Narodno blagostanje

Страна 118

вредности и акције приватних предузећа. Код банака има „1.087 МИЛ. ефеката, а код штедиоица 148 мил.

_ Укупан обртни капитал завода износи 13.045 мил. од тога отпада на главницу 1.695 мил. резерве 1.049, улоmike 7.203 мил, повериоце и реесконт 2.866 и. разну пасиву 232 мил. То износи око 140.000 кг. злата, односно око 40 милиона фунти стерлинга. Да' се ВИДИ како је сиромашно наше банкарство довољно је да упоредимо овај обртни капитал с капиталом једне велике банке у иностранству. Дистрикт банка у Лондону имала је 1937 обртви капитал око 95 мил. фунти стерлинга, а то је око 23

милијарде динара. И то није једна од великих лондонских

банака које имају обртни капитал већи за пет пута.

- Од горњих позиција интересантне су заправо само две, улошци и повериоци. Ако се од 2.866 мил. одбије на реесконт половина, остаје на повериоце око 1.400. мил. Са улошцима износ се пење близу 9 милијарди. Од овог износа зависи кредит који новчани заводи могу да ставе на расположење националној привреди, и као што се види OH је врло мален,

Висина уложака изражава с једне стране поверење у новчне заводе, а с друге капацитет националне штедње. Улошци износе 430%» главнице, а ако јој се приброје и резерве онда само 2600/. Сразмер је врло неповољан, ако се упореди са оним у иностранству, где су улознци већи од главнице и резерви и до 10 пута.

Укупна актива износи 13.091 милиона. Од тога на готовину и потраживања код новчаних завода отпада 14,59%/0 на ефекте 1.285 или 9,49/, на менице 9.144 мил. или 16,30, дужнике, у које су убројани и конзорцијални послови банака 6.549 мил. или 52,20, у некретнине пласирано је 929 мил. или 7,19/е, а разна актива је 480 мил. или 3,190.

Како је сиромашно приватно банкарство види се по том што три државне банке имају далеко већу активу. Код Народне банке она износи 13.577 мил., Државне хипотекарне банке крајем 1987 била је 3.768. мил. а код Поштанске штедионице 3:088 мил.

Добит са преносом из прошле године код свих завода износи 102,5 мил. и то код банака 91.6 мил. а штедионица 10,9 мил. Губитак износи 69,5 (45,1 и 24,1) тако да чиста добит износи само 33 милиона, а то: је само 1,09) на саму главницу и 1,2/0 на суму главнице и резерви. Рентабилитет банкарског посла код нас је дакле веома мален. j

Да би се видело стање банкарских послова по бановинама, изнели смо у доњој табели три најинтересантније позиције, менице, повериоце и улошке (у мил. динара).

Менице Повериоци Улошци

Дравска 165,7 570,4 1.841,9 Савска 92,9 34,7 415,4 Врбаска 7,8 10,3 27,2 Приморска 13,4 10,3 1224. Зетска 37,4 526: 89,0 Дринска 170,6 135,4 355,6 Дунавска 317,3 119,5 725,3 Моравска 24,8: 19,1 205,3 Вардарска 70,2 46,6 76,8 . Београд .:489,8 534,9 857,8 Загреб 804,83 1.331,8 2.986,8

Банкарски је најјачи Загреб. По главници јачи је од Београда два пута, по повериоцима 2:/5 пута, по ме| ничном портфељу, по улошцима три и по пута. Али ту нису исказана само средства из Загреба и Савске бановине, НЕгб и из осталих бановина, јер " загребачке“ банке имају

ЦАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

„Бро

јаке пословне возе у њима. У толико је релативно јаче словенско банкарство, јер су исказана средства која су сабрана у самој Дравској бановини.

С друге стране разлика у развоју и снази банкарства огледа се у броју банака по бановинама и глазници која отпада на поједину банку.

Број банака Упл. глав. Просечно Дравска | 10 84,6 8,46 Савска а 49,0 0,67 Врбаска · 18 16,4 0,91 Приморска - 11 17,3 1,57 Зетска . 26 39,6 1,52 Дринска 60 147 2,45 Дунавска 149 178 1,19 Моравска · 87 99 1,14 Вардарска | 46 | 90 1,96 · Београд · БА 5. 10,12 Загреб 26 396 15,23

Просечна главница За целу земљу је 2,97 мил.

Карактеристично је да заводи имају велике готовине и међусобна потраживања у односу према улошцима. Готовина је потребна због ликвидности, али превелика TOTOвина може да значи да је ситуација неизвесна и да банке настоје да одрже велики ликвидитет, а може да значи да су банке врло опрезне код додељивања кредита. Привредна делатност била је 1937 већ врло јака, тако да су и-потребе за кредитом морале бити велике. Да је и у таквој ситуацији готовина износила 919) уложака знак је опрезности банака, која је разумљива обзиром на то како су оне третиране у кризи код нас. | |

Општа карактеристика била би: релативно велики број новчаних завода, мала сопствена и туђа средства, велика деконцентрација приватног капитала према концентрисаном у државним банкама. Огромна разлика у снази банака по бановинама, дакле разлика у територијалној концентрацији. Нерентабилан посао, нарочито кад се узме у обзир да се подаци односе на привредно одличну годину.

Ministar finansiia objašnjavajući predlog budžeta za 1939/ 40 u Finansijskom odboru izjavio je da je u njemu predviđen deficit od 300 mil. din. Za njegovo pokriće trebalo: ie zavesti nove: fiskalne mere kod neposrednih poreza taksa i irošarina. |

Naknadno izvršenom reVviziiom konstatovano je da se postojeći redovni prihodi mogu povećati za 100 mil. din. Zatim korekcijom stope nasledne takse i trošarine dobiće se 525. mil. din. Prema tome nepokriveni deo budžeta prihoda iznosi 147 mil. din. ili nešto убе од 19 celokupnog budžeta. Za pokriće tih 147 mil, din. родпесе Лако! skupštini poseban amandman.

U vezi sa tom iziavom ministra finansija »Jutro od 91. IL i »Slovenec« od 22. IL o. g: pišu da će se zavesti. novi prirez na neposredni porez.

Nove dažbine?

zamena aaa O OT

Све до пре неколико година Енглеска није могла да приступи наоружању већег обима, зато што је буџет за на5 _„оружање био толико непопуларан, да је свака влада ризиковала да падне ако би га поднела. У дебати о буџету народне. одбране. Лансбери је

"Енглеско наоружање У цифрама ·

= |; eine нени тен НеКВН ИМ И