Narodno blagostanje

4, фебруар 1939,

Ме уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71

да ли ће доћи до ктривјрреднок Bosa о мзмењђу Енглеске м Шемечке

Пре две недеље донели смо у изводу претњу енглеког „помоћника Министарства трговине Пил Немачкој. услед њених „нових метода конкуренције" на светском тржишту. Он је наговестио готовост Енглеске да преступи репресалијама према Немачкој, ако се не напусте те методе или ако не дође до споразумног наступања на светском тржишту. На ту претњу одговорио је Хитлер у свом говору од 30 јануара врло оштро и јасно: „Прирада је повукла границе могућности наше националне исхране. Немачки народ се може исхранити повећањем увоза животних намирница, или проширењем свог животног простора. Како је друго за сада искључено, то нам је остало само прво. Да бисмо могли да увозимо, морамо да извеземо, а да бисмо могли да извеземо морамо да увозимо и сировине, јер се само из сировина могу да производе артикли за извоз. Значи да морамо махсимално да напрежемо наш извоз. На то нас принуђава љута невоља, борба за насушни хлеб. А ако неки страни државници прете привредним репресалијама, ја им не могу друго одговорити, до да би у том случају дошло до очајне привредне борбе, коју ћемо ми моћи лако да издржимо..."

Мора се подвући да је извоз за Енглеску и Немачку важнији но можда и за једну другу земљу на свету. Енглеска територија може да исхрани само половину данашњег њезиног становништва; друга половина живи од привредних веза са иностранством. Немачка је, такође, упућена на извоз услед немања сировина и, још више, услед недовољности животних намирница.

Колико је питање извоза важно за Енглеску види се и по томе, што је оно главна тема говора управљача гнглеских банака на зборовима акционара, који су одржани крајем јануара. Сви су истицали проблем извоза као животно питање Енглеске и износили своје гледиште на исти. Узгред да напоменемо да се у Енглеској читају говори водећих личности у великим индустријским и банкарским подузећима са онолико исто пажње са колико се прате говори Министара у буџетској дебати. У оталом, ти су говори и по објективности и по стручности на истој висини. Ми се спремамо да опширно пишемо о извозном проблему у Европи, који је последњих месеца постао одиста један од најактуелнијих са једне стране с обзиром на немачку акцију у југоистоку Европе, а с друге због енглеско-немачког сукоба. Али не можемо а да бар кратко не резимирамо дискусију у Биглеској последњих десет Далај

- Оно што је заједничко свима говорима на зборовима акционара, то је да су методе конкуренције тоталитарних држава сасвим нове и да је Енглеској са старим извозним методама тешко борити се. О вредности тих нових метода подељена су мишљења. Јаче либерално настројени сматрају да су ове краткога века, да због тога Енглеска не треба да напушта своје методе. Други пак сматрају, да-се има много. што шта да копира од нових извозних метода тоталитарних држава и да се Енглеска мора све више да упућује тим путем.

- трговинске политике и трговине

Федерација енглеских индустријалаца а ч Удружеље британских трговачких комора траже одлучно примену немачких метода на целој линији. Они веле да немачку извозну трговину води држава свом својом моћи и својим ауторитетом. Она даје немачкој индустрији субвенције, врши политички притисак на иностранство и употребљава и друга сретства не само у преговорима са страним државама већ и у свакодневним трговачким пословима. Због тога се тражи да Енглеска из основа промени своје трговинско-политичке методе. Тражи се да Енглеска такође наметне државама од којих купује, своје производе. Тражи се, да Енглеска закључује уговоре на бази реципроцитета, да сама влада при преговорима врши притисак и да смањи свој увоз из земаља које не удовоље постављеним захтевима.

Нема ничег ни неморалног ни насилничког у трговинско-политичким методама Немачке. Да држава употребљава свој ауторитет, како код трговинских преговора тако и код појединих већих послова, курентна је ствар. Али је то један мали детаљ у немачкој трговинској политици. Преимућство немачке извозне трговине лежи у организацији привреде. Немачка је привреда потпуно организирана. Немачка влада увози и распоређује робу, она диктира цену увезеним и извезеним артиклима. Она може ла одреди колико која индустрија треба да да ODB IO је за извоз.

У Енглеској, међутим, неки стручњаци сматрају споредним организацију, а главним субвенцију. Свакако је тачно да укупност енглеске индустрије може по принципу правичности да створи огромна средства потребна за субвенционирање овог дела извоза, који наилази на тешкоћу на светском тржишту. Ни то није доста. За успешно вођење по немачким методама потребна је једна рука. Хоће ли енглеска индустрија да се потчини тој једној руци и хоће ли енглеска држава да да своју руку за то, — а само би та рука била довољно моћна2 |

Још је сумњивије да Енглеска пристане да промени методу своје трговинске политике, која је баш последњим тако много хваљеним уговором са Северном Америком добила нову базу. Енглески трговински положај је битно раз-' личит од немачког. Енглеска је империјум, Немачка је локална. Енглеска има Отавски споразум, који је сам по себи већ несавладљива сметња тој новој методи. Најзад, Енглеска не мисли да напусти досадање методе слободног плаћања и арбитраже. А једно од главних сретстава немачке извозне политике је клириншки систем плаћања.

Један од излаза био би споразум са немачким индустријалцима — на ком се ради — делом успешно. Али како се.сужава волумен спољне трговине и опада куповна снага аграрних држава, то је споразум у толико тежи;

_Али у толико је прешнија потреба обеју земаља. А ако

ипак дође до извозних премија у Енглеској аграрне др-. жаве биће кориснице. Биће робних кредита и јевтине ро-

"бе. Енглеска ће свакако избегавати да та конкуренција

доведе до погоршања односа са Немачком.

ава