Narodno blagostanje

о Орана 804

па treće (|. па poslednje mesto dolaze sve ostale zemlje, među kojima kk evropske .agrarne. Osim- Indije, koja spada u ovu grupu zemalja, evropske agrarne zemlje, naročito od uvođenja žitnih: režima koji drže cene pšenice iznad svetskog pariteta, izgubile su mogućnost norтајпог izvoza brašna: Njihov izvoz, naravno u relativno minimalnim količinama, moguć je samo na dva načina: plaćanjem viših speci{alnih cena od strane uvozničkih zemalja ili premiranjem izvoza iz javnih sredstava. Danas, međutim, nema skoro ni |edne zemlje UVOZhiCe koja bi pristala da preferira uvoz brašna, a politika premiranja izvoza bila bi skuplja od subvencionirania izvoza pšenice i za cenu pšenice odnosno za kupovnu snagu proizvođača. ne bi značila ništa.

U svetskom uvozi pšenice Evropa zauzima prvo mesto. Njen uvoz u 1937/38 bio je 1.098.000 vag. ili

76%. U istoj razmeri evropski. uvoz kretao se i ranijih ·

godina: U ciframa opadanja evropskog uvoza dolazi do izraza tendencija agrarizacije industrijskih zemalja. 'Preorijentacija u ishrani, usled porasta životnog stan-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бг 54

дагда, uticala le. relativno VrIO malo na smanjivanje

uvoza odnosno na. promenu u: potrošnji. Među. evropskim uvoznim zemljama Engleska за

Trskom pokazuje najveću postojanost. Njen uvoz, po=

slednjih. godina, varira između 500 i 550.000 vagona. Od kontinentalnih zemalja kao stalne uvoznice ostale su još jedino Belgija, Holandija, Švajcarska, Grčka, Skandinavske i Baltičke zemlje. Ostale, koje su ranije uvozile, ispale. su iz redovnog uvoza, koji se kod.njih

javlja povremeno kada im žetva podbaci ili, u poslednje

vreme, iz specijalnih razloga, kao što je na | stvara nje rezerve.

Uvoz vanevropskih zemalja podložan је па ан promenama. U 1937/38 ove zemlje uvezle su 310.000 prema 440.000 vagona u prethodnoj godini. Veličina uvoza ovih zemalja. zavisi od njihove kupovne snage koja se formira izvozom sirovina. Kada su cene sirovina niske one smanjuju uvoz pšenice i obrnuto.

Izgledi za svetsku trgovinu pšenice u 1938/39 nisu ni malo povoljni s obzirom na ponovni poremećaj u pro= izvodnji.

Ili NOVA DEPRESIJA

I ako smo 1937/38 bili na vrhuncu konjunkture pšenice, ponovno opadanje svetskog uvoza i povećavanje prenosne zalihe na koncu kampanje nagoveštavalo je da bi normalna žetva 1038/39 mogla da izazove poтетесај između ponude i iražnje, odnosno depresiju. Bilo je i gledišta da jedna godina nije u stanju da izazove veće poremećaje, već da je za to potrebno nekoliko godina za koje bi se vreme vršilo nagomilavanje stokova. Mi smo u većem broju članaka i u analizama robnog tržišta zastupali gledište da će biti dovoljna samo jedna godina dobrog prinosa, pa da se svetska proizvodnja i “trgovina pšenice vrate u period najdublje “krize. Tako je i bilo.

Svetska žetva pšenice u: 1038/39 dala je prinos od 11.980.000 vagona, najveći posle rata. Veći |e za 15% od dobre žetve ı 1937/38, za 21% od prosečne žetve u periodu 1932—1936 i za 15% od prosečne žetve u periodu 1927—1931. Do ove godine rekordni prinos u posleratnom periodu imali smo 10928 godine. Međuftim, žetva 1938/39 veća je za 10% od one u 1928.

Izvozni višak za 1938/39 god. iznosi 3.100.000 vagona i manji ie za 400.000 odnosno 280.000 уаг. од najvećih izvoznih viškova u periodu 10931/33 god. Kako

je, međutim, prema periodu 1931/33 svetska uvozna potreba znatno smanjena (na 1.470.000 prema. 2,200.000 odnosno 1.720.000 vagona) to će prenosna zaliha ma koncu tekuće kampanje izneti zamašnu cifru od 1.630.000 vag., koja |e svega za 30.000 vagona manja od najveće prenosne zalihe u najkritičnijoj 1932/33 god.

Rekordna proizvodnja ponova |e poremetila odnos ponude i tražnje, što je došlo do izražaja u velikom

'srozavanju cena, koje je bilo daleko veće no u periodi

krize. Uzimajući za bazu septembar mesec cene u ovoj godini pale su: Prema najnižim cenama и 1932 g.

'Prema najvišim сепата и 1937 g.

та: та: Vinipeg 290,7% 5390 Liverpul 30,9%o 50,1% Čikago 22,1%0 40,59/6 B. Aires 15,9%: 53,2"

Sadanje cene nominalno su niže i od onih najnižih u periodu najdublje krize pšenice. Mi se dakle na-

lazimo u vremenu najdublje krize pšenice, upravo nove ·

tragedije proizvodnje ovoga artikla, koja je jača i хаmašnija od one u vreme 1930—1933 godine. .

IV KAKO SE ODRŽAVA KOD NAS VISOKA CENA PŠENICE

Međutim, suprotno ranijem. periodu krize, sadaniu duboku. depresiju mnogi ne vide. Razlog tome leži u zamašnim intervencionističkim merama većine zemalja koje svoja tržišta drže izolovana od svake pijace i održavaju nezavisne nacionalne nivoe · cena. Sjedinjene Američke Države iz javnih sredstava: kupuju celokupni višak, koji će izneti oko milion vagona, da bi od ovoga po svetskim cenama izvezle svega 270.000 уаг., а ostatak stokirale. Kanada na svaki bušel izvezene pšenice nadoplaćije razliku od preko: 20 centa, na što je do sada utrošila 30 miliona dolara: Argentina, da bi održala minimalnu cenu od 7 pezosa za kvintal, treba da nadoplati oko 240 miliona pezosa. Australija će razliku između unutrašnje cene i izvoznog DOO ·pokrivati iz takse na brašno itd.

"TT u našoj zemlji održava se cena potpuno neza-

obezbeđeni su nam kontingenti u Nemačkoj. tome, vrlo su mali izgledi da bismo sa izvesnim količi-

visno od svefske cene. Noša domaća cena trostruko је

veća Od izvožnog parifeta prema Liverpulu ili Roferdomu. Pri takvoj ceni, sasvim prirodno, nas ni u koliko ne tangira sadanja depresija. Ali to ne znači da tai po-

Jožaj možemo sačuvati i u buduće. O tome treba voditi

računa, jer ima načina na se spreči katastrofa. Povoljan položaj našeg tršita pšenice i ovoj godini ima se zahvaliti dvama faktorima. Prvi i пајvažniji pretstavlja sama žeiva. Mi ne znamo kolika |e bila žetva, ali, sudeći po dosadanjoj reakciji tržišta, ona nije bila velika. Za prva četiri meseca Prizad је kupio oko 18.000 vagona. Verovatno da njegove kupovine neće preći 20-—25.000 vagona. A za iu količinu Prema

nama u OVOJ kampanji morali da idemo na svetsku pi<