Narodno blagostanje

Страна 12

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ а Бан

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 831 DECEMBRA 1988 G.

Završni računi Narodne banke :zlaze redovno nekoliko nedelja posle kraja godine. Dok se oni ne objave može роslednje:stanje da posluži kao izvo!, da se zabeleže najvažnije promene u toku godine.

Novčanični opticaj porastao je prema prethodnoj nedelji za 228.3 mil. din. na 6.920.7 mil. U toku analize inaćemo pril'ke da pokažemo uzroke tom porastu. Prema istom danu prethodne godine opticaj novčanica je porastao za 1.086.7 mil. din. Krajem svake godine je veliki porast opticaja novčanica. Banke drže veće iznose po žiro račun:ma kod Narodne

Стање Народне банке (у мил. дин.)

да KESE rar er r ЕШ: 258 a31-XII | 31- XII | за, Хи | зен | 31 XII АКТИВА 1935 | 1:26 | 1937 | 19:8 | 1988 Поддога | | злато у касама — — |1.336 91.588 31.706.2|1 898 4 1 898,8 злато на страни — — 946) 37,7 7,5 9,5| 10% девизе — — — — — 3207 3 = | Vuynmo — |i,464.3/1.626,uUiı 713,7|1.9u 1,9, 1.9U9,0 Девизе које не улазе у подлогу 206 74 20 ту а 331,6| 552,3) 453,2 547,1| 6435 Кован новац: у нивлу и сребру — — | 329,91 3349 3600 339,0. 330,0 а инееавениннценвнтш. Зајмови ; на менице — — — – ||,523.0 1 4596 1.40 .5,1.717,0,1.707,7 на хартије од вреди. — || 2583 2 88! 260] 5%% 63 Укупно — || 751 3]1,717,41 692,5|!.: 10,8 1.171 3 Хартије од вредности — || 49,4! 116,8| 198.1| 218,6) 2:89

Ранија аванси Држави — ||| 670.6.1 647,8|! 638,2/1.643.7|1.621,2 Привремени аванси Глав

Држ. Благаћи — — – || 6000] 600,0) 6000] 6000) 607.0 ·|дредности рез. фонда ~ 1,90) 1376) 1658) 22',7| 2235 Вредности ост. фондова || 19,9) 28,3] 29,5] 338] 337 Непокретности, завод за

израду вова. и намешта) || 1540] 155,1! 1604! 200,1| 185,'

Разна актива — — — - 404,4! 819 32.037 ,212.349,0 2.147,5 ПАСИВ (Капитал — — — — —|| 1800) 10,0] 180,0| 180.0] 180.0 Резервни фонд — — — || 133.3] 1535) 200.0 222,3| 236,7 (Остали фондови — — — 214) 290) 34,8) 357 Зло

Новча" шпе у оптипају — ||:.890 0)5.408,5 5 358 76.692 46 90,7

Обввезе по виђењу:

потраживање Државе — T7.4| 59,4) 178). 589). 331 жиро-рачуни — — - || 689,7| 65'.21433,0 129310:00 разни рачуни — — — || 6386) 9186104 91.074 9) 950 1 У«ттво - |||.385,7/1.029,2 2.49 („72 373,1 2 ,93.2

Обавена са роком — - || 003,00 500) 570) 30. 300 Разна насива — -— --- || 166.6) 284.6) 3633) 327.2) 252.

Оптиц-ј и обав. по виђ.|6 275,7|7 03788. 91,39 065,5/9.014.0 Укупна подлога:

— 28.50 у прим. — — — ||!.281 6 2.089,5 2 20',1)7.45' 6 2 453.9 зл у кас 2859 прим. 1.717,9)2.041,0,2.192,5|2.439 5,2 440 0 yuwy Ho локриће — — |2098 |.968 |2 550 „| 27,04,2722% noxpuhe y 3mwry — — |2747 12729 |26140%0, 26.90 706'

banke, nego što su imale za vreme velike bankarske krize. Zbog jačeg ·bovlačenja uloga sa žiro računa па većim platnim rokovima raste i novčan:čni opticaj u jačoj meri. Obaveze po viđeniu su pale za 280 mil. din. na 9.003 mil. din. ·Najjači je pad žiro računa za 159.3 mil. na 1.080 mil. Zatim raznih računa za 94.8 m'l. na 980 mil. i potraživanje države та 25,8 mil. na 93,1 m:l. din. Prema prethodnoj godini su obaveze po viđenju za 965,2 mil. manje. Neobično veliki je pad

