Narodno blagostanje

Urbana 808 _________ |

привредном структуром као што је Југославија, имају највећи интерес: да до оваквог споразума не дође. :

Друго питање је шанса оваквог споразума: Раније није (се мислило на 0 0 енглеске извозне O јер "стране, да од извесног момента“ "немачка привреда dee моћи издржати напоре, тако да ће се првим привредним "поремећајем цео систем сломити. Изгледа да је то очекивање одбачено. Али ако би се пошло путем споразумева-

ња, обе земље имале би да продају у земљама непромење"не тражње. Извоз би се смањио уколико би цене скочиле.

= "Ако Енглеска не би почела да увози више из земаља у којима хоће да туче немачку конкуренцију, не би могла не свој извоз, због несташице девиза, без обзира на сцене енглеских извозних артикала. И није питање само изнозних него и увозних цена. Ако неће да плати више цене, ЧЕнглеска опет не може издржати "немачку конкуренцију. Еглески предлог полази само од извозних цена, које су код слободног девизног промета главно оружје конкуренције. Под клирингом оне су само једно од многих средстава и због тога нема ни изгледа да Енглеска реши за себе повољно питање спољне трговине самим споразумом о извозним ценама. _______________- U Engleskoj smatraju da samim sporazumom o cenama iZvoznih artikala, iako bi do njega došlo s nemačkim industrijalcima, neće moći da se ŠuZbjiie А То se vidi po najnovijoi odluci vlade da _вомеса iznos do. koga daje garancije institut. za garanciju ·izvoznog kredita. Od 1926 ovai Institut. dao je za 180 mil. funti sterlinga garancija, tako da su engleske firme močle da daju dugoročne. kredite. Ali time one još nisu bile spo::sobne.da ођоге i cene, što je moguće samo Rad se daje ·subvenciia, koju. za sada delimično uživa. samo nekoliko grana industrije. Prošle.godine povišena je suma garancija koje in·stitut»može da da. na 50 mil. funti, a sada na 75. Prema tome |} nadalje glavno oružje izvoza treba da bude Kredit.

· Nov: momenat je tai što će pored: savetodavnog odbora za podeljivanie kredita samo ministarstvo trgovine davati kredite za ukupno 10 mil. funti u slučajevima gde treba više elastičnosti i više političkog obzira, a' naročito · kod izvoza · oružja. lako: ima oblik kredita, ovih 10 mil. ustvari biće subvencija, a subvencionisanje postaje, prema prilikama na sYetskom tržištu, glavno sredstvo trgovinske ekspanzije. Obzirom па to.ovai fond је neznatan.

·Engleska povisuje garanciju hredita izvoznoj trgovimi

Докле ће да се враћа француски капитал

Бекство и враћање француског капитала могу се узети као најбоље мерило о том како. француски капитали оцењују Реноов план. после генералног штрајка спољно-политичка ситуација погоршала, због талијанских захтевна, поверење у стабилност · Унутрашње ситуације било је довољно јако да' привуче око „6 милијарди франака, како је крајем прошле недеље изјавио Рено. Мако је франак везан за фунту, овог пута он се није држао кретања њеног курса, него се попео на 178,50 _ кад је она стајала према долару најниже, а кад се фунта поправила, франак је ипак и даље скочио на 177,50. Враћање француских капитала било је неколико дана толико снажно да су били попустили курсеви водећих енглеских ланпира, а и доларски су били нешто слабији. Коментаришући ову ситуацију Жени у „Тану“ сматра да је она повољнија него у мачу. Мако се тада вратило " више капитала него овог пута, била је цена тог. враћања велика, јер је "франак био снажно "девалвиран. "тадашње

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____

Мако се

= Бр. 5 51

"враћање било је спекулативно, и у тежњи да се заради на обореном курсу, док је овог пута дошло само у знаку поверења У даљи развој прилика у земљи. Залихе злата код Девизног фонда утростручиле су се. То није изазвало повећање новчаничног оптицаја изнад потреба пред Божић. Курсеви француских хартија од вредности забележили су

јак скок.

Међутим, погоршање спољно-политичке и Француске изгледа да је прекинуло прилив капитала. До краја недеље курс за фунту држао се на 177,50 и ниже, а у понедељак паб је на 177,59. Још јачи пад је код хартија од вредности, специјално интернационалних, тако да су акције Суецког канала пале за 1320 франака. |

Osma konferencija američkih „država u Limi po motivima trebalo bi da bude njihova zajednička stvar, a po tačkama dnevnog reda nosi više političKi nego privredni karakter. Međutim, ona ie sazvana na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država, kojima se kod toga radi u prvom redu o učvršćivanju privrednih odnosa sa zemljama Srednje i Južne, Amerike.. Panamerikanski karakter Ruz·veltove politike vidi se već po tome što je od 1933 ovo treća

'Privredni značaj panamerič= ·'ke konferencije u Limi

konferencija, dok je pre rata, od 1890, održano svega četiri -i peta 19293 godine.:O političkoj strani ove konferenciie piše :mnogo dnevna štampa. Nas interesuje privredna.

Kod zaključivanja trgovinskih sporazuma s drugim zemljama SAD unoše klauzulu najvećeg povlašćenia. Marakteristično je kod toža dvoje: da su SAD nastupile kao protagonista liberalizma, a Zatim i samo shvatanie tog liberalizma, prema interpretaciji Rlauzule. To nije klasična klauzula, koja vredi generalno, tako da sve države s kojima. je sporazum sklopljen uz tu klauzulu, uživaju ustupke koji se daju makar koijoi od njih. U objašnjenju o primeni ove klauzule, donesenom 15 juna 1934, kaže se da ustupci jednoj zemlji važe i za treću samo u slučaju reciprociteta. U zakonu o carinskoi reformi od 1934 godine kaže se da od ustupaka treba da ima Koristi samo strana s kojom se neposredno pregovara. A u ugovcr s Belgiiom uneseno ije da se izvoz trećih država može ograničiti, ukoliko bi one liberalnim tumačeniem klaužule. mogle imati veću korist nego koja od ugovornica. Ovakvom interpretacijom klauzula ie svedena na princip reciprociteta, i to je još polačano time što se u svim ugovorima strogo Dazi

na artikle za koje se daju ustupci.

Ugovore s ovakvom klauzulom sklopile su SAD sa 9 latinskih američkih država, poslednji od njih u avgustu 1937. To su uglavnom države koje proizvode kavu, i koje su se posledni;h godina nalazile u vrlo teškoi situaciji na svetskom tržištu. Države sa nešto razvijeniiom privredom, nastojeći da održe vezd'j,s drugim zemliama, nisu sklapale ovakve ugovore sa SAD, tako da su ove imale da izdrže borbu s konku-

'renciiom drugih zemalja, koja je utoliko bila teža ukoliko је

vođena novim metodama spoljne politike. |

Poslednjih godina trgovinska politika SAD ide za tim da iz južnoameričkih država isključi nemačku i japansku trgovinu, tdko da je i politička saradnja ustvari motivisana tom težnjom.

Proceniualni udeo SAD u spoljnoj trgovini glavnih . latinskosameričkih država: Uvoz Izvoz 1936 1936 Argentina | 14,4 12,2 Вгаг а 22: 38,8 Čile 25,4 195 “Kolumbija · "8157 "60,3