Narodno blagostanje

Страна 170

tavog poduzeća gotova, njegov godišnji kapacitet biće 4 mil. t. železa. Visoke peći su podešene. za preradu nemačke rude male sadržine Žželeza. Fabrika čelika i valiaonica počeće sa radom početkom 1940. Valiaonica će imati najveću dvoranu "na svetu dugu 940 m i 250 m široku. 'Sve zgrade preduzeća zauzimaće poveršinu 3 km širine i 7 km dužine. Za iskorišća'vanje sporednih proizvođa kod koksovanja i toplienjia rude ·grade se posebne fabrike. Računa se da će oko preduzeća nastati grad od 200.000 stanovnika. Lane u aprilu započeta je gradnja filiiale tog preduzeća u Lincu sa kapacitetom od 1 mil. t. železa godišnje.

— Građevna delatnost u Nemačkoj 1988 bila je mania od one 1937. Izgrađeno je 270—275.000 novih stanova (1937: 308.500) i 25—830.000 pregrađeno (31.447). Kad se odbije 20.000 stanova pregrađenih i uništenih požarom, porast iznosi 280.000 za 12%0 manie nego 19937. (320.000). Na gradnju je utrošeno 2 m:lijarae RM prema 2,1 miliiardi 1937.

U Engleskoi u februaru 1939 proizvedeno је 2,3 ти. kw. sati električne struje za 189.000 ili 8,890 više nego u istom mesecu 1938 (2,1 mil. kw. sati). Radnih dana ie bilo 24 kao i lane. Za 2 meseca 1999 proizvodnja ie porasla prema laniskoj za 11,43" na 5,08. mil. kw. sati.

NOVČARSTVO

— Швајцарско тржиште капитала после 1936 показује" знатне промене према ранијим годинама, али и упркос извршеној девалвацији значај његов по остале земље остао је релативно на истој висини. Швајцарска је одувек била земља која је претстављала пролазну станицу светских капитала и земљу уточишта. После девалвације 1936 нарочито се јако то истицало, када је година завршила са активом промета злата од 113 тона, које се готово у целини слегло код Народне банке. Највећи део тог злата дошао је из Француске, а 1937 отишло је оно у САД. а 1988 велике количине дошле из Енглеске, а одатле опет у Француску и САД. После тих великих флуктуација злата од 1936 остао је до краја 1938 у Швајцарској вишак од 52,279 кг. тако да се видљива златна подлога повећала са 1388 мил. франака крајем 1935 на 2890 мил. 1938, код чега треба узети у обзир да се злато по кг. рачуна сада 4639 франака према 3485 пре девалвације. Интересантна је појава да све већи део тог злата Народна банка држи у иностранству. Она је престала да објављује колико има злата на страни, а по последњој објави било је 1815 мил. у земљи и 990 мил на страни и рачуна се да је од 30 јуна 1938 до данас промена много већа за рачун иностранства.

— Da bi pridobio senat da pristane na produženje Dostojanja stabilizacionog fonda, američki ministar finansija је prvi put izneo neke podatke o niegovim transakcijama. Među ostalim spomenuo je one za vreme septembarske krize kada je priliv zlata bio tako velik da je fond morao nekoliko puta da interveniše da bi sprečio haos na deviznom tržištu. Osim toga naveo je još sporazum između Federal Reserve Bank u Njujorku i brazilijanske vlade kojim je ovoj stavljen na raspoloženje kredit od 60 mil. dolara u zlatu za stabilizaciju valute i kredite odobrene Mini, lako ove operacije nisu vršene direktno preko fonda min:star finansija ih je naveo da bi Senatu pružio priliku da ispita vladinu finansiisku politiku i obećao da će svake godine podneti takav izveštaj da bi se tako suzbile glasine o »tajnim« poslovima ministarstva finansija. — Krajem februara 1939 naša Poštanska štedionica imala je 25.876 čekovnih Tačuna prema 95.888 u januaru. Uloga je bilo 1.697,4 mil.. din. za 78,5. mil. din. manje nego u ianuaru. Ukupno je na čekovnom prometu bilo: 1,122.874 uplata u iznosu od 3.637,4 mil. din. ı 4G4.007 isplata u iznošu od

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 6

3.713,5. mil. din, Štednih knjižica je bilo 540.076 (534.904) за 1.365,6 mil. din. uloga (1.323,5 mil, din. kraiem januara). Prosečna suma uloga je porasla od 2.474,36 din. na 2.528,56.

