Narodno blagostanje

47. децембар 1938.

___ЕКкуадов ~ . .28,8 46 Реги. 31,9 19,3

· Venezuela | 4. 17,5 Meksiko 59,1 _ 607 ·Quatemala . ____ 724 59,3 Salvador - - 38,5. 57,4 Honduras 66,4 81,6 N:karaguz : 469 53,9 Kostarika _____B00 ___AJZ Panama ~ | 51,5 - 891 Kuba ~ 644 78,4 San Domingo · 48,0 30,4 „Hajti | 505 14.9

Као Što. se. vidi, tai procenat penje se negde 1 preko

_ 80%, а kod svih. srednio-amer:ičkih država od ukupnog njiho-

vog izvoza preko 50% ide u SAD, a blizu 50%) uvoza dolazi iz

„njih. To je dakle područje na kome po prirodnim vezama

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 582

SAD imaju DER Vo. i prirodna je težnja da se trgovinskom

politikom one pojačaju. } Nešto teži problem pretstavljaju Ar:

„gentina i Brazilija. Argentina je zavisna više od izvoza U Ev.ropu, specijalno Englesku, a Brazilija Sve više proizvodi p3muk i dolazi tako u stikob s američkim izvozom. Argentina ima prema SAD јако pasiyan trgovinski bilans, dok Brazilija

ima aktivan, tako da se proučava товиспозс Тгојпог SDOrazuma, da SAD povećaju SVOJ UVOZ 12 Brazilije, a Ova

iz Argentine.

Đok ije u spolinoi о malih američkih država udeo SAD ogroman, suprotno je u obrnutom slučaju, ali značaj svih skupa je i za njih vrlo velik. Za pojačavanje svojih. veza prema pojedinoj: zemlji mogle bi SAD primeniti i grublje. metode,

„kakvih je bilo u prošlim godinama. Ali to ne odgovara ni po-

litičkim koncepcijama 'Ruzvelta, niti je efekasno kad se radi o velikom broju zemalja. Otud i trud. da se konferenciji dade karakter sveameričke затадпје.

ЕЛ

ПОЉОПРИВРЕДА

= "Олноси између енглеских пољопривредника и владе у последње време су се јако заоштрили. Ови сматрају да све мере које је влада досада предузела у корист пољо-

привреде о којима смо ми неколико пута писали, нису до-

вољне, Због тога су пре неколико дана на једној скупштини у присуству министра пољопривреде донели резолуцију којом изражавају неповерење влади у погледу њене аграрне политике. Поновили су свој ранији захтев да се пољо-

привреда прогласи законски основном привредном граном ги да се цене њених производа одржавају на таквој виси= сви да аграрци добију поштену накнаду за свој рад и да могу

ла дају својим радницима надницу која ће одговарати просечној надници у земљи. Вероватно да је министар пољо-

привреде у вези са том резолуцијом изјавио у Доњем дому

za ће се подвостручити помоћ произвођачима јечма на !

| фунту. по акру, пошто су цене јако пале.

_ — Новчани приход америчких фармера цени се за ову годину на 7,6 милијарди долара, за 11% мање него 1987.

ИНДУСТРИЈА

5 Nemačka vlada propisala je uredbu o upotrebi kože kod proizvodnje obuće. Njom je tačno određeno za koje. de-

Jove obuće sme da se upotrebi koža a za koje surogati.

— Holding društva opšte korisnih 'preduzeća (Public Utilities) u SAD vodila su duže vremena borbu protiv zakona od 1935 koji predviđa njihovo ukidanje. Pošto je najviši državni sud rešio da su najvažniji deloyi tog zakona saglasni

Sa ustavom, borba ie obustavljena i ona su se odazvala ро-

živu vladinih organa da izvrše reorganizaciju. Dosada su 64 društva poslala planove koji su ispitani i potvrđeni. Reorgani'zacila se odnosi u prvom redu na krovne koncerne. Ova родаха odjeknula je vrlo povoljno na njujorškoj berzi, pošto je

· potreba opštekorisnih preduzeć2ž za kreditima vrlo velika. Lane

је опа шуезНтаја 480 ти. дојага, а оуе гофпе оКо 470. ти. Џ 1939 ćeni se da će investicije iznositi 500—600 mil.

— Američka industrija čelika i. železa radila ie prošle godine sa 90% svoga kapaciteta. Neka preduzeća pod uticajem tako povoline konjunkture odlučila su. da povećaju svoj

kapacitet. 10 naivećih, na koje otpada 80% celokupne proiz-

vodnje, povećala su svoja pestrojenja: tako da godišnie mogu da proizvedu 60,45 mil. t, čelika.

—' – Zagrebačka. opština namerava da: Oto а. mre-

žu. Radovi će se izvesti u zajednici sa »Uljanikom« d. d., ol,

:istražuje u. Kravarskom zemni plin. Dosadašnja bušenja dala

su vrlo dobre rezultate. Zagreb će moći da se u tolikoj meri

snabde plinom da će se moći napustiti dosadašnji način gre-.

janja ugljiem i drvom, pošto će cene plina jako pasti. Plin

iz Kravarskog бе зе dovod:ti cevima čija će dužina biti 25. km.

— U Zagrebu je osnovano »Pharma, apotekarsko d.: d.«,

koje će izrađivati i prodavati specijalitete i higijenske artikle. lavnica je 1 mil. din.

— У Аустралији, у држави Виторија пронађено je поље од 8 квадратних миља површине чији песак садржи нафту. Рачуна се да би се експлоатацијом тог песка добило · 150: мил. галона (680 мил. литара) нафте. То је прво налазиште нафте које је рентабилно за искориштавање.

= У вовембру о. г. производња електричне струје у Енглеској износила је 2.346 мил. кв. сати, за 2,7%/• више него у истом месецу 1987. За 11 месеци произведено је 21.701 мил. кв. сати, за 6,4%/0 више него за исто: време 1937.

— Нивара у Лашком која је 1930. основана од словеначких гостионичара почела је ових дана са радом. Годишњи капацитет износи 8.000 хл. Пивара није члан картела пива.

— Светска потрошња алуминиума од 1929 до краја 1939 повећала се за 8206 и још стално расте да изгледа да је производња неће моћи подмирити, иако се стално; повећава. 1937 произведено је-на целом свету 91.000 т, према · 366.000 1936 и 154.000 1932. На првом месту стоје Сједињене америчке државе са 123.000 т., затим Немачка са !27.000, сов. Русија -45:000, Канада 43.000, Француска 34.000, Швајцарска 25.000 итд. док Енглеска стоји на предзадњем месту са 19:000 т. а Јапан на последњем са 11,090- т. Трошкови: производње због техничког усавршавања стално опадају, с тим у вези је и опадање цена. 1937 у Немачкој је цена износила · 183 Рм по метарској центи према 144 1936 и 170.1930.

— Преизводња челика, која је у последње време гле-

"дана као барометар америчке коњунктуре, смањује се по-

следње две недеље, тако да је искоришћено 59,99 капацитета. Међутим, индустрија аутомобила први пут у новембру произвела је више кола него у новембру 1987. Исто тако'и утовар вагона био је прошле недеље за 15,59 већи него претходне и за 4#6% него пре“ годину дана. Детаљна "трго-

"вина пред“ празнике слабија је "знатно U HEOMUIIO UH

специјално. мање“ се“ троши“ на луксуз. |