Narodno blagostanje

Страна 68 1938/34 1934/35 1985/36 1936/37 1937/38 1938/39 __ (нацрт) Расходи 71 7,4 8,9 8,1 757 9,1 Приходи 3,1 3,8 4,1 58 69 5,0 Дефицит 4,0 3,6 48 2,8 1,5 4,1

Дефицит је опао у 1936/37 и 1937/38 г., али се у буџету за 1938/39 г. опет повећао до висине коју је имао само у годинама највеће Рузвелтове „рефлације". Нацрт буџета за 1989/40 г., који је Рузвелт скоро предложио Конгресу, предвиђа 9,0 милијарди расхода и 5,6 милијарди прихода, тако да дефицит износи 3,4 млд. долара. Осим тога биле су подузете мере да се оживи кредитно тржиште (као једна од тих мера напуштена је била стерилизација злата). |

Овакво повећање државних расхода обећава за ближу будућност релативно високу коњунктуру. Али то није још прави привредни полет који се састоји у хармоничном порасту инвестиција и продукције код свих главних грана народне привреде. · У Енглеској је исто тако од 1987 г. опала општа привредна коњунктура. Али ни овде није дошло до нове „велике"' кризе и почев од средине 1988 г. опадање се зауставило. Ипак некоји индекси опадају даље. Тако: смањује се индустријска продукција, падају цене на велико и особито курсеви акција. Ова друга околност доказује да, упркос многим повољним симптомима, британски финансијски кругови не процењују сувише оптимистички садашњу ситуацију. Незгодан симптом претставља и попуштање фунте која је због смањења енглеске спољне трговине изгубила од средине фебруара до средине октобра 1988 г. 6% своје златне вредности.

Али, ако се опадање коњунктуре у Енглеској, у главном, зауставило и показала се чак тенденција подизања, то се објашњава и у овој земљи утицајем издатака на наоружање. Да се коњунктура опоравља само под утицајем великог ратног програма, види се из тога, да су се инвестиције повећале углавном само код оних грана које раде за одбрану земље. Напротив, код грана које подмирују потребе цивилног становништва, оне пре опадају него ли расту. Нарочито осетно пали су: грађевинарство, продукција приватних аутомобила, поруџбине за градњу трговачких бродова и нове поруџбине у машинској и електротехничкој индустрији. Зато, према мишљењу горе поменуте публикације Берлинског коњунктурног института није jem могуће казати, да ли ће утицај ратног програма „већ у кратком времену опет оживети општу привредну коњунктуру“ (стр. 206). Горе споменута аондонска публикација исто тако констатује опадање индустријске продукције, тонаже трговачких бродова у градњи и приватних кућа. У погледу извоза очекује се повећање у вези са бољом коњунктуром у САД и нижим курсом фунте. Томе треба додати још нови трговачки уговор са САД, који је потписан 17 новембра 1938 г. Општи закључак лондонске публикације је, „да ће незапосленост крајем године вероватно порасти, ако се владин програм наоружања развије доста брзо... А опште

успостављање поверења може се очекивати · само

од стабилизације међународних односа“ (стр. 3).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 5

У Француској остаје слика привредне депресије непромењена све до краја трећег тромесечја 1988 г. Продукција стагнира на ниском нивоу, број утоварених вагона је пао, беспослица, упркос скраћеном радном времену, остаје на истој висини, ве= лике своте капитала су напустиле земљу и курс франка је пао на 40% свога златног паритета из 1928 г. Само спољна. трговина поправља се већ од краја 1936 г. и њен пасивни салдо се смањује. Нису много поправили коњунктуру ни нови државни издаци за наоружање. Узрок лежи у унутрашњој политичкој несигурности и у социјалним конфликтима који су зауставили приватне инвестиције и паралисали подузетничку иницијатву. У септембру се томе придружила још спољна политичка криза. Она је ублажила унутрашње конфликте. Али је већ мобилизација сама одузела привреди више него 1 милион људи, због чега је општа продукција опала, а повећали су се само радови за одбрану земље.

Коњунктурни проблем у Француској је више него у ма којој другој земљи политички. Зато и оне значајније промене које су наступиле у привреди пред крај 1938 биле су могуће после новог политичког курса, који се најјаче испољио у одбрани владиних привредних и финансијских мера приликом генералног штрајка. Донекле, те мере, од којих су најважније оне које иду за санирањем државних финансија, али још више политичко поверење капитала, довели су до тога да се капитал почео враћати у већој мери, тако да је Француска банка могла да обори каматну стопу. Ликвидност тржишта капитала и веће поверење одразили су се на скоку курсева хартија од вредности, па је држава могла да изврши конверзије старих зајмова под бољим условима. Мако не тако снажно, побољшање се осетило и у индустрији. Индекс производње у последњој четврти 1988 био је 75 пре: ма 84 у истом периоду 1937 (1929—100). Али колико се снажно поправља ситуација види се по по већању месечног индекса са 71 у октобру на 78 у децембру. Ипак, до краја године нису се показали јачи знаци оживљења инвестиција. Затим проблем је како ће поскупљење, изазвано новим трошаринама, деловати на рентабилитет. У Француској депресија траје већ седам година, тако да су морале наступити огромне празнине које чекају на појачане инвестиције. Али да би се капитал јаче ангажовао потребно би било не само веће поверење у унутрашњу политичку ситуацију, него иу светску.

Читаоцима је познато да се немачка народна привреда развија делимично под другим условима но привреда других трију земаља. Немачка народ“ · на привреда је у много већем обиму организована и диригована, како на унутрашњем тржишту тако и у њезиној вези са светском, Она се развија, дакле, у много већој мери у облику унутрашње коњунктуре, него ли под утицајем светске. Алисе ова последња веза, ипак, не може да уклони. Трговински биланс за 1938 пасиван је за старо подручје Рајха за 192 мил. марака а за цело подручје 432 милиона, док је прошла и претпрошла година завршена с активом од 443 односно 552 мил. Па и тих година вишак није био довољан да изравна пасиву биланса плаћања. Велике потребе за сиро-