Narodno blagostanje

Страна 138

ИНДУСТРИЈА

— Загребачка електрична централа утрошиће ове године на појачање унутарње и вањске мреже 6,08 мил. дин.

-— U budžetima svih država izdaci na avijaciju pretstavljaju relativno najveću stavku. Uzrok tome su visoki troškovi proizvodnje aviona. 1 kg aviona je 338 puta skuplji od 1 kg parne turbine. Relacija troškova pro:zvodnje 1 kg aviona prema onim | kg topa, puške i parne turbine je 150:90:60:4,5.

| — Češkoslovački koncern Peček koji već nekoliko godina učestvuje u jugoslavenskoj tekstinoj industriji i industriji stakla namerava, prema informaciiama »Frankfurter Zeitung«-a, da osnuje akcionarsko društvo sa glavnicom od 50 mil. din. Cili niegov bi bio eksploatacija naslaga bakarne rude kod Demir Kapije. Verovatno da bi se podigla i postrojenja za elektrolizu bakra.

— Engleski list »Financial News« piše da se vode pregovori između jedne gripe engleskih kapitalista i rumunskih industrijalaca o osnivaniu anglo-rumunskog industrijskog društva. Rumuni bi uneli Kao svoj udeo ti glavnici akcije nekih rumunskih preduzeća, a Englezi gotov novac za koji bi se kupile mašine. Društvo bi bilo čisto privatno bez učešća države, -

— Рудник угља у Мванцу код Вараждина, својина Хрватског рударског д.д. од почетка 1938 до половине фебруара продао је свега 151 вагон угља, мако је његов дневни капацитет 151 вагон. Због опадања тражње смањио се број запослених радника од 500 на 120.

— Светска производња железа и челика мања је у 1988 него у 1937 за 24,5, бакра за 12, цинка за 4, угља за 8 и петролеума за 2,590. Повећала се производња челика у Немачкој за 17%, Италији за 11 и Пољској за 7, а опала у САД за 45, Белгији и Луксембургу за 42, Чешко-Словачкој за 24, Француској за 22 и Великој Британији за 2090. Производња сировог железа развијала се скоро у свим земљама у истом правцу као и она челика. Последњих месеци 1938 забележен је пораст продукције челика и же: леза у Енглеској и САД. Производња угља порасла је у свим земљама осим у САД, (—18%), Енглеској и Холандији (—50/0).

ТРГОВИНА

— Народна банка издала је нове упуте о плаћању увоза нафте из Румуније, пошто су се појавиле тешкоће при прерачунавању трошка фактура у енглеске фунте. У будуће 25% износа фактура које гласе на леје прерачунаће се у енглеске фунте на основу румунског званичног курса са „примом“ од 662,4 леја за 1 (не златну) фунту, што одговара паритету од 228,57 дин. Овако добивени износ у фунтама има се набавити слободно на берзи на досадашњи начин и ремитирати румунском повериоцу. Остатак износа фактуре платиће се у румунски клиринг у динарима каб и досада по курсу од 34,5066 за 100 леја. За исплату фактура изданих пре 20-11-1939 треба тражити упуте од Народне банке за сваки случај.

— Кинеска влада преговара са енглеским текстилним предузећима о куповини веће количине сукна за војничка одела у вредности од 500—750.000 фунти.

— Прошле године немачки извоз је опао и то сировина више него готових производа. У немачкој штампи, поред опадања тражње на светском тржишту, наводе се још три унутрашња узрока: тој појави: Индустрија је претрпана домаћим поруџбинама нарочито државним и то средстава за “производњу, а баш ти би се лако могли изљ вести у земље које сада изграђују сопствену индустрију. Због тога немачка. индустрија. треба 7 месеци да испоручи

o НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 9

онолику количину производа колико америчка избаци за 9 месеца. Други узрок је преоптерећеност саобраћаја и оскудица у квалификованој радној снази.

НОВЧАРСТВО

— Данска Народна банка снизила је дисконтну стопу са 4 на 3/»9/о и камату на зајмове, која је досада износила 459, односно 5%, за 1/59/о. Ова мера је резултат побољшања девизног стања: у току 1988, чему су највише допринели приходи морске пловидбе и активан трговински биланс. |

— Конгрес САД продужио је овлашћења Есконтне банке до 1941, али је ограничио висину капитала на 100 мил. долара. Сада се банка спрема да финансира извоз у Аргентину.

— Francuska banka Cred:t Пе isplaćivaće za 1938 dividendu од 20% koju plaća stalno od 1998. Čista dobit iznosila je 84,55 mil. franaka prema 89,39 mi. 1937.

— У „Тан -у од 27-1 Жени анализира развој ситуације на француском тржишту новца и капитала за последњих неколико месеца. Из иностранства вратило се од новембра 1938 злата у вредности око 15 милијарди франака. Девизни фонд купио га је францима које је узимао са свог рачуна код Француске банке. Мако се потраживање са тог рачуна смањило за 97; млд., оптицај новчаница повећао се за то време само са 107/2 на 111 млд. Оптицај се није повећао зато што су банке смањиле своје обавезе према Француској банци: ломбард хартија од вредности пао је са 10,6 млд. на 4,8, есконт меница са 4 на 3,4 млд, и краткорочни зајмови на подлози хартија од вредности са 2 млд. на 210 милиона. Приватне велике банке имале су крајем 1938 32,75 млд. уложака, за 57: млд. више него у септембру, па, уколико нису отплатиле кредите Француској банци, уписивале су благајничке записе. Капитал који се вратио из иностранства послужио је досада само растерећењу банака код Француске банке, а није отишао у инвестиције. То је још знак његовог неповерења, што се огледа у великој разлици каматне стопе на краткорочне и дргорочне кредите. Без обзира на неповерење, француски кредити морају да буду скупи зато, што се капитал формира из ситних уложака, тако да су режиски трошкови. новчаних института велики.

— Аграрно одељење Врбаске бановине почело је да исплаћује беглучке обвезнице. Укупно ће бити исплаћено 17 мил. дин.

— Народна банка наредила је овлашћеним заводима да до даљег налога не могу вршити никакве исплате у земљи са рачуна иностраних динарских потраживања свих категорија. Ово ограничење не важи за ситне исплате (таксе и сличне трошкове у корист завода) и „туристичке“ (поста: ле од слободних девиза) и „слободне“ динаре т.ј. она инострана динарска потраживања која су постала продајом Народној банци 100%е слободних девиза по званичном курсу после 18 јуна 1982 а које је она изричито одбила да се воде као „слободни“. Али се за њих не могу набављати девизе. Досадашње категорије иностраних динарских потраживања водиће заводи и даље по постојећим прописима. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аустралска влада расписала је унутрашњи зајам за јавне радове од 8,5 мил. фунти по пари курсу и са роком 1955. год. Уписано је свега 48 мил. остатак ће преузети банке. ;

— У штампи, и нашој и страној, много је писало o томе да је д-р Шахт, бивши претседник Рајхсбанке отступио са тог положаја, пошто није прихваћен његов пред-