Narodno blagostanje

- Страна 8

По – привредној структури Швајцарска је веома слична Француској. Ако се пође од броја лица која привређују, шинто онда се види да између пољопривреде и индустрије постоји равнотежа. Истина, добар део индустрије почива на преради аграрних сировина које се добијају у земљи, али је процес те прераде потпуно индустријализован тј, не врши се примитивно и у оквиру сеоске привреде. У пољопривреди два су главна сектора: сточарски и биљни. Од обрадиве површине (5,8 мил. ха) највећи део отпада на ливаде, пашњаке и ораницу на којој се производи сточна храна. Поред меса у сточарству је "најважнији производ млеко од кога се више од половине употребљава за индустријску прераду у разне сиреве и бутер. Од светског рата на овамо, услед повољне коњунктуре, која је трајала до 1920, Швајцарска је успела да повећа производњу млека са 19 на 98 мил. квинтала односно 33 47%. У периоду кризе, која је сточарство најтеже погодила, производња млека варирала је између 26 и 27 мил. кв. Одржавању производње на овоме нивоу највише су допринеле разне помоћи владе, почев од регулисања цена млеч_ них производа у земљи па до субвенционисања извоза.

Преоријентација швајцарске пољопривреде

На сектору биљне производње Швајцарска је дефни· цитарна, нарсчито у предметима исхране. Просечни годи_шњи увоз пшенице у Швајцарску после рата износи просечно 50.000 ваг. Она увози такође и око 12—13.500 ваг. "ражи. Поред тога, прилично велику позицију у швајцарском увозу игра и сточна храна. У 1936/37 било је увезено јечма 2.740 ваг. и овса 20.692 ваг.

Овакав однос у пољопривредној производњи сматра се врло неповољним и од дужег времена предмет је 03биљног проучавања владе и пољопривредних организација. На једној страни увоз предмета исхране и сточне хране знатно терети трговински биланс Швајцарске, а на другој страни средствима државног буџета одржава се суфицитарво сточарство и повисују трошкови живота у земљи. Сточарство у садашњем обиму не може да постоји без помоћи јавне руке, а ова помоћ све више терети државни буџет. Политика субвенционирања извоза такође се показује све мање ефикасном.

Услед овакве ситуације у пољопривреди, која је од 1999 године у потпуној зависности од јавне помоћи, пољопривредне организације у заједници са владом израдиле су план о далекосежној преоријентацији. Циљ је преоријентације повећање производње на ниво унутрашње потребе и постојећих могућности извоза. У ту сврху предвиђа се знатно повећање површине под пшеницом која је у 1937 г. износила 852.892 xa. Исто тако предвиђа се и повећање засејане површине јечмом и овсем. Сем тога, да би се убрзало повећање производње ова два артикла пољопривредне организације предлажу да се заведу премије на мељаву јечма и овса. На тај начин Швајцарска би могла знатно да смањи увоз предмета исхране и сточне хране и да редукцијом сточарске производње ослободи државни буџет знатних издатака.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

(pr ri KK OR? паран ет)

Da li zna Ruzvelt da niegova zemlja plaća iribut stranci-

U učešću štranog kapitala u privredi SAD jasno se razlikuju tri perioda. Do rata ono se iz ma od 10 mil.jardi dinara? godine u godinu povećavalo i 2 А О РОА (05910 maksimalnu visinu od

5 mil:jardi dolara. Za vreme гаta domaći kapital је postepeno osvajao teren i 1919 računa se da je stranog kapitala bilo plasirano oko 2,8 milijardi dolara. Kako je engleski od svih stranih kapitala bio najiače zainteresovan, njegovo povlačenje, izazvano ratnim naprezaniima i potrebom održanja kursa .funte, bilo je najosetnije. Do kraja 1918 vrednost akcija i drugih vrednosnih papira koji su prešli iz engleskih u američke ruke iznosila je 1.365 mil. dolara.

Posle rata strani kapital ponovo u јасој meri ulazi u privredu SAD i do kraja 1936 računa se da ga je bilo preko 6,1 milijardi dolara. Dok je pre rata od ukupno 6 milijardi dol. na Eng:esku otpadalo oko 31/ milijarde, Nemačku 1 miliiarda, Holandiju 750 mil. i Erancusku 500 mil., (krajem 1934), odnos se znatno izmenio. Učešće engleskog kapitala smanjilo se na 1.297 mil. (29,8%0), mesto nemačkog kapitala zauzeo je kanadski sa 1.007 mil. (23,1%), holandski je angažovan sa 713 ти. (16,3%/0), Švajcarski sa 348 mil. (8%b5), francuski sa 226 mil. (5,27%) itd.

Oblici plasmana su razni — počevši od akcija do nepokretnosti. Od svih prioritetnih akcija 1934 god. 55% bilo je u rukama stranog kapitala i 65% običn:h. Iz sledeće tabele vidi se koliko je stranog kapitala bilo 1934 u pojedinim granama:

mil. dol. 9/0

Industrija 1.308 30 Trgovina 143 3,3 Saobraćaj 689 15,8 Ugostiteli. preduzeća 516 11,8 Proizvodnja nafte 336 7,4 Rudarstvo | 2,8 Finansijska društva 448 10,9 Ostat!o 796 18,8 Ukupno 4.357 10u,U

Od industr:iskih grana strani kapital najjače je zainteresovan u tekstilnoj (206 m:l. dol.), zatim hemijskoj (129 mil.). Pro:zvodnja kaliia skoro u celosti je kontrolisana od njega. Dok je u Žželezničkim preduzećima strani kapital pre rata bio vrlo jak, postepeno se njegov udeo smanjio i sada iznosi svega 15%.

Engleski kapital naivećim delom angažovan je u OSiguravajućim društvima i tekstilnoj industriji, u železničkim je iako opao. Kanadski, naprotiv, nalazi se dobrim delom u Železnicama, skoro 8200.

Ukamaćenje tog stranog kapitala је nešto veće nego kod dugoročnih zaimova. Računa se da je strancima u SAD 1936 niihov kapital doneo 238 mil. dolara (preko 10 milijardi d:n.), prema 171 mil. 19935. Ovo povećanje je rezultat kako povećanja plasmana kapitala tako i porasta rentabiliteta.

Zna li Ruzve!t da niegova zemlja plaća strancima tribut od 10 milijardi din? Šta bi na to rekli naši ksenofobi ka-·

pitala?

КОРИЦЕ за 19939 ГОД.

за , Народно Благостање“ .

за , Анализе биланса“ (додатак). . · | -

„ Дин, 13 LA 4: 12

Обе корице Дии, 25

На захтев шаље Вам администрација „Народног Благостања"