Narodno blagostanje
Страна | | | | MA
_БЛАПОСТАНК_______ ___
лежена: је тражња крупних комада по 233. На крају године
из техничких разлога, због билансирања, забележене су -
цене у понуди и -тражњи за неколико акционарских банака и индустријских предузећа. Тако су акције: Београдске залруге 6.800: у понуди и 6300 у тражњи, Београдске Tproвачке банке 320—260, Врачарске штедионице 1000—800, Гр рабан. штедионице 610 само у тражњи, Извозне банке 560. 480, Прометне банке 900—650, Чиновничке банке 300, само у тражњи, Српске фабрике шећера у Ћуприји 450 у понуди и Фабрике шећера у Црвенки 3209—260. На Загребачком тржишту акција наших индустријских прелузећа није | било закључака. Тенденција је чврста.
Обрачунски курс долара са примом čuo је: 53. XII: 43.9916; 26-XII: 43.9916: 927-XIT: 44,0041; 28-11:44.0041; 99-XII: 44.016.
Девизно тржиште .
Ситуација је на девизном тржишту непромењена. Понуда слободних девиза још увек је мала и не може да похрије тражњу. У Београду се понуда фунте кретала од 20309 тражње. У Загребу је тај однос бис повољнији. Мањак покрива, као и досад, Народна банка. Кувс фунте је непромењен, за увоз сировина 238, а за преостали већи део робе за 1095 више. Тражња је за кливиншке марке била жива. Курс је остао стабилан, али Народна банка ове недеље није морала да интервенише у већој мери. Највећи део понуде долази од приватника, а нешто робе даје и "една | државна установа, која се бави извозом У Немачку. Грчки бонови су остали лабилни. Курс је попустио за пола динара. Роба је остала без Тре Ha: 37,50 Дин. Курсен су били следећи:
| – | | ; Грчки
\ -_---Лендон - | Берлик | =- Мадрид __ Милана бонови
23 ХН 2.238. 900 37:50 Са примом 20650 | 177496 = 2338. == Без прима 16077 1981 ) |M JB || 96-XII 238. 1430.— =. |S) 37.50 27-XH 238. 1430.— — __ 37.50 _28-%I}, 238. — 1430.— а и 37.25 29-ХП 238.— 1430.— _ а 37.50
„Обрт је био 317 мил. дин. према 36.8 мил. ДИН. од чега отпада на Берлин 16,5 мил. дин. према 25,3 мил. Лондон 18,8 мил. према #67 мил. Грчке бонове 898.000 хиљ према 491.000 итд.
Девизни курсеви у Цириху били су следећи: 31-ХП-36 31-XII-37 351 28:ХП 23-ХН
Лондон 2737 21.62 21.653ј6 2063 20.685 Амстердам - 238.30. 240.60 241.60 240,80. 240.90 Њујорк 435.14 43250 3460, · 4498 443.Берлин“ Пи 5 = 177.55 177.50 · Париз 20.320. 14.680 13587 1165 11.681 Траг 22925 +. 1519. | 1521. 1502. 1517 Брисел — 7960 17272... 7470 Београд 10 10— 10% | 10. 0 40
Због божићних. празника у западндевропским. земљама није било јачег посла на. девизним тржиштима. По по»
следњим извештајима се види да је швајцарски- франак-не- ·
што пао, Све. су девизе. скочиле, изузев белту и динар. --Чврста је фунта, у Паризу чак чвршћа од долара. Францу“ СКИ, франак је у току недеље био нешто слаб, али се по-
правио. Берзе у Лондону су још у Уторак биле затворене, |
\
тржишта злата. " Оријентације ради забележићемо послед њи курс од:23 o. |M. · Ов је пао према претходном. да за | поен. i | : 2
шилинг _ пенса | Дино О | ПБ 40345. | НЕ. 141 2 54409 |: 1936 141 1 арена 1937 140 li 54.312 MN 93-Х1-1988 IM II за
Робно тржиште
Пшенина. — После празника на светском тржишту примећује се чвршћа тенденција. Нарочито је осетно скдчио Чикаго, вероватно због тога шта су С. А. Д. при крају са уновчењем одређене количине за извоз ол 272.000 ватона. С'обзиром на то у другој половини кампање светско тржиште треба да буде ослобођено америчке понуде. Изгледа да ће то унстини и бити, јер САД. неће у овој кампањи повећавати извоз и због тога што је, поред мање
засејане површине озимом пшеницом, стање усева непо-
вољније но у прошлој години. Према томе, У другој но:
ловини кампање као снабдевачи светског тржишта биће
Аргентина, Аустралија и Канада којој је преостало. за извоз још. oko 200.000 sar
- Светски промет пшенице у првој половини кампање 1988 89 бно је већи од онога у 1937/38 г. Од 1 августа до 177 децембра кретао се овако (вагона): КЕ
1937 ' 1938
| „Увезено у Европу ·. - | 487.016 · — 418.984 Увезено-у пигевропске земље 110.976 ~ 93.840 · Пливало.. за. Европу. 65.552 .--- '- 87.040
„Укупно 663.544 594.864
Увоз у овој години дакле, повећао се за 68.680 вагона или 11,5%6. До повећања увоза дошло је-услед стварања стокова у Енглеској, Холандији и. Немачкој. Да тога није било увоз би у најбољем случају остао на нивоу прошлогодишњег. Термински курсеви средином-недеље били су: | ХН Ш-У VI}
| Тиверпул ил. мтц. | 108 | JOJŽD „ IO ||
__Б. Аирес пез. мти.. gi UR OOU IUR OU O, - . Porepna xdxML Mraz GB JOGO; OR О
| Чикаго центи. бут. | 69. |... 69 58
"Винипеу. центи бут, 615 | 64
| па Не OON ситуација. ТЕ према прошлој недељи, непромењена. Довоза нема, а 'мличови траже робу
_ те су због тога:на целој: линији: цене. преко, интервенцио-
· них за. 5— 10 гдин, по:мти.-Вагонска. роба; плаћа бе идо 60 у дин. Трговци: од којих Мризад; због: престанка; речног саобраћаја, није: преузео пријављене количине, сторнирају. # ут робу. продају млиновима, До ссада је: стдрнирано: 950
"Тиса.
тако да нам: није сститао до. закључка. листа изветитај за
| унци) (пок)
ваг. Призадова цена: је' O 44: 156. ДИН Sa шлеп |