Narodno blagostanje

рате 812 O

= Švedska на о А izuzev industriju

papira:i drva posle septembra o. g. u,izvVesnoj meri se Dpovećala. Indeks proizvodnje (1935—100) koji je u oktobru 1937 iznosio 124 a u avgustu 1938 114 počeo je u septembru i oktobru polagano da se -d:že. ndeks- produkcije industrije čelika i železa od: 107 u: avgušta 'Đoraštao. 'je: na. 109 kao reztltat Doјабапе 'građevne delatnosti. Tekstina je takođe povećala proizvodnju, indeks se podigao od 104 na 106 za isto. vreme. Sada su тететуе па unutarnjem tržištu jako opale i računa se sa 'povolinim razvojem poslova, 1 ako se oseća jaka strana konkurencija. Mašinska industrija zbog velikih dugoročnih Dpo:rudžbina najbolje ie očuvala svoje pozicije. Pojedina preduљеба nisu uopšte osetila opadanje konjunkture. Industrija drva zbog zavisnosti od svetskog tržišta morala je jako da ograniči proizvodniu. Indeks u septembru 1938 ie iznosio 93 prema 123 lane. Zbog velikih. rezervi na svetskom tržištu i otsustva. porudžbina iz SAD produkcija stagnira. Kartel sulfitne mase naredio. je smanjenje. proizvodnje za 30%.

— У новембру о. Г. Оузор у Љубљани је имао. 101. 824 члана, за 2,896 више него у истом месецу 1937. Разлика У броју чланова између ове и лањске године почела се опет повећавати од септембра, када је износила 1.938. У октобру се' повећала на 2.044. Последњих дана новембра попела ce гекоро на:4.000. Просечна надница износила је 25,28 дин. за #59/»- више него 1937, али се та разлика од маја стално смањује. Целокупна дневна зарада износила је 2,574.397 дин, "за 188.222 више него. 1937.

= Крајем новембра било. је у Чехсловачкој 148. 613 незапослених према 77.831 у октобру. Очекује се да ће се број незапослених смањити, чим се почне са извођењем јавсних радова по програму који је влада израдила.

— У Енглеској је било у новембру 1988 12,25 мил. запослених радника и намештеника, за 36.000 мање него у октобру, а -150.000 више. него. у новембру 1937. Незапослених је било. 1,82 мил.-за 48.000 више него у октобру и то стал"но 1,45 мил. а остали повремено. Опадање броја запосле„них забележено је у грађевној индустрији, јавним радови: „ма, пољопривреди, рударству, индустрији железа и челика, "текстилној, саобраћају, угоститељству, металној и индустрији аутомобила,

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА. |

- =— Главна братинска благајна у Београду имала је крајем 1987. 28.497 чланова, за: 11,41%/0 више него 1936, При"ходи од осигурања у случају болести износили су 12,6 миљ, а расходи 12,9. мил. дин; 1987 је завршена са мањком од „909.000 дин; док је 1936 био вишак од 52 мил. дин. Имовина болесничког осигурања смањила се од 18 мил. 1936 на 17,7 мил. 1937. За пензију било је осигурано 26.524 рудара "према 20.727 1936. Приходи пензионог фонда износили су "#59 "мил. (1936:: 12,6 мил.), а расходи 8,1 мил, (6,02 мил). Ммовина фонда повећала се за: 6,7 мил. на 54,8 мил. дин. „Инвалидску помоћ. добивало је: 1.434 лица. Приходи инвалидског- фонда били су 45 мил, (38 мил.) а расходи. 3,9 мит (3,4 миљ). Ммовина овог" фонда повећала се за 596.000 сдин. сна 1,5 мил. дин. Фонд за помоћ незапосленим рудари-ма' и топионичарским радницима "имао · је приходе: од: 1,2 аил. а расходе 597:000 дин. Имовина његова повећала се за #860:000 на 2,7 мил дин, Полет 1937: повољно је утицао Ha "пораст“прихода. свих: грана: рударског осигурања. Осим 60слесничког фонда“ сви су 1937: завршили са вишком, -“

БЛАГ GEN

Бр: =

— Сопс твеници бисскола. у Загребу склопили СУ колективни уговор са својим намештеницима. Њиме је одређено колико сваки биоскоп сме да има оператера и разводника. Први ће имати плату 1.700 дин. месечно, право на

тромесечни отказ и отпремнину, а други 1.350 дин, и 6-не-

дељни отказ. Осим тога уговорен је плаћени годишњи. одмор, право на боловање. и накнада за „прековремени рад,

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА "Трговачки регистар

"Српска штедионица д. д. у Грачацу, упис промене чл. 8, 9, 13, 15, 19, и 22 друштвених правила: — Пучка штеди-

оница дд. у Копривници, упис члана управног одбора :г-

д-ра Маланчеца: Владе. — Опћинска штедионица опћине Илок у: Илоку, упис фирме са главницом 100.000 дин. и чладова управног одбора гг:: Матковића Станка, Вереша Ивана, Вражића Јосипа, Калца Степана, Шимићевића Степана, Јулија Мештровића, Густава Ербера, Младена Барбарића, Степана Барошевића, Јо-

сипа Адића-Живулића и Харамбашића Ивана. — Форгач.

Дезидер, паромлин на ваљке д. д., Бачка Топола, упис члана управног одбора г. ча" а. д, за "шумску индустрију и рударство, Београд, упис

чланова управног одбора г. г.: Драгутина Прице, Милана.

Стефановића и Зафира Станковића. — „Импорт“ д. д. у Београду, упис фирме са главницом 200.000 дин, и чланова управног одбора г. г: Милана Николића, Гојка Ђермановића и инж. Драгутина Харазима.

Зборови акционарских друштава

17 децембар — Фабрика електричних сијалица д.д.у Загребу (претходан).

20 децембар — Шумско господарство и ексилоатација д. д., Загреб (редован).

22 децембар — „Дад' дунавско аутомобилско а. д, Београд (претходан). — „Траверс" д. д., Загреб (ванредан). .

28 децембар — Шумско д. д., Мославина— Поповача (редован). — Мошуње д. д. за инд. и трг. дрва, Загреб (редован).

29 децембар — Сједињене творнице конопље и ужарске робе д. д., Загреб (редован). а 22 јануар — Дисконтна трговачка банка а. д. у "Бео-

граду (редован).

РАЗНО — Расписана је за јануар 1939' лицитација за градњу

пруге Ваљево—Бања. Лука и то за део Тузла—Зворник са.

тунелом дужине 4.850 M. ЏПредрачунска сума износи

127,885.000. дин.

— Индустријска комора У Петре. пошто се 'оделила _

од занатске, почела је са радом. Привремено претседничку дужност до избора већника врши г. Арко Владимир.

~ — Ове године отишло је'из Холандије у Немачку 20.000 сезонских радника, од тог највећи део отпада на грађевинарске, За следећу годину склопљен је већ споразум између двеју влада о плаћању зараде холандским. цородицама. Сваке недеље исплаћиваће се породици вишак ; непотрошених надница оних који су отишли у Немачку, из кредита који ће дати влада, а накнадно у клирингу. ће се обрачунати. те исплате: у

Ширите „Народно Благостање“_

д-ра Коларовића Маријана,

Хорвата Александра. — „Устипра-