 mil. dolara koji će se upotrebiti za javne
„radove strateškog karaktera, a izvodiće ih američka građevna
preduzeća. Radiće se u prvom redu hi droavionske baze 1 baze
за mornaricu.
— Мексиканска влада после експропријације страних петролејских друштава израдила је план за повећање производње. Он се већ проводи у живот. Од Немачке су купљене у замену за нафту машине и цеви за транспортовање нафте до рафинерија и лука. На исти начин купљено je 7 танк-бродова. Сва добит постигнута досада употребљена је за подизање рафинерија и инсталација за бушење. До краја 1989 производња има да се повећа на 7.000 т. дневно.
— Француска влада, У духу донесених декрета намерава да смањи 1939 јавне радове. Укупно биће издано на њих 9,1 млд. фр. и то 3,5 млд. држава, 1,1 млд. пошта и телеграф, 1,5 млд. Париз и Сенски департман, а 3 млд. оста. ла јавна тела. Према ранијим издацима уштедело "би се 2,8
" млад. Ограничени су сви радови за које би се издаци. имали покрити зајмом, да би се на тај начин смањила, тражња
јавне руке на: тржишту | капитала и поправила. ситуација на њему.
; БИН
= Вгој тарозјепт и Ргаузкој banovini 1: dulje гагје,:ме-
· što slabije od:onog iz ranijih. meseci. U oktobru је ЏибЏапок! · Ouzor imao 102.889. osiguranih radnika i. nameštenika; za
9.044 ili 2,03% više nego u septembru. Porast je konjunkturnog karaktera, što: se vidi po granama kod kojih ie zabeležen: tekstilne»industrije 699, za preradu drva 536, kamena i zemlje 287, opštinskih · preduzeća 247, industrije odeće '.209, kože 123 i:hemijiske industrije 161. Sezonskog karaktera:'je-·jediie 'ро-
“Urast kućne: posluge za 981. Broj zaposlenih se ' smiabjio ' kod
gradnja nad zemliom za 716 i šumsko-pilanske mdustrije“203.