Narodno blagostanje

14. јануар 1939.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

РАТНА ПРИ

Страна 19

РЕН

како ће по свој прилици изгледати систем ратне привреде

Г РАТНА ПРИВРЕДА — ВАРИЈАНТА ПЛАНСКЕ ПРИВРЕДЕ

Објашњавајући нужност ратне привреде ЈУ

прошлом чланку, уствари направили смо само увод.

у проблем. Дошли смо до закључка да је потребно извршити мобилизацију свих производних снага дру“ штва и ставити их у службу рата. Мобилизација захтева дириговањеја циљ је снабдевање у рату. Дириговање нема смисла ако не иде за неким циљем, а за тако огромну делатност као што је покретање привреде читавог друштва, потребно је да се поступа по плану. Ратна привреда је, дакле, планска привреда. То је најважнија њезина карактеристика, којом се она диаметрално разликује од свих привредних политика прошлости.

У појму политике садржана је тежња за остварењем неког циља. Према томе ни либералистичка привредна политика није могла бити без њега. Али она га је постављала неконкретно, више као смер него као одређен резултат за којим се тежи. Привредна политика либерализма старала се само да утире пут развоју који је имао да дође слободном игром приватне иницијативе. Ако је циљ био индустријализација, унапређење пољопривреде, спољне трговине и т. сл., онда све што је у том правцу било постигнуто, било је поздрављено као ствар за којом се управо ишло. А пошто приватна иницијатива познаје само један мотив своје делатности, постизавање добити, привредна политика која је ишла н. пр. за индустријализацијом била је равнодушна да ли је то постигнуто производњом бриселских чипака, или играчака као у Судетским крајевима или пропроизводњом добара преко потребних за живот. | Ратна привреда не може да буде равнодушна према употребној вредности добара која се производе. Ако по стратешком плану једна земља треба да држи фронт од 1.000 км, ако је за тај фронт потребно милион војника свих родова оружја, уз одређену дневну потрошњу материјала, онда се тачно може одредити колики део продукционог апарата мора да ради за рат. Ако се привреда ставља у покрет, да би се добила добра одређене употребне вредности, онда код ратне привреде не може више добит да буде мотив производње. Ми ћемо се касније осврнути на то, како се решава овај проблем у ратној привреди. А чим се приватној иницијативи не оставља слобода да добит постизава средствима која одабира по својој вољи, у ратној привреди није могла више да се одржи слободна конкуренција, која уствари уноси анархију у производњу и промет, .

Свака планска привреда мора да искључи анар- |

· хију која је за либерални капитализам толико типична. Али тим самим што је ратна привреда само једна варијанта планске привреде, а њих може да буде толико колико може бити циљева, онда мора да у постизавању свог циља одреди и своја специфична средства. Она је без сумње најкомпликованији случај планске привреде зато што њезин циљ, народна одбрана, лежи изван области привреде. Служећи том циљу, она мора да буде само једно од оруђа стратегије. Као стратегија иона мора да буде до крајњих

“

граница реалистична, зато што мора да рачуна да ће јој у рату стајати на расположењу само привредне снаге земље, Ако се у њему удруже две нације, оне ће морати да остваре и потпуну привредну сарадњу. Иако та сарадња није искључена, у рату се мора рацунати са блокадом, другим речима, неће се моћи лоћи до многих сретстава за производњу која су неопходна савременој техници. Ратна пирвреда мора

"да у још већој мери прибегне искоришћавању свих

тековина науке да би савладала природне недостатке

Постављајући план, ратна привреда мора да одрели средства којим ће постићи циљ. Према областима привреде она мора за сваку да има посебна. Главне задатке имају да остваре индустрија и пољопривреда. Добра ових двеју области производње морају да буду транспортована на места где ће бити употребљена. Дакле. мора да буде контролисан и саобраћај, а потто читава нација мора да најрационалније употреби све што је произвела, мора и потрошња да буде контролисана.

Код индустрије потребно је да се одлучи која ће се производња обуставити (најпре сигурно луксузна) која ће се продужити, преоријентирати или већати. Мора се прорачунати колике су потребе за сировинама и колике су могућности да се оне произведу у земљи или да се замене синтетичком или којом другом сировином. Код пољопривреде мора се на датој порвшини да производи што је најкорисније и да се пронађу средства, како би се производња повећала. То је у ствари преоријентација производње са мирнодопске на ратну, и претпоставивши да она успе, појављује се други проблем: којим се средствима може постићи да се производи троше управо у ону сврху за коју су били произведениг Као што се види, ратна привреда мора да реши питање снабдевања и тражећи начин како да се оно реши могло би се лако доћи и на концепцију ратног комунизма. Држава би могла да узме целокупна средства за производњу под своју команду,да мобилише раднике као војнике и сама непосредно води производњу, искључивши приватну иницијативу. У том случају она би морала да се брине за непосредно снабдевање не само мобилисаних војника и радника, него и читаве нације. Новац би престао да буде посред“ ник промета. Има писаца који предвиђају да ће се рат морати водити у овој форми „милитаризованог комунизма" (4-т Таје!: Кпеог оћпе беја, 1936). Међутим, такво решење оптеретило би читаву привреду

"одржавањем огромног контролног апарата, а од рат-

не привреде тражи се што већа ефикасност. С друге стране поступно завођење ратне привреде у разним земљама, иако се врши разним средствима, није нигде пошло у том правцу. Па и два рата, талијанскоабисински и јапанско-кинески, а овај је силно поучан, не само да нису искључили функцију новца, него су зараћене земље искористиле до крајњих граница еластичност монетарне политике у изградњи своје ратне привреде.

Ако не може да пође путем натуралног кому-