Narodno blagostanje

Страна 120 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр, 8 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА POLJOPRIVREDA жетва шшенице ове године буде повољна, постоји опа-

— Еагтегзкит zakonom od februara 1988 predviđeno je u SAD osiguranje žetve od poplave, suše, tuče, groma itd. i to naipre za pšenicu, a docnije će se proširiti ı na kukuruz i pamuk. Premije se mogu plaćati pšenicom, koja će se držati kao rezerva za slučai nerodne godine. Do kraja де-

cembra 1938 to osiguranje je provedeno u 1.000 srezova Кој ·

su raspodeljeni na 30 država. Osigurana površina iznosi 1,2 mil. ha. U toku je rad na osiguranju 840.000 ha. Ministarstvo

poljoprivrede računa da će 19938/39 biti osigurana žetva па:

1/10 obrađene površine.

— U Poljskoj će se ove godine prinudno izparcelisati 57.690 ha velikog poseda. Od 1926, od celokupne površine rezerve zemljišta, koia se može mparcelisati (1,09 mil. ha) podeНепо je seljacima na osnovu zakona o aprarnoi reformi oko 160.000 ha. Nemačka štampa piše da najveći deo podelienog velikoez poseđa je nemački.

— При Државној хипотекарној банци оснива се мелиорациони фонд, чијим средствима ће се изводити радови на заштити од поплаве, одводњавању, наводњавању и регулацији река, осим тога државни и бановински путни фондови за израду нових и реконструкцију старих путева. INDUSTRIJA

— Државна фабрика: шећера на Чукарици изградиће у току 1989, фабрике шпиритуса и квасца.

— Дионичка творница папира у Загребу повећаће главницу од 4 на 10 мил. дин.

— Индустријализација Британске Индије послелњих година је толико напредовала да се изменила структура увоза. Прво место у њему заузимају сада машине на место памучних производа. Тежиште развоја индустрије је код железне и челичне коју претстављају 2 велика предузећа а која су 1938 произвела 1,7 мил. сировог железа. До краја 1940 биће пуштено у погон треће предузеће са капацитетом од 200—300.000 т. Снажно су се развиле индустрија цемента, шећера и текстилна, а у последње време папира, цигарета, шибица, аутогума, обуће, сапуна, 60ја и других хемикалија.

TRGOVINA

— Kanadska vlada rešila je da od 1 avgusta 1939 neće garantovati minimalne cene pšenici. Od toga su imali. koristi samo oni poljoprivrednici koji su imali veliki prinos, pošto su dobili znatne sume na ime razlike između minimalne i tržne cene, Vlada će se u buduće ograničiti samo na kontrolu produktne berze i pomaganje zadružnih pulova.

— U Londonu je ovih dana osnovano društvo za unapređenje trgovine između Engleske i Španije. Ono će nastojati da zainteresuje engleska preduzeća za privrednu obnovu Španije.

= Француска своју потребу у нитратима подмирује увозом и то у задње време из Немачке у коју извозни ведике количине аграрних производа, нарочито јабука. Сада она настоји да развије производњу синтетичке азотне киселине, а док се она не развије, држи знатне резерве фосфора и азота за продукцију барута.

— Од 24 мил. т. извозног вишка пшенице из 1938 остало је у Румунији непродано још 1,7 мил. Влада досад није била расположена да дозволи већи извоз пшенице у неклириншке земље, док су клириншке купиле само сразмерно мали део вишка. Тако Енглеска је купила само онолико колико износи ануитет дуга. У случају да

сност катастрофалног пада цена.

— Претставник немачке фирме ORAO преговара са владом Мексика о продаји авиона за нафту. Размена би се извршила посредством фирме В. Р. Девис из Њујорка с којом је Мексико 1938 склопио уговор о продаји нафте у износу од 15 мил. долара. Фирма Девис предлаже да откупи нафте још за 10 мил. долара, Преговори су у току. Влада намерава да ту суму употреби за изградњу нових и модернизацију старих рафинерија, пошто се рафинирани производи лакше продају од сирове нафте.

— Министар трговине и индустрије је наредио да се све резерве старог опиума имају до 14 априла 1939 пријавити одељењу за опиум Призада. Ово одељење је регистровано под именом Југославенски завод за-извоз опиума и има се сматрати овлашћеном установом за откуп и извоз опиума.

— Чешко-Словачка влада преговара с немачком > продаји ратног материјала који њој није потребан, да би могла подмирити државни дуг код фабрика оружја. Преговори досада нису дали никаквог резултата, пошто Немачка жели да плати угљем, а Чешко-Словачка мора да плати у готовом. .

NOVČARSTVO

— Narodna banka je rešila da samca ovlašćeni zavodi mogu na osnovu putnih isprava prodavati slobodne devize i valute za putovania с neklirinške zemlje, a ostali samo slo\Odne valute. Za putovania u klirinške zemlje mogu se ргоdavati samo čekovi, akredativna pisma i valute one zemlje u koju putnik cdlazi., Ako ie pasoš viziran za jednu klirinšku i jednu neklirinšku zemlja, može putnik izneti u slobodnim devizama najviše %/a sume koja je eventualnim turističkim sporazumom predviđena za tu klirinšku zemlju i polovinu sume predviđene za neklirinške zemlje.

— Francusko ministarstvo finansiia snizilo je kamatnu stopu šestomesečnih bonova narodne odbrane na "И i једпоgodišnjih na 2,5%.

— Prema proceni Federal Reserve Board-a u SAD ima sada dobeglog kapitala oko 1 miliiarde dolara. U izveštaju njujorške berze za prošlu nedelju tvrdi se da ta procena nije tačna ı da suma dobegslog kapitala iznosi oko 7 milijardi. Niska procena Federal Reserve Boarda potiče otuda, što on znatan deo stranog kapitala plasiranog u američke vrednosne papire ne smatra dobeglim i što računa da ie od 1934 u SAD ušlo svega 4,2 miliiarde i to 1,5 milijarda na ime otplate dugova, 1,2 na ime kupovine američkih vrednosnih papira i 1,5 kao depoziti u američkim bankama.

— U Nju Džerseju, u SAD zatvorila je šaltere banka »New: Jersey Title Guarantee and Trust Co«. Aktiva njena je iznosila 31 mil. dol., depoziti 23 mil. 9/10 depozita je osigurano kod Saveznog društva za osiguranje uloga. To je naiveća banka koja je zatvorila šaltere posle 1933.

-- Banca Commerciale italiana iz Milana napustila je potpuno depozitni posao u SAD. 1924 ona ije osnovala filijale u Njujorku, Bostonu i Filadelfiji. 1937 je ukinula filijalu u Bostonu, onu u Filadelfiji preuzela je krajem 1933 iedna američka firma, a početkom 1939 Manufacturers Trust Co. preuzela je njujorška. U Niujorku sada Banca Commerciale ima samo ekspozituru.

— Dugovi američkih farmera postepeno se smanjuju. Početkom jula 1938 iznosili su 7.089,2 mil. dolara prema 7.254,8 mil. 1937. Od januara 1980 smaniili su se za preko 2 miliiarde dolara. -