Narodno blagostanje

18. март 1939 НАРОДНО

Osiguranje protiv štete je šire nego za Vreme svetskog rata. Obuhvata ne samo pomorski nego i vazdušni заођгасај. U oba slučaja država se obavezuje да naknadi štetu za UDTIOpaštenu ili oštećenu robu. Osim toga predviđa se mogućnost da država naknadi štetu na robi koja leži u inostranim magazinima spremna za transport u Holandiju.

a -=mScIKZKEEKKESERIF gr ar

Још пре него што је изради“ ла петогодишњи план, који се односи на наоружање и индустрију, влада је постепено заводила мере у циљу регулисања пољопривредне производње.

С обзиром на те мере можемо све пољопривредне производе да поделимо на три групе. У прву спадају индустријске биљке, чија је производња регулисана уговорима о засејаној површини између произвођача и државних или полудржавних организација за продају. Тиуговори обухватају око 100.000 кат. јутара или ·јло целокупне пољопривредне површине.

У другу спадају шећерна репа и патлиџан, чија је продукција слободна али држава одређује количину која се има прерадити у индустрији, а са остатком може произвођач да располаже по својој вољи. |

У трећу спадају паприка, лук и друге мирођије, за чију производњу треба одобрење надлежног органа. Оно се даје само за неке крајеве који дају производе високог квалитета, а овај се контролише приликом откупа. Напо-

Планска привреда у Мађарској

a EEKR EK ia

БЛАГОСТАЊЕ Страна 169

слетку треба споменути дуван чија је производња монополисана и одређује се углавном као и код нас. На овај начин држава регулише продукцију на 6% пољопривредне површине. |

Али се њен утицај осећа и код осталих производа путем политике цена коју она спроводи преко организација за извоз. Поред државне организације која откупљује и извози пшеницу, лековите биљке, а деломице и коње, вино и живу дивљач, постоји читав низ приватних, чији рад контролише држава. Чланови њихови су разне извозничке фирме, међу којим се сваке сезоне врши расподела контингената за извоз. Већи део пољопривредних производа извози се преко ових организација као брашно, сено, слама, јаја, стока итд. Укупно 65%• извоза мађарске пољопривреде обавља се под контролом државе.

Државна политика цена је врло компликована. Циљ јој је да произвођачима обезбеди што већи приход. Због тога формирање цена на унутрашњем тржишту није потпуно слободно код оних производа који имају већу важност за пољопривреду. Код неких министарство пољопривреде одређује цену на пр. код вуне, свилених чаура и кромпира. Код паприке, шећерне репе и патлиџана оно одређује откупну цену коју имају да плате фабрике. На унутрашње цене производа које изввози државна извозничка установа утичу њене откупне цене, а како су то производи који претстављају знатан део пољопривредне производње, произлази да је унутрашње тржиште под јаким упливом државе.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Прошле године основан је у Сарајеву завод за осигурање усева и плодова од града за териториј Дринске бановине. Паушални улог за обавезно осигурање за 1938/39 износи 7 дин. по 1 ха оранице, воћњака и винограда, а одштета за потпуно уништене усеве и плодове 500 дин. по 1 ха. Површина осигураног земљишта износи 976.706 ха са 147.678 осигураника. Сума паушалног улога за 1938/39 износи 5,5 мил. дин., али је до краја јануара 1939 наплаћено свега 611.625 дин. Као главни узрок слабој уплати улога наводи се у извештају завода необавештеност сељака.

— Виноградари на конгресу у Вршцу тражили суда се редуцира производња вина, смање трошкови производње, повећа извоз и домаћа потрошња. Стога су предложили поред осталог да се укине трошарина, искрче хибриди, створе државне фабрике плавог камена и других средстава против болести и штеточина и снизи земљарина на винограде. — Engleski poljoprivrednici žale se već dugo vremena da su cene ovaca niske. To je potaklo veće za ishranu da provede anketu. Ustanovljeno je da su cene uhranjenih ovaca od januara do avgusta 1938 pale za 25", dok su cene ovčijem mesu kod mesara pale samo za 41/2/0o. Posle avgusta cene ovaca su počele da se popravljaju, dok cene mesa i dalje padaju.

— Zbog slinavke i šapa nekoliko meseci nisu održavani stočni sajmovi u KMriževcima i okolini. Pošto je zaraze nestalo, banska uprava je dozvolila ponovo održavanje sajmova.

INDUSTRIJA

— Инж. Мирослав Плохл, професор загребачког техничког факултета, одржао је недавно предавање о електрификацији Савске бановине и о раду Бановинског елек"тричног подузећа. Оно приходе од потрошње струје дели

на 3 дела: 33%/6 добију општине за покриће електрификације тако да она општину ништа не стоји, од осталих 679 једним делом се подмирују трошкови производње, други се употребљава за даљу електрификацију. Пошто се за њу успело заинтересовати сељаке, трошкови су мали. У општини Војни Криж електрификација једног села по предрачуну требала је да стаје 2,5—53 мил. дин. Употребом 62сплатне радне снаге тих села трошкови су се свели само на материјал и плате стручњака и износили свега 600.000 дин. Бановинско предузеће тражило је зајам од 178 мил. дин. Прва транша од 25 мил. је већ одобрена и употребиће се за градњу централе код Фужина. Остали део зајма утрошиће се за градњу хидроцентрала на рекама Лици и Гацкој.

— Pitanje sirovina za poljsku industriju železa predstavlja vrlo težak problem, pošto domaća ruda sadrži prosečno 30—55%/i železa. Da se rentabilno upotrebi za proizvodnju takva ruda, potrebne su visoke peći vrlo velike zapremine kojih Poljska nema. Pored svih tih teškoća upotrebom koksa iz Karvina visokog kvaliteta uspelo se lane povećati proizvodnju preko 800.000 + (1937:460.000 t). Pošto је povećana potrošnja domaće Žželezne rude, uvoz starog železa je opao od 550.000 t 1937 na 400.000 1938, a za 1939 predviđa se da će se uvesti svega 150.000.

— Hrvatski dnevnik od 14. III. piše da će rudnik lignita u Breg:ma, srez Koprivnica, obustaviti rad zbog opadanja potrošnje uglja.

— U oktobru 1937 započeta ie u Salzgitter-u, u Nemačkoj, gradnja velikog državnog preduzeća za proizvodnju čelika »Hermann Goring«. Radovi su već toliko napredovali da će u jesen ove godine biti pušteno u pogon prvih 8 visok:h peći sa kapacitetom od 1 mil. t. Gradnia se vrši u 4 etape. U prvoj etapi treba da se izgradi fabrika za proizvodnju 'koksa, 8 visokih peći i fabrika čelika. Kad bude gradnia či-