Narodno blagostanje
Страна 840
због политичког неповерења и неповерења у државне финансије. Његов повратак значи успостављање поверења.
Враћање капитала одразило се на државним финансијама, тако да је држава могла да смањи на пола каматну стопу на благајничке записе тако да је тим постигнута уштеда од 630 милиона франака. Депозити код банака повећали су се за последња два месеца за 709 милиона. На самој производњи није се могло још запазити да је нови капитал изазвао јаче оживљење. Оно је почело у августу независно. од владиних мера и носи сезонски карактер. Али зато се у пуној мери одразио прилив капитала на берзи.
Вредност регистрованих рентних папира на париској берзи износила је 25 октобра 5 милијарди франака, а око 20 децембра 7,5 милијарди, толики је био скок курсева. Скочиле су и хартије домаћих предузећа, само су страни папири под притиском, због политичке напетости. Преокрет на берзи није хосистички, јер је већ дуже времена запажено да се имаоци хартија од вредности уздржавају од понуде, тако да су надлежне власти сматрале да треба запречити прејак скок курсева и продале су једног дана хартија у износу од 209 милиона. Немогуће је да у таквој ситуацији не буде и чисто шпекулативних закључака, што се видело на већим реализацијама пред Божић. Али да шпекулација не води скок хартија, види се најбоље по том да су француски папири скочили и на страним берзама. По Реноовим речима хартије француских железница скочиле су у Амстердаму са 19,50 на 37,8. У тако повољној ситуацији извршена је конверзија 7/, зајма у Холандији из 1926, у 59. Преговара се о новом зајму који би дале холандске и швајцарске банке уз 47, на 30 година и који би послужио за конвертовање или исплату ранијих зајмова с већом каматом. Зајам би износио 3,5 милијарде фралака. Потпун преокрет, који би француску привреду извукао из депресије, доћи ће тек кад производња оживи. Али не сме се потценити оживљење на берзи. Оно није могло доћи без опорављања тржишта капитала, а држава се пожурила да ту ситуацију искористи за јачу консолидацију својих финансија. То је важан предуслов да се ситуација на тржишту капитала одвија за дуже времена повољно, а
одатле да се MO и на производњу.
Nije se navršila ni puna godiEngleska ponova ogZraniča- na od februara 19938 kada ie va strane em:sije kapitala engleska vlada donela odluku da ukloni izvesna ograničenja koja su se odnosila na plasiranje kapitala u :nostranstvu, a pr:l:ke su se toliko izmenile da su ogran:čenja vraćena u Život. Ni u februaru cuna nisu bila potpuno uklonjena, jer je bilo predviđeno da se liberaln:je postupa samo onda kad se radi o investicijama s kojima se proširuje engleski posed u inostranstvu, i kod otkupljivanjx efekata koji su bili prešli u posed stranaca. Odobrenja davao je za te emisije specijalni savetodavni komitet, 1 poznata su samo četiri slučaja. Jedna od većih transakcija bilo je otkupljivanje akcija robne kuće Woolworth pre par meseci u nominalncj vrednosti od pola miliona funti, ali zbog visokog kursa plaćano je za njih preko 6 m:liona.
I da n:je bilo veće transakc:je, situacija funte je takva u poslednje vreme da bi bilo obnovljeno ograničenje siranih emisiia. Funta popušta prema dolaru zato što je engleski kapital, bežeći iz raznih razloga, išao najviše u SAD. Taj odliv kapitala pojačan je znacima privrednog oporavljanja u SAD, dok su u Engleskoj oni suprotni. A bez obzira kakva je situacija funte, državna blagaina moraće 1939 da se obrati tržištu kapitala i da povuče s njega znatne iznose, da bi se mog'o finansirati naoružanje. U poslednje vreme kursevi engleskih državnih obligacija su popustili i vlada je morala da predu-
GI O PO OT RA o II Ia ir r тиаЕ
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
zme nešto čime bi parirala tendenciju popuštanja, da tako održi dobro raspoloženje za plasiranje novih zajmova.
