Narodno blagostanje

Страна 52

sudbinu funte. A neki su govorili kako je Engleska na kraju sretstava za održavanje funte.

A i u koliko je vođena valutna politika u Londonu, ne bi mogla da izdrži kritiku. Mi smo zabeležili u »Narodnom Blagstanju« u martu 1938 god. da je u februaru engleska vlada skinula zabranu sa izvoza kapitala putem državnih zajmova. A u maju, kad je funta već

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 4

bila počela da pada, skinute su i poslednje ograde terminskom poslu u zlatu i devizama, da se krajem decembra 1938 god. oglase te špekulacije za glavnog krivca pada funte sterlingča i da se založi kod prijateljskih novčanih banaka, da onemoguće kod kuće špekulaciju sa funtom. Ako je špekulacija odista uzrok pada funte, ona je u glavnom omogućena ukidanjem i poslednjih prepreka terminskom poslu u devizama i zlatu.

II NEDOSTACI INTERVENCIJE U KORIST FUNTE

U toku 1938 god. funta |e pala prema zlatu za 7%. Taj pad nije bio automatski, funta nije bila prepuštena samoj sebi, već naprotiv, za sve to vreme izdao је Egalizacioni fond kolosalnu sumu od 200 mil. funti. Ko zna gde bi bio kurs funte danas da nije bilo ove intervencije.

Funta je padala u prkos intervenciji. Iz toga bi se dao izvesti zaključak da je intervencija bila nedovoljna. To ne odgovara stvarnosti. Egalizacioni fond je redovno popunjavao sav manjak ponude. Što je ipak funta pala, ima se pripisati tehničkim nedostatcima intervencije. Intervencija je kupovina odnosno prodaja sa ciljem da se održi određeni kurs. To se može postići zadovoljenjem celokupne tražnje, odnosno preuzimanjem celokupne ponude. Ali to nije dosta za uspešnu intervenciju u gornjem smislu. Radi održavanja određenog kursa potrebno je da intervencija u samom početku berzanskog sastanka ponudi (ako se hoće da spreči pad) svaku količinu po tome kursu. Samo se tako seku krila svakoj špekulaciji. Ako se ovako ne radi, intervencija malo koristi, a ovako nije rađeno na deviznom tržištu u Londonu. Intervencija je manevrirala i najčešće priskakala u poslednjem momentu. Time je dala privatnoj ruci mogućnost da obara kurs. Kako je bila ponuda veća od tražnje to je u početku sastanka tendencija bila a la bes. Kurs je već u početku popuЧао. ЏО drugoj polovini se intervenisalo, ali se nije uvek vratio kurs na |učeranji nivo. I tako se došlo do postepenog pada kursa.

Engleska intervencija ne razlikuje se od one kakva je bila kod mnogih država u toku poslednjih 20 god. na deviznom i efektnom tržištu. Funkcioneri koji vrše intervenciju misle da će nekako da izmanevriraju špekulaciju i zbog toga se upuštaju u taktiziranje, želeći da ispuste iz ruku što manje džebane. Čim se to primeti privatna ruka ulazi u ofanzivu.

Francuska je radila to isto 1935/36 god.: ona je tako straćila na intervencije oko 50 milijardi Poenkareovih franaka da ipak, na kraju, sroza franak od 75 na 177.

Najveća je greška ovakve intervencije Što u privatnoj tražnji vidi samo špekulaciju. U stvari ništa nije lakše državi nego srušiti špekulaciju. Poenkare ju je osakatio sa ono malo ostataka Morganovog zajma. Ali sasvim drukčije izgleda stvar kad nije po sredi špekulacija. I u Engleskoj se još uvek misli da je za pad funte kriva špekulacija zlata i deviza u zemlji i na strani. To nije ništa drugo nego mere koje je preduzeo francuski Ministar Oriol, a koje nisu mogle da spreče pad апка. Drugi dokaz da Engleska jednako misli na špekulaciju, leži u načinu na koji je dotiran Egalizacioni fond sa 350 mil. funti. On treba da dejstvuje psihološki i da ulije strah špekulaciji i da dokaže da se Engleska rešila da brani funtu celom svojom zlatnom rezervom.

Špekulacija će se svakako uzeti u pamet, ali to 105 ne znači da je kurs funte obezbeđen. Sve zavisi od uzroka pada funte sterlinga.

IV UZROCI PADA FUNTE I USLOVI NJEZINE SLABOSTI

Zašto pada funta sterlinga? Zbog velikog odliva kapitala.

Na dan 31 septembra 1931 god. Engleska je bila bez ikakve rezerve u zlatu. Krajem 1932 god. ona je već bila ušla u eru obilnosti kapitala i stalno rastućeg stoka zlata. To je stanje, s malim promenama, trajalo sve do početka 1938 god. U Engleskoj se bila nakupila skoro milijarda dolara zlata. Otkuda to zlato? Sa sviju strana. Jedan deo je došao iz Severne Amerike bežeći ispred napada na dolar od strane Ruzvelta; veliki iznosi došli su iz Belgije, Holandije i Švajcarske usled sloma zlatnog bloka, a najveći deo iz Francuske zbog stalne krize franka. Na kratko veliki deo zlata je došao usled bekstva kapitala iz raznih zemalja celoga sveta. Ti su kapitali doneli Engleskoj čuveni prosperitet 1932—1937. Ali se ni imaoci kapitala ne mogu da požale: oni su prošli još bolje. Pored apsolutne sigurnosti od svake opasnosti oni su, prema tome kad je ko došao u Englesku, udvostručili odnosno utrostručili svoje kapitale.

Zašto beže ti kapitali iz Engleske već krajem 1937 god.? Zato što su tada postali mnogo povoljniji uslovi za bežeći kapital preko okeana. 1937 god. kursevi hartija od vrednosti u Engleskoj stalno padaju. Ka-

pitalist koji je sačekao poslednje dane sa kapitalom u Engleskoj izgubio je gotovo sve što je ranije dobio.

Ali je, po našem mišljenju, manji deo kapitala pobegao iz tih razloga. Pre svega ima i Severna Amerika svojih mnogobrojnih rizika za kapitalista. Мајмес! deo je pobegao od kako je funta počela da pada. Trebalo је imati nerve od čelika ili biti indolentan do neodgovornosti, pa gledati mirno kako se kroz celu 1938 god. kvari šunta. Bez ikakvih službenih garancija da će tome biti kraj i bez ikakvih osnovanih razloga da to neće ići u beskonačnost. Pad fante je glavni uzrok bekstva kapitala iz Engleske. To se vidi po tome što je najveći deo pobegao tek posle maja.

Zbog toga je, po našem mišljenju, prvi uslov za prestanak odliva kapitala — stranog i domaćeg — јеdan opipljiv dokaz da toga više neće biti, a jedini dokaz bi bio porast kursa funte prema dolaru na 4,90 odnosno 5. Taj argumenat je suveren za svakoga kapitalista.. Reći će kogod da je glavni uzrok bekstva kapitala opasnost od rata u Evropi. Mi ne delimo sasvim to gledište. Pre svega Englesku niko ne ugrožava; ona može da uđe u rat samo po svojoj volji; međutim, niko