— Ovih dana navršava se 25 godina rada zagrebačke Gradske štedionice, Za to vreme izdala je 102.059 uložne Кпјžice, 6.514 kasica za kućnu štednju, otvorila 2.611 tekućih računa, na ime kamata na uloge isplatila 263 mil. din. i hipotekarnih i drugih zajmova. 1.261 mil. din.

— Uprava Švajcarske Narodne banke u izveštaju o

· radu u 1938 ističe da ie nakon devalvacije švajcarskog framka

uspela da sačuva njegovu stabilnost. lako su neki privredni krugovi želeli da se on veže za englesku funtu, banka je bila protiv toga, jer bi se time pogoršao odnos prema valutama

'naivažnijih klirinških zemalja. Povišenjie kursa klirinške marke

imalo bi za posledicu opadanje uvoza iz Nemačke kojim se finansiraju švajcarski uvoz u Nemačku, putnički saobraćaj i plaćanje poveriocima. Pošto se nije znalo kakva će biti sudbina funte banka se držala u svojoj valutnoi politici srednje linije između funte i dolara. Fond za izilednačenje valute роstojaće ı dalie i sada se radi njegov statut.

— U novi finansiiski zakon unesene su neke izmene dosadašnjih propisa o likvidaciji zemlioradničkih dugova. Najvažniji su ovi: Privilegovana agrarna banka ne mora pravdati pribelešku hipoteke nego je sudovi moraju pretvoriti u intabulaciju sa pravom prvenstva, ako dužnik ne ospori dug. Hipoteke Paba upisuju se prema stanju 1. novembra 1936. Pab u molbi za upis navodi potraživanja po svojim knjigama, a sud po zvaničnoi dužnosti utvrđuje koje nekretnine pripadaju dužniku i upisuje hipoteku. Dužnik mora osporiti tačnost obračuna u roku od 3 meseca od dana prijema a novčani zavodi u roku od 2 meseca. Podatke za smanjenje duga moraju novčani zavodi dostaviti Pabu najdalie za 2 meseca računajući od dana kada su traženi, inače gube pravo osporavanja tačnosti obračuna. Opomena zbog neplaćania dospelih anuiteta prekida zastarevanje.

— Izmenjena je Uredba o zaštiti novčanih zavoda i niihovih verovnika od 23-XI. 1934 u toliko, što su iseljenički ulozi izuzeti od pretvaranja u akcije kod sanacije do 20.000 din., a ne do 10.000 din. kao što je to slučai sa ostalim ulozima. A osim toga je predviđeno da iseljenički ulozi imaju prvenstvo pred ostalim ulozima, kod likvidiranja starih potraživanja zaštićenih zavoda.

TRGOVINA

— Почетком децембра 1988 извезено је из Италије око 3000 кожа морских риба. Највише је извезено у Бугарску (1170 комада), САД. 530, Турску 570, Француску 140, Швајцарску 120, Холандију 20, Тунис 10 Египат 40 итд.). Употребљавају се за производњу коже шагрин.

— Господарска слога намерава да заведе сајамска поверенства као пре неколико година, кад је водила акцију за подизање цена стоци. Цене су у последње време јако пале и износе, 3——3,5 дин. по кг. живе ваге, а за прву класу 4—4,5 дин.

JAVNE FINANSIJE

— Предлог буџета вараждинске општине за 1939/40 износи 19,2 мил. дин. за 250.000 дин. више од садашњег. Општинске дажбине неће се повишавати. -

— Ових дана одржана је конференција тета стручњака југославенских градова. У резолуцији се тражи да се што пре донесе закон о самоуправним финансијама; да се сви предлози уредаба и закона који се тичу општина достављају Савезу градова на мишљење; да се у случају преноса послова обезбеде градовима и приходи за њих;да држава или бановина преузму полицију или да учествују