Narodno blagostanje

Страна 190

"НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

ponuda u Ratnoj šteti, zatim u Beglučima: i Рата пета. Veća ponuda nezo u prethodnoj nedelji bila je i u Blerovim obveznicama i u 4/0 Agrarcima. 7% Stabilizacioni zajam rađen je u neznatnom iznosu. Opala je ponuda u 7% Stabilizacionom zajmu. Akcije Narodne banke mpopustile su, iako je ponuda bila manja nego prethodne: nedelje. Ali i najmanja ponuda može da obori kurs, ako je tražnja mala. Stabilne su „bile akcije Paba, pri nešto većoi ponudi nego prethodne nedelje. Zapravo stabilni kurs u ovom slučaju znači pad, s obzirom na to da kupon dospeva u naikraćem roku.

_. Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 17-IH: 48.98; 2011: 43.9675; 21-Ш: 44.9675; 22-IHH: 10 23-11:4428.

Naši papiri na stranim berzama

Na svima inostranim berzama došlo je do jakog' Dada naših državnih hartija od vrednosti, koji. još traje i biva sve

jači. Kursevi u Parizu bili su sledeći:

O 21-IHI АШ 40/6 1595 940.— 976.Bee 1909 200. 346.50 4i/50/ 1906 212... 31550 дуо. 1909. ора а | | 302 4а јој. 1910 БАН 315 31/50/1911 980 |. 1324: 796 _ Stabilizacioni _351. 410.—

Funding : · 118—

576 2127—

U Niujorku su рез sledeći kursevi: 7 Bler o Bler 920.125—21 21—93

7% Seligman ЈИ 38—-38: : DEVIZNO TRŽIŠTE |

Potpuna stabilnost našeg deviznog tržišta najbolje se pokazala u izveštainoij nedelji. Uprkos ogromnim promenama u bliskom susedstvu kursevi deviza su ostali nepromenjeni. Jedino se zategnutost situacije mogla videti iz nestanka engleskih funti. Ponuda se smanjila, tako da je poslednjeg dana izveštaine nedelje zadovolieno samo 10% tražnje: U toku nedelje ponuđa je dostigla maksimum 20% tražnje, a najčešće је bila 15%. Klirinške marke kupili su samo oni, čija je DOtreba bila neodložna. Potrebu je podmirila ·privatna ponuda, koja se držala u normalnim granicama. Grčki bonovi.su živo traženi i rađeni po čvrstom kursu od 31. Imaoći grčkih bonova računaju sa porastom kursa 1! suzdržliivi . su U ponudi. Kurseve pokazuje donia tablica:

Greki

| ___London Berlin Madrid Milano bonovi

17-1 958.— 1.380. — — | 30.50 Zvanični 938 — на ме OR. OJI Stab. sa prim. 20670" 1.770.— — 282.— 20 958: . 13801. лети о. 30:75. 21 258.— 1.380.— — = 3122-11 258. = 1.380 ~ | CE 2311 258 — 1.280.— |—— — 31.Obrt ie iznosio 21,8 mil.' din. prema 99 mili, od čega

više od polovine 12,5 mil. otpada na Berlin (prema 16 m:l.), 8.5 mil. na London prema 19,3 mil., 484.000 na grčke bohove UO 471.090) Ка 71 i || |

- Karsevi deviza, ва A berzi su ЈЕНЕ |. PI

" 81-XII- 36 · 31-X11-37 31-ХИ-38 15- Ml - 2311

london | 27.37 21.62 20.63 920611» 20.84

Amsterdam 238.90: ~ 240.60 240.85. · 288.40 286.12.

„Njujork 7... 48514 432.50 443.— 43975. 445——,

Prestanak samostalne Čehoslovačke najjače je uticao na Švajcarske berze i prema tome i na devizno tržište u Cirihu. Notica Praga brisana je. Sve su devize, osim dinara, u većoj ili manjoj mei skočile, Najjači je bio skok dolara i holandske forinte. Francuski franak je bio prilično stabilan

·jedino je popustio prema dolaru. Isti je bio slučaj i sa engleskom funtom.. > - -

| Tržište zlata Cena zlata kreće 56 paralelno sa kursom dolara u u Топdonu, dodajući 1/s o. premije. No obrt je bio vrlo živ (poslednjeg dana izveštaine nedeije 400 poluga), tako da izgleda

verovatnim da su pojačane špekulativne kupovine.

Din.

šiling: pensa Din. -

УЛ | (po unci) ·(po kg.) prim

1933 126. 6 Ио | ПЛО MM 40.345 10% _| ЈА 2 54.408 1986: 141 7 54.569 · "1937 о 54.312 1938: 149 7 57.652

па ле || о 57.139. 61.980

ЈП | 155 57.235 62.042

РЕН тржиште Пшеница, — · Међународни политички догађаји. нису

би: ли без утицаја. на светско тржиште пшенице. Но впак реакција тржишта није била тако снажна. благодарећи

"околности што у свету постоје велике залихе па сен до "већих количина. пшенице може лако доћи.

Атмосфера све веће затегнутости у мно гим земљама изазвала је страх да се: свет налази уочи великог конфликта, Под тим утиском

"последњих дана куповане су веће количине за гвоздену

резерву, нарочито У Енглеској. Прављеви су и већи тер-

"мински закључци због чега су репори за касније термине "нешто порасли. При свему том цене за ефективну. робу и курсеве за блиске позиције, који су у другој половини "прошле недеље осетније порасли, вратили су се понова на стари ниво: Дакле, H порел за'оштрености ситуације у свету неповољна статистичка позиција шшенице још увек претставља главни фактор који

средином ове недеље

доминира тржиштем. "Слабљење утицаја статистичке позиције и скакање-цена- може врло-лтако да наступи уколико би: се: садашња ситуација job више заоштрила_. што

:би неминовно. изазвало: велике набавке пшенице.

Сједињене - - Америчке Државе највише продају Кини

"надоплаћујући разлику између домаће и продај јне цене по '50 дин. за мтиц. брашна и око 35 дин. за мтн. пшенице. За "продаје. у: Енглеској, Koje 'нису тако велике, надоплата је

нешто већа будући да се ове продаје врше по светској це--

„ци.: Аргентина: настоји да штовише робе пласира У јужновамеричким земљама: И: у земљама Далеког Истока где води борбу: са аустралиском пшеницом“ која такође највише иде -у ову релацију. Последњих дана она је продала Немачкој .10:000. ваг. на бази "компензације за железнички материјал. „Румунека „пшевица тешко се пласира. Као што де познато,