Narodno blagostanje
Страна 820
услед прикључења Аустрије и Судета Немачкој. Аустрија нам је вилики део извоза плаћала девизама. Даље наш извоз руда опада, а то нам је данас готово главни извор девиза. И најзад има артикала чији се извоз рентира само у клириншке земље. _. Док се тако прилично неповољно показује сли ка извоза у будућности, дотле је сасвим противна она увоза. Ми имамо још увек врло јаку унутрашњу коњунктуру и следствено веома снажну куповну снагу у земљи. То. стање увек води повећању увоза. Рачунајући са том великом куповном снагом инду-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 52
стрија ради у максималном обиму. А њој требају сировине. Велика куповна снага повећава увоз и осталих производа. Према томе лако је могућно да дођемо у будућности у пасиван биланс плаћања. То би могло да изазове неизбежност депресијације динара. То се пак не жели и непотребно је. Због тога треба благовремено предузимати мере ради обезбеђења стабилности динара.
Какве би то могле бити мерег Пре него што на то пређемо, потребно је да кажемо неколико речи уопште: о режиму везане девизне привреде.
У. РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СИСТЕМА СЛОБОДНЕ ДЕВИЗНЕ ТРГОВИНЕ И ВЕЗАНЕ ДЕВИЗНЕ ТРГОВИНЕ
Лаик мисли да између система слободне девизне трговине и везане девизне привреде разлика лежи у томе да је тамо трговина девизама слободна, а овде везана. То може да буде разлика, али има система везане девизне привреде код којих је трговина девизама слободна. Главна разлика лежи у начину уравнотежења биланса плаћања. Код првог се овај уравнотежава аутоматски, а кад то не иде, онда депресијацијом, односно апресијацијом валуте. Трговина девизама је слободна, али то није главно; главно је да је слободна спољна трговина и загранично плаћање уопште. Код система везане девизне
привреде спољна трговина и загранична плаћања везана су у већем или мањем обиму. А та веза има за једини разлог жељу за одржавањем стабилности валуте. Свуда је идеал стабилности валуте, али систем слободне трговине девизама жртвује, ако мора, валуту спољној трговини (најкласичнији пример су
државе стерлиншког блока), док везана девизна при-.
вреда жртвује спољну трговину (увоз) стабилности валуте. Код система слободне трговине, ако се манипулише, то се чини на валути, а код система везане привреде то се чини на спољној трговини. Ово последње најјаче је спроведено код Немачке.
У. НАШ СИСТЕМ ВЕЗАНЕ ДЕВИЗНЕ ТРГОВИНЕ
Можда нема земље у којој је систем везане девизне привреде тако шарен као наш. Ми смо школ-
ски пример за земљу која се колеба између система.
слободне девизне привреде и онога везане. Везану практикујемо по невољи и у колико смо приморани; слободна девизна трговина је наш идеал, који је нашао најбољег израза у уговорима о плаћању са Француском, Белгијом, Енглеском и нормадиским земљама.“) ;
Везана девизна привреда је заступљена свима облицима. Имамо пре свега чист концесионо-дискреционарни систем: за туризам, лечење на страни, стипендију и за сва приватна финансијска · плаћања. Врло нерадо приступамо контроли спољне трговине. Ми смо централне клиринге претворили у такозване приватне, а ови почивају на потпуно неконтролисаном увозу. Увоз контролишемо по сили трговинских уговора са земљама са којима имамо регулисан биланс плаћања. А и то вршимо само делимично, јер
се при увозу више руководимо интересима народне привреде него правима, која нам дају разни платни споразуми. }
Тежња за слободно девизном привредом најбоље се огледа у прописима о девизном промету. Везана девизна привреда значи државни монопол на сва инострана средства плаћања, која се налазе у поседу лица која живе у нашој земљи. Ми смо тај монопол установили само делимично и негативно. Делимично, јер се само један део девиза има да лифе-
рује Народној банци. Остатак се продаје на берзи.
као у режиму слободне девизне трговине. Поред тога читав низ извора девиза и валута потпуно је слободан обавезе лиферовања Народној банци (тако зване шалтерске девизе и валуте). Негативно смо статуирали тај монопол у толико, што су одређена плаћања за која се не смеју да употребљавају инострана платежна средства. Унутар ових граница приватна иницијатива може да увози и да тргује девизама, да извози и продаје исте.
МЕ РИЗИК МЕШОВИТОГ СИСТЕМА
Овакав шарен систем може да функционише задовољавајући, а може да води и у кризе и девизну
1) „Резултати либералне трговинске политике нису били неповољни по Југославију. Она није била искључена из међународне трговине, а њезина организација производње могла је да се развија с успехом чак и у најтежој кризи. Њезин економски живот не само да није био спутаван разним рестрикцијама већ је сачувао своју еластичност и своЈУ моћ прилагођавања. Он није морао да проживи разне вештачке творевине „неопротекционизма", мере које су без реалне животне основе, Слободна од тих сметњи, Југославија нити има што да укида нити да ликвидира. Она је сад већ готова сваког тренутка, да заузме своје место без тешкоћа у слободној међународној привреди", „Le libre echange comme moyen de dćfense contre la crise. Le cas de la Yougoslavie: Par Dr. Milan Radosavlievitch, Gouverneur de la Banque Nationale de la VYougoslavie”. Чланак објављен у Bulletin de la Socićtć Belge Фехрапзјоп, бр. 106, јуни 1987.
анархију. Док је биланс плаћања активан, односно
док девизни фонд попуњава дефицит, функционира-_
ње је без мане. Али кад се појави већа легална тражња но што је понуда, онда настају много већи поремећаји но у систему слободне девизне трговине. Код последњег се привреда помаже кредитима на страни, а то је код нас потпуно искључено: нити се приватник може задужити на страни, нити ће му поверилац дати кредит због постојећих ограничења плаћања у иностранству. Услед уског обима легалног девизног тржишта мали дефицити у билансу плаћања могу да изазову огромне поремећаје. Ови пак много јачом силом реагирају и потенцирају поремећај. То је експлозив у уском простору. Он ствара јачи притисак на зидове. Код оваквог система, а у отсуству могућности предвиђања биланса плаћања,