Ograničenja stran:h emis:ja odnose se samo u pogledu... zemalja izvan imperije. Zajmovi zemljama koje pripadaju :
bloku sterlinga i investiranje kapitala u njima tretiraće se }-
nadalje libera:no, prema principu koji је рптепјеп розје- · 1935. Biok sterlinga održava· se bližim privrednim odnos:ma,.
specijalno razmenom dobara, a ukoliko dopusti emisije kapitala u te zemlje, Engleska Ште зато ргобтије ђаги рпу-
redn:h odnosa. Međutim, zbog popuštanja funte sterlnga.
povukli su i neki članovi bloka svoje gotovine iz :Londona..
Na taj način oni su mnogo doprineli, pretvarajući funtu U
zlato, da ona oslabi. U vremenu popuštanja postaje tako blok steringa slaba strana engleske konjunkture, ko što je jaka. kad se privreda oporavlja. Zato nije isključeno да 1 и рогјеdu zemalja bloka steriinga budu donesene takve mere ograničenja kao što su postojale do 1935.
e KKKEREKKK CET - . <= румунски извоз дошао је у те-
Румунија тражи тржишта шку ситуацију када је почела да попушта тражња из иностранства. Три главна артикла извоза, жито, петролеј и дрво нису могли да продру на страно тржиште због високих цена, које су остале стабилне изнад светског нивбса. Пееластичност цена има неколико специјалних узрока: индустрија је оптерећена високим порезима, увоз високим царинама, железничка тарифа је висока, а поморски подвоз такође је скуп зато што извозне луке леже изван главних саобраћајних тачака света. Западној Европи ближе су луке Канаде и С.А.Д. него Браила. ·
Од свих земаља само Немачка је у клирингу могла
да плаћа високе румунске цене и да привуче тако и нај- · већи део румунских поруџбина. Тако петролејска индустри- |
ја добија машине из Немачке и изградња силоса у Румунији поверена је једној немачкој фирми. Од укупног румунског извоза 32—35%/ ишло је у Немачку, а од увоза 4170 било је немачког порекла.
Румунија је покушала да одржи свој извоз у Француску и Енглеску. Тражња из Француске падала је због тешке унутрашње ситуације у привреди, а енглеска у вези
с попуштањем коњунктуре, 4 и због тога јер се појачао ·
увоз из Канаде оних артикала који конкурирају румунским, За првих 10 месеци 1938 извоз цереалија смањио се са 2,2 мил. тона 1937 на 1 мил. производа од нафте са 5,8 на a,7 мил. тона, дрвета са 1,1 мил. на 0,7 мил. тона. Немачка сама узела је 1938 год. 39,3%/• укупног извоза цереалија. У
последње време неколико трговинских делегација радило
зе у Румунији на питању размене добара. Енглеска је пристала да купи по нешто вишим ценама од светских само један део вишка пшенице. Остатак тиштао је на тржишту и цене би морале пасти, ако држава својим субвенцијама
не би била спосодка да их одржи на данашњем нивоу.
Француска делегација интересовала се само за нафту и то хтела је да увози што више сирове и изгледа да ће при-
стати на неке румунске захтеве у погледу лиферације 500.
хиљ. метр. уља за моторе, 50 хиљ. бензина, 10 хиљ, петролеја за лампе и 80 хиљ. т. нафте.
Далеко успешнији били су преговори с Немачком.. Једно време они су запели због немачког тражења да се повиси курс марке према леју. Споразум је постигнут по курсу од #0,5—41,5 леја за марку. Укупан волумен спољне трговине с Немачком може да се пење до 10 милијарди
леја, а то је максимум који је икад раније био постигнут.
под старим споразумом.
Са Италијом размена достићи ће „износ од 7 милијарди леја и то 35 хиљ, вагона пшенице им 70.000 вагона CH popne нафте. Паритет лире утврђен је са 7,172 деја.
.