Narodno blagostanje

__17. децембар 1938.

jacu i da za svoju pšenicu ostvarujemo izvozni paritet od

50—55 din. Prizad će dakle moći, blagodareći preierecijalima, i u ovoj kampanji da sačuva nezavisnu na'cionalnu cenu, koja je dovoljna da održi kupovnu sna·gu. seljaka na dosadnjem nivou i da ne tereti potrošače visokim cenama i državnu kasu subvencijama. Usled 'toga naša zemlja potpuno je izolovana od uticaja depresije pšenice koja vlada u svetu.

| No moglo je da bude i drukčije. Pretpostavimo da smo ove godine imali izvozni višak 1036/37, tj. oko 50.000 vagona. Naš položaj u tome slučaju bio bi sličan: današnjem položaju Rumunije, koja se guši u pšenici i ne zna šta da radi. U tome slučaju mi bismo mo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 805

rali da idemo na svetsku pijacu sa najmanje 25.000 vaпопа. Рп задапјој ceni od 160 din. to bi za državnu kasu pretstavljalo teret od naimanje 250. miliona dinara. Teško је verovati dabi državna kasa, pored drugih neophodnih izdataka, mogla da podnese i ovaj rashod. U tome slučaju mi bismo imali u zemlji cenu od najviše 60 din. Naši proizvođači pšenice pri žetvi od 290.000 vagona i ceni od 60 din. dobili bi oko 1.750 mil. din. Pri žetvi, pak, od 260.000 vag., koliko se ceni OVOgO> dišnja žetva, i prosečnoj ceni od 150 din. oni će dobiti oko četiri milijarde dinara. Smanjenje prihoda proizvođača pšenice za više od dve miliiarde dinara izazvalo bi ne poremećaj nego pravu katastroiu.

V KAKO SE SAČUVATI ZA BUDUĆNOST?

Sveiska proizvodnja pšenice u svetu pri normalnim uslovima neće opasti, jer se zasej|ana površina, sem u SAD, nigde ne smanjuje. Pri takvom stanju elementarne katastrofe postaju jedini faktor uravnoteženja ponude i tražnje. Na to se, međutim, ne može računati. Polazeći od normalnih uslova koji redovno daju žetvu preko svetske današnje potrebe, našu zemlju prva velika žetva sa izvoznim viškom od 40—50.000 vagona može da dovede u vrlo težak položaj i da poremeti unutrašnju ekonomsku ravnofežu.

Računajući sa tom mogućnosti i polazeći od činjenice da naša državna kasa ne bi bila u stanju da go-

dišnje žrtvuje po nekoliko stotina miliona dinara. za održavanje cene pšenice, za nas bi jedini izlaz bilo stokiranje izvesne količine pšenice, koje bi, pored ostaloga, služilo i za pokrivanje manjka u godinama slabog roda. U broju od 12 novembra 1938 mi smo se opširno po= zabavili ovim pitanjem. U tome članku naročito smo ukazali na značaj stokiranja za politiku cena. Stokiranje, po našem mišljenju, pretstavlja neophodan instrumenat za upotpunjavanje naše žitne politike, koja bi posle toga mogla da funkcioniše potpuno nezavisno od međunarodnog tržišta. Bez toga instrumenta naša proizvodnja pšenice biće uvek u položaju da svakoga momenta iskusi tragediju niskih cena svetskoga. tržišta.

звања

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ

aaa maps anguacnacc |J ou i Maa LU U U dl c_——

U prošlom broju (50) pisali smo o novom načinu trgovine devizama. Na kraju smo rekli, da će po našem uverenju Narodna banka uskoro preduzeti i druge mere. One su donesene. Ovlašćeni zavodi dužni su ubuduće da od primljenih izvozničkih deviza upotrebe 2590 za pokrivanie potrebe uvoznika pamuka i sirove vune, po kursu od 238 dinara. Izvoznici su dužni i dalie da predaju Narodnoi banci 25% dobivenih deviza po zvaničnom kursu, ti. sa: 28,5% prima. Dalje su ovlašćeni hovčani zavodi da ustupe uvoznicima sirovina frećinu šalterskih deviza po 298 din. Po-

Daline mere na deviznom tržištu

-trebe uvoznika gotovih proizvoda i poluprerađevina iz ne-

klifinških zemalja pokrivaće se na način kao što smo ga prikazali u broju 50, sa 50% deviza koje potiču od izvoza i dve trećine šalterskih.

Prema tome, da rekapituliramo mere Narodne banke od početka zategnutosti devizne situacije. U početku je ona

_pokrivala celokupni manjak ponude na berzama. Posle je

Narodna banka prestala da daje devize svima uvoznicima i

· Tezervisala svoje zalihe samo uvoznicima sirovina. Uvoznici

gotovih proizvoda i poluprerađevina morali su svoje potrebe da pokriju na berzi po ceni koja je svakog dana bivala sve veća. Za to vreme su naši izvoznici dobro prolazili na račun te druge kategorije uvoznika. Zatim je: Narodna banka maksimirala cenu deviza'koje su se slobodno prodavale na berzama, što je išlo u prilog uvoznika, a osim toga je koncentrisala ponuđu i tražnju, što je takođe imalo za cili da olakša snabdevanje uvoznika gotovih proizvoda i polufabrikata. Potrebe uvoznika sirovina bile su i dalje osigurane po ceni od 238 za Тапти, Dalje je Narodna banka гехегујзаја četvrtinu onog dela izvozničkih deviza, koji je bio do tada slobodan za potrebe uvoznika sirovina po. 238 din. Time је izvršena korek-

„тенденцијом попуштања.. Сем тога,

tura u korist uvoznika sirovina. Uvoznici gotovih proizvoda i poluprerađevina su došli u teži položaj, pošto je smanjena kvota, koja je njima namenjena. Kakve će posledice: biti za uvoz gotovih proizvoda i poluprerađevina zavisi od ponude i tražnje na berzama. U deviznom tržištu ćemo: pratiti razvitak događaja. ; | варварин БЕК ИН аи. Маказе цена у октобру још увек су на штету индустрије

Октобар месец донео је велике промене у кретању цена. - Основна тенденција — пораст цена на. велико — која је до · тада владала, замењена је нестало је и паралелног кретања цена на велико и цена на мало „које · је постојало последњих месеци. Овога пута цене на мало наставиле су са порастом. Према томе, пошто су цене на велико попустиле, а цене на мало порасле, у октобру месе-

цу уследио је пораст трошкова живота. ЈЕ Све групе индекса цена на велико, осим минералних

„производа, попустиле су у октобру према септембру. Ин-

декс биљних производа пао је са 88,4 на 844 или за 4,590. До промена у сектору биљних производа дошло је услед тога што се у октобру прешло на трговање новим кукурузом чија је цена, према цени старог, била мања за скоро 209. У скоку су биле цене овса и пасуља. Сточни производи попустили су незнатно, за 0,8%, индустријски за 0,69, док је индекс минералних производа остао. непромењен. Услед ових промена скупни индекс пао је за 1,696: _ Упоређењем цена У октобру са истим месецом у про-

_талој години види се опадање код свију група. Индекс биљ-

них производа пао је за 11: и то први пут, јер је у овој

"години, све до октобра месеца, ниво цена биљних пронз-

вода био виши од прошлогодишњег нивоа. Ова промена

„изазвана је углавном нижим ценама пшенице и кукуруза,