Narodno blagostanje

Страна 152

personalna preganjanja, protekcionaški uticaj pri postavljenju personala, i najzad nedovoljnost kredita — sve je to učinilo da je to odelenie dugo vremena radilo na najnižem stupnju.

U poslednje vreme Oseća se velika promena: velika živost, produbljenje i proširenje delatnosti tog odelenja. O tome je najbolji dokaz činjenica da su izveštaji guvernera O stanju naše narodne privrede sve bolji i sve potpuniji i da je poslednji, odnosno za poslednju četvrt prošle godine, jedan od najboljih, kako smo to istakli u poslednjem broju. Odelenje dobro napreduje, ali ono je daleko od toga da vrši funkciju instituta za proučavanje konjunkture. Ono je u poslednje vreme uspelo da prikupi maksimum statističkog materijala. Ali se sav tai materijal obiavliuie bez obrade: Konjunktura se ne može da proučava, ako se ne uklone sezonske varijacije. Konjiunktura kao celina je jedinsvena. Među pojavama postoji uzajamna zavisnost, korelacija. Odelenje za ekonomske studije Narodne banke ne proučava Rkorelacije. "Isto tako ono ne izučava t.Z. »lag« (vremenska otstojanja), a to je kod nas naročito važno, pošto ie očigledno da svetska konjunktura utiče kod nas stalno sa izvesnim zakašnienjem. Podvlačimo da odelenie za ekonomske studije Narodne banke ispunjava uslove za proučavanje konjunkture. Treba samo da se angažuju dva — ili po nevolji ijedan — stručnjak za proučavanje konjunkture, koji bi izradio program i Кој bi zatim rukovodio poslom — sa gledišta naimodernijih metoda za proučavanje konjunkture. To bi Narodna banka mogla da izvede, naročito danas kad je odelenie pod dobrom rukom.

To bi svakako prouzrokovalo izvesno povećanje troškova. Ali bi to bilo daleko manje od izdataka, koji bi bili neophodno potrebni, ako Di se takav institut osnovao nezavisno od Narodne banke. Samo ime odelenia kaže da ono prikuplia i proučava ekonomske pojave. Na to se već troši izvesna suma, koja bi se morala trošiti još jedanput, kad bi se osnovao institut nezavisno od Narodne banke. Narodna banka ne treba da reflektira ni na najmaniu pomoć od strane države. Narodna banka je ortakluk između akcionara i države — u dobitku, a dobitak je cilj kapitala. To ortakovanie u dobitku, može da se izrazi |I u kategoriji kapitala, ako bi se kapitalizirala dobit koju dobija država, po stopi po kojoj se izračunava dividenda. Država ima učešće u čistoj dobiti. Troškovi se odbijaju. Prema tome bi i višak troškova za Dproširenje delatnosti odelenja ušao u opšte troškove u kojim, prema pravnom položaju, učestvuje i držaVa.

Mi se tvrdo nadamo da će Narodna banka da prihvati ovu našu sugestiju. Mislimo da je izliššno da fraziramo o dužnostima, o funkcijama itd. pošto to znaju ı odgovorni faktori i bolje nego mi. Ali je svakako krajnje vreme da Jugoslavija popuni prazninu, kodia je pretstavlia u vrlo ružnoj svetlosti u svima međunarodnim statističkim publikaciiama.

air прете реатенвеширевеелееисееневеј

Обраћање од реформатор-

ства коњунктурној полити„MH y C. A. JL.

= ————

Извештаји о америчкој коњунктури потсећају на билтене о стању болести значајних личности. Свако побољшање истиче се као знак да је најтеже преброђено. Међутим, у америчкој коњунктури јануар и фебруар нису донели нове знаке да ће се продужити опорављање које је почело од јула 1988 и зато је понова постало актуелно да се испитују услови за прелаз у просперитет, Дискусија би се могла поделити на две групе питања: прво, услови дужег просперитета, какве је Америка имала пре 1929 и друго, услови уз које се могу пребродити овакви кратки валови депресије за које има изгледа да ће се понављати.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

По првом питању истичу се два супротна становишта, Периоде великог просперитета проживљавале су С. А. Д. раније зато што су се шириле границе државе, што се индустрија развијала потискујући примитивну производњу или онде где још није постојала никава привредна делатност и напокон, захваљујући огромном повећању становништва због досељавања. Тада је стопа повећања броја становника била за четири пута већа од садашње. То су били фактори који су омогућили велику инвестициону делатност, а на том основу развијао се амерички просперитет. Ти предуслови су отпали, а само од државе може још да дође велика тражња за капиталом;

По супротном мишљењу за последњих осам година инвестиције су толико смањене да је капитал по глави становника мањи него око 1925, утолико пре што се становништво наставило да множи. Друго, продуктивност рада толико је порасла да производња може да буде много јевтинија и да се тако већи део националног производа остави радницима, и према томе да се повећа Пронзводиа што захтева нове инвестиције.

Дискусија по другој групи питања, како да се преброди садашња ситуација, односи се уствари на владину коњунктурну политику. Наводе се четири разлога депресије 1937/38. Службено објашњење је да су смањени буџетски расходи. Банке истичу као главни разлог пропис по коме су биле обвезане да држе већу готовину у резерви чиме је осиромашено тржиште капитала, Трећи истичу као разлог опорезивање неподељене добити, а економисти виде главни разлог у гомилању стокова сировина под крај 1936 и почетком 1987, после кога је дошло до слома цена.

Три прва мишљења виде узрок у коњунктурној политици, па зато и лечење депресије имало би да пође од поправљања погрешака. Ту долази поново до сукоба. Јер усвајањем програма о јачој државној интервенцији и веБим расходима, морају да се повећају приходи, због чега је влада предвидела повећање пореза. А против тога је већи број пореских обвезника, него док је на дневном реду било опорезивање неподељене добити. Ако се прихвати да су велики стокови запрека већим поруџбинама и скоку цена, смањење њихово смањило би опет употребу кредита, а проширење кредитног волумена сматра се предусловом за опорављање привреде. А од како је почела дестерилизација злата и поново ослобођен један део готовине из резерви, банке налазе да је ситуација неповољна у том погледу што је интересна стопа тако ниска да капитал није одушевљен никаквим пласманом.

У оваквој ситуацији коњунктурна политика, чим бн ударила одлучно једним правцем, мора да изазове реакцију с друге стране и да се заустави. Иако је њезина главна карактеристика да држава неће штедети на расходима, она још никако не може да нађе додирну тачку са приватним капиталом, да и њега повуче на сарадњу. Га одвојеност јавне и приватне делатности је важан разлог што се је сломио циклус 1937, тако да и сада лежи мртав канитал без интереса за инвестиције. Колико је он жељан инвестиција види се по томе што држава може да на тржишту капитала добије неограничене износе уз врло ниску интересну стопу, а индустрија, делећи незнатну добит, не може да га привуче.

Судећи по говору који је одржао нови министар тре говине Хопкинс изгледа да ни влада не сматра да може сама својом интервенцијом да доведе до полета, и зато покушава да се измири с капиталом, Пошто се: сматра да ће нови министар бити партиски кандидат за наследни ка Рузвелтовог, његова изјава да ће се тежиште привредне политике пренети са реформи на коњунктуру, узима се и