Narodno blagostanje

_Страна 110

'Stab. sa pr. 206.90 1771 1 932.45, | 35:50 131 UBO. | || 18 1491. 5625 А оба 138 0 0 А ОН 151 Da. зеон | 0 16 O5B. 0 0 0300. 5 ПИ | (35 50.

Obrt se opet približuje normalnom, iznosio je 30,7 mil. din. prema 42,7 mil. London ie rađen za 14,1 mil. din. prema 25,5 mil., Berlin 16,4 mil. prema 17 mil. i grčki bonovi 167.000 prema 257.000. Kursevi na Ciriškoi deviznoj berzi bili su sledeći:

31-XIL36. 31-XIL.37., 31Xl-3a ОУ | ДЕЈ London 97.37 2162. | (20:63 20.67%/a 20.63 ПАтасјегаат | 232:80. | | 24069. 240.85 28790. | 255:30 Njujork АБИ || 43250 | | 44302 | | 44), | 4409/% · Berlin JI | OBUĆI | табор ı 177.— 1775 Pariz 90.300. 14.687» 11.65,95 11.69љ 11.65%љ Prag | 290005, 15,10 15.17 15.15 15.14. · Brisel | 1 74:70 7457» 7425 Beograd 10.— 10.—- 10.— 10.— 10.—

Švajcarski franak ie čvrst. Funta je bila poslednjih dana izveštaine nedelje čvrsta prema dolaru, ali kao što po poslednjiim vestima izgleda ponovo popušta. Francuski franak bio ie nešto slabiji prema funti. Holandska forinta i ove nedelje bila ie u padu.

Tržište zlata

Cena zlata bila je porasla u toku nedelie na 148 Šš. 5 p., ali ie opet pala 148 š. 1/» p. i zabim na 148 š. 8 p. Premija је tje Đ. Obrt je bio srednji u ponedeliak (13-II} i iznosio je -okruglo 400.000 funti sterlinga. Cena se vidi iz donje tablice.

šiling pensa Din. Din. (po unci) (ро Ке.) + рпт 1988 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140, i 54.312 1938 149 7 57.652 7-1-1939 148 4 57.107 61.804 14-1-1989 148 a 57.005 61.793

Robno tržište

Pšenica. — U februaru — martu svake godine tendencija pšenice se menja. U to vreme prevaljena je već prva polovina kampanie u kojoj je promet vazda veći no u drugoj polovini, Završena je žetva na južnoj hemisferi pa se ima. tačan uvid u stanje SV :etske zalihe, a na SeVefnoj hemisferi žria se kako su usevi prezimeli i kakvu žetvu obećavaju. Prema svim tim faktorima ofiientiše se terminska trgovina i određuje fizžionomiju svetskog tržišta pšenice narednih meseci. Stanje ovih faktora ovoga puta uticalo je na sve jače preovlađivanje lake tendencije. I ako je u prvoi polovini kampanje svetski promet bio veći no u istom periodu prošle godine ipak, povećanje prometa bilo je relativno neznatno prema znatno povećanoj svetskoj zalihi. Usled toga nabavke pšenice za stvaranje rezervnih stokova uticale su na porast cena samo za vreme dok je roba nabavljana, A čim su te kupovine izostale kursevi su odmah

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Брат

počeli da padaju. Polazeći od pretpostavke da će svetski uvoz u drugoj polovini kampanje biti i nešto veći od onoga u istom periodu 1937/38 ipak se na kraju tekuće kampanje гаčuna sa velikom табћот од око 1.600.000 vagona. Što se tiče stanja useva u svetu izveštaji Međunarodnog poljoprivrednog instituta u Rimu nagoveštavaju povolino stanje. Prema tome, moplo bi se desiti, ukoliko i ostali kritični periodi budu prevaljieni bez većih šteta, da i buduća žetva bude suficitarna.

U ovoj nedelji najveći događai pretstavljaiu nove ruske kupovine pšenice. U prošlom izveštaju zabeležili smo da su Rusi kupili 7 tovara australske pšenice koja će biti uvezena u

'Vladivostok. Sada su opet kupili pet tovara američke pšenice

za istu relaciju. Nije isključeno da će biti ј05 nekih kupovina, ier se Rusima više isplati da za ove krajeve kupuju jevtinu prekomorsku pšenicu, nego li da svoju pšenicu transportuju sa Zapada na Istok. |

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su sledeći:

Ш М VII |X Liverpul šil. mtc. 9/41/s 9/61/» 10/1 _ Roterdam hfl. mtc. — 3.50 3.79 307 | 407 B. Ajres pez. mtc. 7.— — = __ Vinipeg centi buš. 623/a 629/8 64.— Čikago centi buš. — 68.— 68/: 6893/a

Na domaćem tržištu situacija je nepromenjena. Dovoza nema, a mlinovi imaju potrebu za manjim .količinama. Usled toga razlika od 10—920 din. između intervencionih i slobodnih cena održala se i u ovoj nedelji.

Izvozni paritet prema martovskom terminu u Liverpulhi bio je sredinom nedelje 69.—, a prema Roterdamu 57.—, odnosno na bazi cene za promptnu robu 61.— din.

Kukuruz, — Interesovanje za kukuruz na svetskoj pijaci vrlo je malo; usled visoke cene ovaj termin neobično je zanemaren. Uvozničke zemlje uzdržavaju se od svake veće nabavke, dok S. A. D. povećavaju ponudu .u želji da se što više i što pre oslobode svog velikog viška. Pored ponude iz S.A.D. na labavljenje tendencije utiče i veoma povolino stanie nove biljke u Argentini. Prema sadanjem stanju useva i zasejanoj povišini prinos Se ceni na 530.000 vag., a izvozni višak na 380.000 vag., dok je u 1938/39 стеле 290.000 vag.

Martovski termin u Roterdamu notirao ie sredinom nedelje 4.45 hfl. za mtc., a u Čikagu 48 centi za bušel.

Domaće tržište je u znaku potpune stagnacije. U sušenom kukuruzu nema više nikakvog posla; radi se зато 51rovi. Tražnja za domaći konzum veoma је mala pa su usled toga cene ponova popustile. Tako je sredinom nedelje kukuruz rađen po 99—93 din. paritet Inđija ili banatske utovarne stanice. Za izvoz ne konvenira, jer je unutrašnja cena 10 din. preko izvoznog pariteta. | |

Izvozni paritet prema martovskom terminu u Roterdamu bio je 84.—, a prema ceni za efektivnu robu 84,20 din.

Stoka. — Poslovi na domaćem tržištu, usled smanjenog izvcza, neobično su mali. Prošle nedelje izvoz svinja išao је samo u Nemačku, jer su Česi javili da smo. iscrpli kontingeNt. Ove nedelie međutim, u Česku ide 40 vag., a u Beč 20 vag. Cene su sledeće: lake svinje 8.20—8.50, teške 180—200- Ке. 8.70—9 din. Uprkos tome što je izvoz minimalan cene se ipak drže, jer je ponuda takođe mala zbog zaraze koja ie vladala. U во фта posao je takođe mali i ograničen isključivo na domaći konzum. U Italiju se ne izvozi ništa, jer je tamo uvoz centralizovan, ali ioš nisu rešena pitania kako će se uvoz konkretno vršiti, Prima robe ima vrlo malo pa se njena cena