Narodno blagostanje
(Страна 38
сарађују што тешње да би се још више олакшала размена добара.
Гувернер г. Радосављевић у свом говору на банкету, осврнуо се на монетарни проблем полазећи од ситуа-
_ције у којој се налази наша земља. Главни проблем је како да се повећа извоз у земље које плаћају девизама. Тешкоће тог извоза одражавају се на платном билансу 3земаља, што доводи у незгоду и њихове валуте. Према томе и скорашња слабост динара била је изазвана спољним _ фактором, али пролазним.
Говорећи испред гостију, гувернер Грчке банке г. Цудерос на првом састанку подвукао је да балкански народи, који су из привредних и географских услова предодређени за најужу заједницу треба да се потруде да уклоне све запреке међусобној размени добара, да би једног дана могле да живе као једна привредна заједница која би загарантовала велику материјалну и културну будућност. Администратор румунске Н. Б. г. Лапедату који је замењивао гувернера, у говору на опроштајном банкету подвукао је исту мисао. Ми то истичемо као карактеристично да се све више увиђа потреба да привредна сарадња балканских земаља буде што тешња.
KESE EG —
Šećer je artikal čija se hiperprodukcija u svetu nije ublažila, a mi, iako smo ga ranijih godina proizvodili suviše, ove ćemo morati, kako javlja dnevna štampa, da uvezemo 1.000—1.400 vagona. Za toliku količinu mi nemamo deviza, pa ako ga ne uvezemo u kliringu, ostaćemo bez njega. Teža Siiuacija se ne može zamisliti. Ali nije pitanie snabdevanja samo za ovu god:nu, nego i proizvodnje u budućnosti. Javlieno ie da M:nistarstvo polioprivrede predlaže saziV jedne konferencije da se prodiskutuju problemi proizvodnje šećera, a kod toga glavno je pitanje otkupne cene šećerne repe, јег kod sadašnjeg rentabiliteta seljak neće da је proizvodi.
Cena šećerne repe je jedan od delova cene Šećera, ali kod nas ne glavni, jer ie dva i po puta manja od trošarine na šećer. Pošto je cena šećera fiksirana visoko, mala je potrošnia, a pošto naiveći deo otpada na trošarinu, mora cena šećerne repe da bude niska. Trošarma je kočnica i potrošnii šećera i rentabilitetu proizvodnje šećerne repe. Ko je samo malo zavirio u političku ekonomiju mogao je, kod takve siiuac:je šećerne repe, da predv:di, da će njena proizvodnja morati da se smanji, čim je počeo da se povećava rentabilitet drug:h kultura, specijalno pšenice. A to traje kod nas već dve godine, i u tom razdoblju pala. je proizvodnja šećerne repe. Repa se kod nas proizvodi najviše u Vojvodini, gde seliak radi za tržište, orilent:ra se prema rentabilitetu i morao je napustiti repu.
Da je cena repe nerentabinna o tom se kod nas govorilo godinama i Ministarstvo poljoprivrede pokušavalo је đa je povisi, Ali mesto da je od Ministarstva finansija traženo da smanji trošarinu, ostalo se kod toga, da se cena repe povisi na račun onog dela cene šećera iz koga fabrike moraju da pokriju troškove proizvodnje, a tu više nije bilo prostora za manipulisanje. Mi smo bili prvi koji smo ukazivali da je to pogrešan put, i on je na kraju doveo do sadašnje krize. Ima samo jedno rešenje koje se može preporučiti, sma'njenje trošarine. Tek tada: moći će da se obori i cena šećera,
"tako da će potrošnja :da se poveća. Povećanom potrošniom fiskus može da dobije i više nego što dobija sad kod visoke trošarine. Cena šećera ne mora da se obori za onol:ko za koli-
"Ro se smanji trošarina. Iz razlike može da se plati viša cena še-
· ćerne repe. Ona će pr:vući proizvođača repe i zemlja će biti
Samo sniženjem trošarine na šećer imaće. sa zemlja dovolino.
See
cosšigarana dovoljnom Koljčjnom šećera. Zadovoljava se dakle ~
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 3
vrlo prosto i interes fiskusa, proizvođača repe i potrošača šećera, ali rešava se još jedan važan problem. Nećemo morati da iz deviznog fonda, koji se i tako već nalazi pod pritiskom, uzimamo devize i za UVOZ šećera. |
KH"
Сиромашна угљем и нафтом Италија је морала да. максимално искоришћује водену снагу 3а производњу .елек-
Е тричне енергије, да би могла да развије своју индустрију. У борби за аутаркију електрична индустрија претставља најмоћнији фактор. Калоричне централе производиле су 1935 свега 39 од целокупне електричне енергије. Највећи потрошач је индустрија, пошто на њу отпада 75%, 10/2 на железнице а остатак-произведене електричне струје троши се за јавно и приватно осветљење. Талијанска индустрија железа, челика и хемијска не дају се замислити без електричне енергије.
Њена примена код железнице је сваке године већа. 1922 Италија је имала свега 700 км. електрифицираних пруга, сада их има преко 4.000 а план о аутаркији предвиђа да се та мрежа удвостручи. 5 |
Велике тешкоће морале су се савладати, док се изградила садашња електрична индустрија. Сезонске промене у количини воде код талијанских река врло су велике. Због тога трошкови изградње електричних централа су високи. А то има велики утицај и на географски размештај њихов, Огроман део налази се у Северној Италији, где су велике реке и где се ниво воде мање мења у току године. Ломбардија са својим алпинским рекама, богатим водом, нарочито долина По-а, спада међу најбоље електричном струјом снабдевене делове света. _
Оскудица у води има за резултат релативно мали просечни капацитет централа. Код 967, колико их је било 1987, просечан капацитет је био 4069 киловата. Само три имају капацитет већи од 100.000 киловата, а преко 600 мањи од 1000. То је узрок великих техничких тешкоћа које се морају савладати приликом градње, а такође и високих трошкова производње струје.
Да би се савладале тешкоће које потичу од оскудице воде изграђени су огромни резервоари каквих нема у другим земљама. До краја 1934 била су изграђена 92 резервоара који могу да произведу 1.640 мил. киловата струје. 70% налази се у алпским крајевима.
За искоришћавање водене снаге постоји читав низ друштава. Најмоћнија група Едисон држи у својим рукама читав систем од 20 електричних централа у долини Тичина, где је изграђено 12 резервоара за воду. Тај систем је највећи у Европи. Када се заврше још неки радсен, који су у току, његов калацитет биће 500.000 киловата са 500 мил. квсати.
Овако развијена производња електричне струје значи за Италију велику уштеду у девизама за увоз угља. Само код железница она заштеди годишње око 1,3 мил. т. угља.
Талијанска електрична индустрија је прва У Европи
· Пољску мучи исти проблем који и Југославију: аграрна пренасељеност на селу, сиромаштво-и недовољна исхрана. Али за разлику од нас, признајући да постоји проблем, у Пољској се више ради на његовом решењу, проучавањем прилика и завођењем мера које треба да ублаже тешко стање. _ Од 1921 до 1981 пољопривредна површина коју обрађује сељак У Пољској проширена је за 8мил. ха, али пошто се у истом времену број становника повећао за 7 милиона, стање се није поправило. У. кризи оно се још по
Пренасељеност села у Пољској
- –