razne pasive za 936 mil. na 232,7 mil. 1 prošle godine u poslednjoj nedelji pala je ta pozicija u neobično velikoj meri. Mi smo pretpostavlja:i da razna pasiva sadrži pasivne klir:nge. Ali te velike promene na kraju godine pokazuju da se u toj poziciji krije i nešto drugo. Prema prethodnoj godini se ta pozicija smanjila samo u maloj meri, (za 27 m:l. din.). Rezervni fond se povećao za 14,4 m:l. din. na 236,7 mil., (prema 199,4. mil. krajem 1937), i ostali fondovi za 741.959 din. na 37,5 mil. din. (prema 26,3 mil.).

Ceo porast fondova plasiran je u državne hartije od vrednosti. Njihov stok je porastao za 10,2 mil. na 258.9 fil. d:n. (prema 201,93 mil. krajem 1987) а vrednosti rezerVnog fonda, koje se u prvom redu sastoje od državne hartije od vrednosti, za 2,8 mil. na 228,5 mil. din. (prema 166,8 mil.). Najveće su bile promene kod raznih aktiva, koje su pale za 2J1,5 mil. din. na 2 147.5 mil. i deviza koje ne ulaze u podlogu za 96.4 mil. na 643.5 mil. din. Razna aktiva, kao što je to našim čitaocima poznato, sastoji se od kursne razl:ke, klirinških potraživanja i drugih vrednosti, među kojima se nalazi i zlato. Pitanje je koji se sastavni deo smaniio. Mi smo na osnovu strukture razne pasive skloni da verujemo da se radi o zlatu. U pr:lcg ove pretpostavke ide isto i činjenica, da је krajem prošle godine.došlo u isto vreme do jačeg зтапјепја zlata i deviza, zbog finans:jsk:h plaćanja inostranim porterima. Ona se moraju višiti po važećem sporazumu i ove godine. Prema lanjskoj god:ni devize koje ne ulaze u podlogu porase su Za 2035 mil., a razna aktiva za 217 mil. din. Zlato, ia strani poras!o je prema prethodnoj nedelji za 1.2 mil. na 10.8 mil. din., a zlato u kasama za 0.4 m:l. na 1.898.8 mil. din. Ukupna podloga porasla je za 1.7 mil. na 1.909.6 mil. d:n. Prema prethodnoj godini ona je za 200 mil. din. veća. Sa 28.5% prima ukupna podloga iznosila je 2.453.9 mil. prema 2.196.1 mil. din. prethodne godine, za 257.8 mil. više. Zaimovi pokazuju prema prethodnoj nedelji neznatan porast od 532.509 din. na 1.771.3 mil. U strukturi njihovoj bilo je jačih promena. Zajmovi po eskontu pali su za 9,3 mil. din. na 1.707.7 m:l., dok su lombardni poras:i za 9.8 mil. na 63.6 mil. din. Prema prethodnoj godini zajmovi na zaloge pali su jače sa 272.7 mil. na 63.6 mil., dok su zajmovi po eskontu porasli sa 1.431.9 mil. na 1.707.7 m:l. din. Nepokretnosti, zavod za izradu novčanica i nameštaj smanjeni su za 15 mil. din. na 195.1 mil., zbog godišnjeg otpisa. Krajem prošle god:ne ta pozicija iznosila je 160 m:l. din. Stok kovanog novca smanjio se za 9 mil. din. na 330 mil. (prema 859.5 m:l. krajem prošle god:ne).

Zbir opticaja i obaveza po viđenju iznos:o je 9.014 mil., za 51.5 mil. više nego prethodne nedelje i za 721 mil. više nego krajem prošle godine. Ali porast zlatne podloge bio je

veći i zbog toga je kvota pokr:ća porasla sa 26.489 krajem ·

prošle godine na 27.229.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od Su-Xi-38 Ro Š-I-1939

| EFEKTNO TRŽIŠTE

Pažljivog čitaoca naših berzanskih izveštaja nije iznenadila promena tendencije na efektnom tržištu u toku decembra. Mesec smo počeli u izrazito besističkom raspoloženju. Ono se očitovalo u neobično. jakoj ponudi, koja je potisnula kurseve naniže. Polovinom meseca došlo je već do preokreta. U toku iduće nedelje oset:la se već sasvim jasno povoljnija.