Narodno blagostanje

21. јануар 1939.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 35

РАТНА ПРИВРЕДА

како ће по свој прилици изгледати систем ратне привреде

%

Дириговање цена у ратној привреди то су узде у Dpy-

кама државе које је спајају са сваким предузећем па за-

тежући и попуштајћи она може да пусти да се производња негде развија брже, на другом месту да се успори и да се тако креће у правцу који је одређен потребама рата. Код овог степена дириговања читаве привреде могло би се остати кад не би постојао један велики проблем који је једва додирнут дириговањем цена: сировине.

Неколико година овај проблем свраћа на себе општу пажњу, тако да може изгледати да се о њему нема да каже ничег новог. Али како се он обично третира у публицистици добила.се претстава да проблем сировина мучи само извесне земље. Уствари то је општи проблем. Сједињене Америчке Државе, које имају и најбогатије изворе најразличитијих сировина, немају свих које су потребне, и немају од многих довољно. Аутомобилска индустрија добија каучук са супрогне стране земљине кугле и тотално је зависна. од довоза. Регенерацијом. може се годишња потреба да смањи за читаву трећину. Зависност је дакле факат. А оваква зависност макар и једне једине важне сировине довољка је да отежа или онемогући привредну мобилизацију у доба рата. Доња табела показује колика је потрошња 16 најважнијих сировина и колико се процената производње покрива домаћом производњом У неколико највећих земаља,

Потрошња у Сопств. произ. У млд. марака %/ потрошње

С. А. Д. (1925/29) 48,6 105 Немачка (1925/29) 8,4 78 Енглеска (1925/29) 9,6 67 Француска (1925/29) ' а 63 Јапан (1925/29) 3,2 40 Италија (1925/29) 1,8 27

| „Ово је мирнодопска потрошња, а у рату опна ће бити неколико пута већа. Роззопу (РПје Жећгу већа! без #0talen Krieges crp. 76) израчунао је на основу података које дају стручњаци о потребама будућег рата, да једна земља У рату, која мора да држи фронт дугачак 1.000 км. треба врло различите количине материјала према томе води ли дефанзивни или офанзивни рат. За сам рат потребно је годишње у милионима тона;

за дефанзивни за офанзивни

= челика и железа · . | 18 43

|.“ железне руде 7 36: 85

о Ушљаћ ПАРЕ АЛА ВАН 160 390

27: уља за погон и мазање 30—40 30—40

бакра Ба S 1,2

олова 0,5 12

цинка 0,5 1,2

експлозивног материјала 4 | 9

"O MaHraHa) |L IU 10:82 0,8

= | • цемента -12—15 20—930

| O у тонама

вуне · 120.000 _ 260.000

19 ст озвека унука аза десну ибн и + 100.000. 200.000 Пао НИКЛА РО OI 15% 3.000) e oi 7.100 a

IV ПРОБЛЕМ СИРОВИНА

Ако се узме да потребе за минералима стоје у односу израженом следећим бројевима: угаљ 40, нафта 20, железо 15, бакар, олово, манган, сумпор 4, цинк, алуминиум, никл 2, калај и метали за легуре !, жива, антимон 0,5, онда су велике силе снабдевене у следећим процентима:

(У АЛ 90 Немачка | i 62 Енглеска 11:55: Француска . 48 Јапан 43 Италија 19

У овом проценту подмирују ове земље своје потребе за сировинама у миру. За колико ће се оне повећати У рату може се засада одредити врло несигурно. Посони у цитираној књизи рачуна да се потребе за железом могу узети као мерило за потребе осталих сировина у рату. А ако би главне индустријске земље хтеле да повећају свој капацитет производње толико, да би могле подмирити потребе рата на фронту од 1.000 км. онда би то повећање у рату, према капацитету у миру, износило у процентима:

код дефанзивног код офанз. рата

G MN Д 50 115 HeMauka 180 400 Француска 180 400 Енглеска 250 570 Јапан 850 1.850 Италија 1.050 2.300

Ови проценти су већ тако високи да за многе земље претстављају недостижив задатак и теоретски искључују их из утакмице наоружања. Свакако да ове цифре могу лако да буду и превисоко процењене, али и недовољно. У том погледу рат ће донети огромна изненађења. Овде се. није ни радило о томе да изнесемо биланс потреба него само да покажемо да нема земље која је за случај рата снабдевена довољно сировинама.

У сваком случају у рату треба више сировина. Како ће која земља да реши проблем зависи од налазишта, од географског положаја, од тога с којим ће суседним земљама стајати у рату, а из којих ће моћи да-довози, од резерви злата за тај случај. Постоје три могућна случаја: 1) да су налазишта сировина довољно богата, и треба само повећати производњу, 2) да нису довољно богата и 3) да их уопште нема. Сва три случаја задају тешкоће. Први, који изгледа најповољнији, ипак захтева државну интервенцију. Потребно је-да се производни апарат прошири већ у доба мира да би у рату могло да се производи више: Приватна иницијатива не може да реши то питање, јер приватни капитал нема интереса да проширује преду“ зећа преко обима који се у миру може да искористи. Ако се остави до избијајња самог рата, па да се тек тада започне с инвестицијама, онда је рат изгубљен, сем ако случајно непријатељ није исто тако занемарио ово. повећање продукционог апарата. ;

Уосталом целокупна ратна индустрија мора се припремити за већу производњу. Оно оружја што се производи у миру, претставља минимум. довољан. за.маневре и. За

· жедредвиђени. надад да би, се. дала прва. одбрана земље.