Narodno blagostanje

5 S. децембар 1 1938.

| теза влади. je "дато овла-

· "ви и резервних фондова код "осигуравајућих - предузећа, У_ станова. социјалног ODE

значај. и у“ -веви“ с "припреањем државног зајма; пер (55 је"дан део мора уложити у државне хартије од вредности. : Сада је донесен правилник о извршењу ове Уредбе, тако да са њим почиње образовање и употреба фондова. Домаћа и инострана друштва за осигурање дужна су да 25% од својих математичких резерви по 8 8 ст. ! тач. "а и 6 Уредбе о надзору над осигуравајућим предузећима "упишу У унутрашње државне и државом гарантоване зај-мове. Од прираста математичких резерви мора се уложити -У- дугорочне државне зајмове, почев од ! јула 1938, 40%/o "прираста математичких резерви, а исто тако и 4090 прираста статутарних резерви. Филијале страних осигуравају-

=:ћих предузећа осим тога морају да уложе у ове зајмове

' цео. капитал којим су дотиране.

- Почев од 1 јула 1938 институције социјалног осигу” pama као: Средишњи уред, његови месни органи, пензиона - заводи, братинске благајне, болеснички, пензиони и потпорУни фондови саобраћајног особља, остали. пензиони заводи "и -фондови који спроводе обавезно осигурање за случај 6болести, несреће и изнемоглости, старости и смрти дужни су да улажу у дугорочне унутрашње државне зајмове 609/« расположиве готовине капиталног покрића и 50% расположиве готовине и својих других фондова.

| " Новчани заводи морају у своје резервне фондове за - · покриће евентуалних губитака- улагати најмање 10% од чистог добитка дотле док они не достигну 5092 главнице. Ако се из фонда“ морају једне године накнадити губици, наставиће се са улагањем у фонд чим се поново оствари "добит. Од тих фондова 50% мора се уложити у државне · хартије од вредности,-а остатак у непокретности или ка: кве друге вредности. Код страних новчаних завода под „главницом разумева се дотирани капитал. Кредитне и оси„туравајуће задруге из 5 1 Закона о привредним. задруга» ма уносе- у резервни фонд најмање 2096 пословног годи-

„шњег вишка, а'од тог 50%/6 У државне Хартије ' од вредно- · - CrH, а ако уносе сав: вишак У резервни фонд, улажу 10%/6

сдржавне. хартије.

"Хартије · од: вредности исказиваће се. у годишњим > закључним рачунима са износом за који су "набављене, или 0 сноминалној. вредности ако су набављене изнад номисналне. (О поседу хартија обавештаваће друштва Министар„гетво финансија, а не смеју их отуђити, заложити. или дати

у послугу, док за:то не добију: одобрење: Министра финан- |

сија. Одобрење ће се давати само у изузетној потреби. По

нашем мишљењу таква би била, ако је губитак већи него:

што би. се могло покрити другим средствима. фонда,. одo ако би реализација осталог. пласмана била. скопча"са тубитком. · Незгодно. ће бити ако ово давање. одоa "буде зависно од. много | | ујер онда ЈљНно | да се. њим, предузеће

| НАРОДНО. БЛАГ ОСТАЊЕ

| Поа nas SU При даleko od toga da konkurišp | železnici.

7 Bebe Ana донесе. "Уредбу O · oOpaaoBaiby" пословних резер-

· Страна. 839

ОГАЂАЈИ 1 | ПРОБЛЕ МИ II

Dva momenta. otežavaju kod nas Tazvoj '8utomobilizma, prvi da se moraju uvoziti 1 Која : pogonski materijal i drugi, nedostatak ~ modernih "puteva.

0 O naši stanovništva mali je broj kupaca 22 | која, tako да је: potrebno "да dođu naročito dobre ·godine, 'pa | da se poveća broj, kola i oživi saobraćaj. Po statističkom go| dišnjaku za 1937 broi teretnih. automobila porastao је па “9,078, ргет. 2658 komana 1936, 2080. kom, 19935 i '2265' Кот, и 1934, Od toga je sa punim gumama bilo svega: 208 komada, г - pošto se ovi upotrebljavaju na putevima koji su slabi 'Zd BUu~ tomobilski saobraćalj, ižlazi da. je veliki deo zemlje bez _ mobi}a. IL drugi podatak svedoči "да su “automobili окопсеп-

trisani u nekoliko mesta. Od 93073 na Dravsku banovinu 'otpada 707, Savsku 885 i na Beograd 588 komada. Na njih otpada dve irećine Која. Naijpovoliniju sliču daje Beograd, за пајтапјиа ртојет stanovnika na po jedna Која: Interesantnila ie u tom pogledu Dravska banovina, jer u njoi na jedan milion stanovnika dolazi 707 kola, dok u Savskoi na više nego dvostruk broj stanovnika dolazi samo 885 kola. Ali kako smo daleko od stanja u drugim zemljama vidi se potom što i u Sloveniji jedna teretna kola dolaze na 1450 stanovnika. Putničknh kola bilo je 12, 197, prema 10, 885 1936' 1 · 7969 1935 i 7551 1934. Od toga bilo ie 850 autobusa, čiji se broj od 1934 vrlo slabo povećao i to onih sa ispod 15 sedala, d док je sa preko 15 sedala ostao nepromenjen. ] tu se vidi· ista koncentracija (Dravska 2174, Dunavska 1352, Savska 3277 i Beograd 2549 komada). Motocikla bilo je 5202, prema 44927 19836, 8,370 1935 i 3408 1984. Najviše ima Dravska banovina, 1866, prema 973 u Savskoj. Najveći porast beleže bicikli, 279,767 prema 295.083 1936, a na samu Dravsku banovinu otpada 113,868 komada.

Međugradski saobraćai obavlia 331 preduzeće. Njihov ртој зе зтапјије (340 1936 :1 374 1935), ali dužina saobraćajnih linija produžena је па 16754 Кт (16,597 i 15.608). Broj automobila takođe se povećao na 582 (533 i 526) a među'.njima kola sa većim brojem sedišta, jer se broi ovih povećao.sa 10,408 hili. 1936 na 12.362 1937. Jedan podatak nam izgleda neverovatan, da je broj putnika 1936 pao na 1,893,037 prema 3,125,449 1935, a. 1937 popeo se na 3,148,699. Privredne pDrilike su bile takve da je broi putnika trebao da poraste, а роgotovu 1937.

U privrednom poletu postaje Пе а Об кој роstoji između automobilskog i železničkog saobraćaja, a on. je a prošloi depresiji. bio u mnogim zemljama toliko snažan да SU. morale biti „preduzete specijalne mere da se ublaži konku-

_rencija između njih. Automobil je osvajao mestoi џ mnogom

pogledu pokazao se spošobniji od železnice. U zemljama "које nemaju automobilske industrije on nema toliko šansi da konkurira železnicama, a i kad bi to bilo, lako je tu konkuren-

ciju suzbiti bilo većom carinom na uvoz automobila. ili ро-

| gonskog materijala, Kod nas je saobraćajna železnička mreža :još uvek toliko nedovoljna da smo daleko. od konkurencije

Који bi mogao da razvije automobil.

: Генерални штрајк у ФранцуMoca париске берзе ској претставља значајнији

У датум у обрату привредне ситуације; него Реноов план: ко-

ји. га је проузрочио. Обе стране. "тврдиле су да. су изишле

из штрајка као победници, што значи да је време требало

5 да. покаже правог. Капитал је почео да се враћа, и тиме: где _дао своју оцену о успеху штрајка. Он је побегао из земље