Narodno blagostanje

| депоногр 12581

|D БЛАГОСТАЊЕ

Страна 841

_ ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА |

0 > Овогодишња производња: бухача код нас износи 30 вагона. Целу количину купиле су: САД. Ношто је тражња бухача знатна, цена је порасла на 13 дин. по кг.

— Министар финансија је одобрио да се 1939 посади 1:954.499:700 · дуванских струкова (1938: 1.291 милион). У Вардарској бановини биће засађено 9255 мил. струкова (1988: 958 3 мил.), Моравској 84,7 мил. (98,8 мил.), Дринској 36,2 мил. (35,2 мил), Дунавској 36,1 -мил. (15,5 мил.), Приморској 12 Мил. (40,3 0 И O 36,3 мил. (41,4 мил).

= Словеначки“ хмељ је скоро сав распродан. По следњих дана продана је мања количина по цени од 33—85 дин. из прве а по 38 дин. по кг. из друге руке. Војвођанске резерве хмеља су се знатно смањиле. У првој руци налази се још око 800 мет., центи. Цене су се кретале према квалитету по 5—14 дин. по кг. Куповао се највећим делом јевтинији хмељ. Произвођачи тврде да су цене ниске с обзиром на велике трошкове производње.

— На скорашњем заседању већа Пољопривредне коморе Моравске бановине истакнута је потреба да се заведе обавезно осигурање усева од елементарних непогода и стоке. Да се примени закон о кошевској храни која има да служи као резерва за неродне године. Усвојен је предлог буџета за 1939 у износу од 1,2 мил. дин. | — Пољопривредна површина у Немачкој ове године износи 28,54 мил. ха. На ораницу отпада 19,18. мил. за 230.000 ха или 1,2% мање него лане, на ливаде 5,59 мил., за 0,49), мање. Пашњаци, вртови, паркови и воћњаци су се повећали за 68.000 ха. За годину дана пољопривредна површина смањила се за 185.000 ха (0, 6%о), Површина шума се повећала за 25.000 ха на 12,94 мил. Исушено. је мочварног и обрађеног пустог земљишта 120.000. ха. Површина

засејана житом остала је у главном непромењена (11,38 Мил. ха).

— Међународни пољопривредни институт у Риму цени производњу пшенице у Аргентини у 1938/39 на 86 мил. метарских центи, После 1928/29 (95 мил. центи) ово је, најбоља жетва. Од прошле је већа за 71%. Поред повољног времена на овако велики принос утицало је и повећање засејане површине за 16% према 1937/38. Производња ланеног семена цени се на 16,2 мил. мет. центи према 15,39 мил. 1987/38, за 5,20 више. Жетвена површина износи 267 мил. за 5,9/) мања од претходне. Жетва зоби је дала 7,5 мил. центи према 6,8 мил. 1937/38, јечма 4,8 мил. према 5,1 мил. и ражи 2,95 мил, према 09 мил.

— Prosečan prinos pšenice, prema podacima Međunarodnog poljoprivrednog instituta u R:mu, iznosi u Kanadi 8 metarskih centi po ha, u SAD 9 a u Australiji 5. Ovako mali prinos je rezultat sve veće brife za kvalitet.

— Značai mlekarskih zadruga u Mađarskoj je vrlo ve188. Poslednjih god:na je osnovano oko 200, tako da ih sada ima oko 1000. Država im pruža obi!nu pomoć. Oko 45% ov:h Zadruga primilo ie pomoć od države. Prosečno na jednu zadrugu došlo je oko 1.700 pengi. Većinom ove pomoći su upotrebljene za pod:zanje zadružnih zgrada i nabavku sprava za preradu mleka. 1936 Mađarska je imala 901.000 krava i izvezla oko 500 vagona putera, ove godine oko 560 mil.

ИНДУСТРИЈА

3 Аутомобилска индустрија САД до октобра 1938 стално је смањивала производњу. Од октобра 1937 до cemтембра 1938 произвођено је 2,54 мил. аутомобила и ка-

миона, 4840 мање него претходне године. Нови типови који су бачени на тржиште почетком четвртог тромесечја' наишли су на невероватно добар пријем. Многе фабрике нису биле у стању-у. октобру и новембру да изврше све поруџбине. У децембру је недељна производња износила преко 100.000 кола. Нарочито велики пораст је забележен код фирми Џенерал Моторс и Крајслер.

— Произведња угља у неким земљама крајем трећег тромесечја 1938 је знатно порастао. Тако у Белгији и за 10,9%/, Енглеској за 12,8/о Пољској за 6,6%, Францу“ ској 47,5% и у Сједињеним америчким државама 1,59], а тако исто и извоз за 15,7%/0..

— Немачка продукција средстава. за производњу 1938 је за 1090 већа од лањске, Извор ових производа је остао углавном на истом нивоу као и 1937. Вредност У. 1938 произведених средстава за производњу цени се на 18—19 милијарди Рм према 16 милијарди 1937.

— Фабрика целулозе у Дрвару подиже белионицу. Француска, Италија и Немачка дале су веће контингенте за увоз наше целулозе, стога ће фабрика у Дрвару моћи да повећа своју производњу.

— Преизводња електричне струје у Фали је пала на минимум због залеђености и ниског водостоја Драве. Ускоpo ће да проради нова парна електрична централа у ТРбовљу са 10.000 кв. која ће вероватно помоћи Фалу, пошто су међу собом спојене а очекује се да ће Драва бити дуже времена замрзнута.

— Наша производња алуминиума развија се брзим темпом. Фабрика у Лозовцу код Шибеника у току последње године знатно је проширена. Досада је она куповала полуфабрикат — алуминиов оксид кемичне товар не „Мозјег' код Љубљане. Сада гради постројења за производњу тог оксида. Осим тога подиже и нову калоричну централу и зграде за механичку, електротехничку и друге радионице,

— Грађевна делатност у Еиглеској ове године је слабија од лањске. У новембру је одобрено планова, чије ће изградње стајати 64 мил. фунти, за 20,8/• мање него у истом месецу 1931. Градња кућа за становање је мања за 29,29) него лане. За 11 месеци 1938 одобрено је да се изгради кућа у вредности од 89,7 мил. _ фунти, за 10,9%/ мање него 1937.

— Талијанска потрошња нафте и бензина стално расте. За 11 месеци 1938 износила је 2.5 мил. т, према 2,2 мил. 1936 и 1,9 мил. 1934. Целокупна потреба у нафти подмиривана је увозом. Последњих година почело се радити на подизању фабрика за производњу синтетичког бензина, а, осим тога, ограничује се увоз бензина и помаже развој домаћих рафинерија. 1938 увоз бензина се смањио на свега 49, од целокупног увоза нафте и бензина према 30%/ 1935. Капацитет рафинерија је толики да могу потпуно да подмире сву унутрашњу потребу у бензину. Пошто ће Италија и даље остати овисна о увозу нафте, и после изградње фабрика за хидрирање угља у Ливорну и Бариу, за случај рата предвиђа се ограничење приватне потрошње бензина, мешање бензина са алкохолом и стварање резерви нафте.

— U periodu od 1921 do 1937 grčka industrija se jako razvila. Podignuto je 2073 fabrike sa 67.955 HP. Naročito od 1935 je bio razvoj brz. Tada je pod:gnuto 8397 fabrika sa 10757 HP. Vrednost proizvedenih artikala popela se od 1.077 mil. drahmi 1921 na 13.772 mil. 1937. Uvoz industrijskih proizvoda staino se smanjuje. 1928 je iznosio 41,39 od celo-