Narodno blagostanje

· Naoružanje u engleskoj ko-

"21. јануар 1939,

у (6 ()0 аусгизја до поуетрга епgleska konjunktura držala se kolebljivo na istom nivou. U novembru indeks proizvodnie popustio je sa 104 па 101 (1935—100) došavši tako na nivo na kom je bio poslednii put u oktobru 1935. Najosetniji pad je kod zaposlenosti, broja automobila u prometu, potrošnje pamučne robe i u klirinškom prometu kod banaka. Sve su to momenti koji pokazuju da popuštanije nije slučaino, kao što je moglo izgledati po kolebljiivom indeksu u jesen. »The Economist« svodi popuštanje u toku 1938 na četiri uzroka, dva unutrašnja i dva spoljna.

Unutrašnji ie, na prvom mestu, samo cikličko kretanje privrede. Od 1932 engleska privreda nalazila se u fazi „uspona, sve do 1937, a toliki period smatra se dugim i za ranije cikluse koji su se odvijali pod normaln:jim prilikama. Drugi faktor popuštanja је razvoj kupovne snage. Engleski polet bio ie pomognut silno tim što su cene agrarnih proizvoda padale i posle 1932, tako da je kupovna snaga radnika rasla тђог уесег Ђгоја харочјепћ 1 veće realne nadnice. Takav razvoj fekao je sve до 1937, а tad je nastao snažan. obrt. Cene poljopr:vrednih proizvoda skočile su nagio, a postepeno počele su. da skaču i industrijske. Posle toga cene su ponovo pale, ali nalaze se na nivou s koga se neće spustiti mnogo niže, bar za to nema sada izgleda. Prema tome troškovi života ostaće po svoi prilici nepromenjeni, a zaposlenost se u Engleskoi smanjuje, tako da će kupovna snaga da Droduži da opada. Kao karakter:stično podvlači se to da je do sada London poslednji pokaz:vao opadanje kupovne snage, a DrVi oporavljenje, a ovog puta obrnuto, on predvodi.

Spolini faktor je smanjena tražnja iz zemalja koje proizvode sirovine, razlog mu je u niskim cenama sirovina. Kod toga SAD imale su presudan značaj. lako u poslednje vreme oživljuie nada da bi američka konjiunktura mogia povoljno da deluje na svetsku, zasada ona je ograničena na unutrašnjost, i dok je pad porudžbina 1937 osetio ceo svet, pobolišanje 1938 nije se još odrazilo u drugim zemljama.

Ostaje ioš p:tanjie koliko može ratna industrija, koja prima velike porudžbine, da zadrži depres:ju. Treba konstatovati da je naoružanje oduvek igralo izvesnu ulogu u održavanju privrede u pokretu. Prema tome privreda se potpuno pritagodila tom faktoru, tako da se kod oživljenja može uze-

niunkturi

II: SI ЕН ЕЕј

ti u obzir samo onai obim u kome se naoružanje povećava.

Prosečno može se uzeti da se godišnje trošilo na naoružanje oko 120 m'liona funti sterlinga. Ako: se taj iznos oduzme od sume koja se sad troši, onda izlazi da je naoružanje dalo novih porudžbina za 142 mil. u toku 1937/38, 240 mil. 1938/39, a 1939/40 može se popeti na 400 m:l. funti. Prema tome dosada konjukturni značaj naoružanja nije mogao da bude onolki koliko se pretpostavlja. Tek 1939/40 igralo bi značajnu ulogu sa oko 600 miliona ukupnih troškova naoružanja, a to je otprilike osmi deo nacionalnog dohotka. Najveći deo troškova pokrivao se dosada povećanim porezom, tako da je kupovna snaga s jednog” mešta prebačena na drugo, i prema tome naoružanje nije delovalo inflatorno. God:šnje pozaimice

· države koje: nisu dostigle ni 100 mil, funti bile su snošljive “та tržište kapitala, ali sleđeće budžetske godine one bi se

mogle popeti na 200—300 miliona, i da deluju inflatorno.

1. Добра Петковић.

„Народно Благостање“ и њетов уредник губе у Петкови» ћу присног пријатеља, Он је био пажљив читалац „Народног Благостања: и његов пропагатор = а нашега уредника призивао је и на сарадЊу У. ИМ споровима у којима је било потребно дубље „вовневања еконамскор живота и технике модерног посло-

· вачког права било је менично право,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 41

вања. Наша опроштајна реч са Добром истаћи ће једну његову особину коју нико о његовој смрти није истакао.

Право треба да буде оруђе реда и правичности У друштву. Оно треба да одговара правном смислу средине. Али право то није увек. Право је било у прошлости и против здравог разума и економских закона и моралног кодекса. Канонско право је забрањивало хришћанима да узимају камату, а одобравало осталим верама, Из тога су се развили прво зеленаштво и први антисемитизам. Право је у Баварској забрањивало брак послузи; отуда је Баварска била вековима земља највећег броја ванбрачне деце. Али је највеће зло формалистичко право. Право које живи у безваздушном простору, без везе са средином за коју важи или стоји у служби посебног интереса. Највећу неправду на свету донели су Т. зв. „кожни правници" у Средњем везу.

Пек. Добра је учио правона београдском правном факултету, кад је оно било под пуним утицајем римског и аустријског права. Модерно право, фермирано из односа потичућих из нових привредних облика: из међународне трговине, са тржишта капитала, из банкарства, из морепловства и индустрије још није било нашло себи места на београдском правнсм факултету. Целокупна мудрост тргоа оно је најмање економско право; оно је најчистија реминисценција сред-

" њевековнег формалистичког права, које је било разумљи-

во према тадашњим приликама (разбојништво на друму, осуство самосталних судова и добро школованих судија итд.). Меницу плаћа акцептант не зато што је обавио 06лигациони посао, већ зато што ју је потписао. Он ју плаћа и онда кад се зна да није дужан, јер ју је потписао.

Са тим знањем Добра је отворио адвоктаску канцеларију у београдској чаршији, која је већ у велико. оперисала са текућим рачуном, боном, упутницом, о којима није било ни речи ни у једном позитивном закону Краљевине Србије. Већ првих година Добра је почео да добија на рад спорове, чија су основа била правни институти 0 којима је врло мало знао или готово ништа.

Требало је, дакле, учити и даље, Добра је то схватио боље но и један из тога времена. Прво је свом снагом савладао један стран језик, а затим је почео да чита стручну литературу. |

Али је он истовремено осетио да је за разумевање те литературе потребно и познавање самих економских облика, које односно право има да регулише. И Добра улази постепено све дубље у технику савременог пословања, банкарства, берзе, индустрије итд. Он се трудио и успео да стекне техничко знање из тих области, као да се спремао за практичан рад у њима, а не за вођење споРова потеклих из тих односа. Добра је био сјајна синтеза економског живота и права; правник са трговачким знањем или, ако хоћете, трговац са правним знањем.

Пре две године нашли смо се на гробљу на Једном ишогребу и пошли заједно кући. Идући поред крстова И

„споменика Добра ми рече:

— Моје је место у ствари овде, а не у Београду, јер ја овде познајем све, а у Београду мало њих.

= Добар правник се покорава законима који су. И против њега, одговорих му.

= Кад се ни остали закони не буду могли: изврдавати као овај, настаће на земљи блаженство,

Ни он ни ја нисмо мислили да ће један од нас двоЈице "тако скоро" да“се Пола међу СЗОЈА 0 HO ar

533 | . у са Уа Бе