Narodno blagostanje
25. март 1939.
·Из уредништва
РАТНА
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Ссрана 179
ГРИВРЕДА
шухтеви кеебрленије но кретеранто великих трокињоња | "веојругжавња т раха
1 ФИНАНСИРАЊЕ ПОРЕЗОМ
Наука о финансијама познаје три начина на
које држава долази до новца: порез, зајам и привређивање. Ми ћемо узети у обзир само прва два, јер привређивањем ни једна држава не покрива много од својих расхода. Извор прихода је један, национални доходак. Уколико држава узме више порезом и зајмом мање остаје од националног дохотка онима који су га остварили. Претпоставимо да се наоружање уопште не врши. У том случају држава врши само цивилне функције, тако да њезини расходи иду на плату чиновницима и материјалне расходе, а сви се могу оправдати задаћом државе да посредно или непосредно подигне благостање. Државни буџет је тада само нарочит начин за пребацивање куповне снаге с једних лица на друга. То је нова расподела "националног дохотка, после прве извршене процесом производње. Такав буџет делује на производњу оба одељка, може код једног да убрза развој, код другог да успори, али не ограничава производ њу која служи подизању благостања.
Међутим, порезом за финансирање ратних порупбина не пребацује се куповна снага са једних на друге, него ограничава. Задржаћемо пример националног дохотка од 5 милијарди из прошлог чланка, а толико у фунтама стерлинга износи енглески. Буџетски расходи нека буду 800 милиона, а од тог 200 милиона на наоружање, и претпоставићемо да су покривени 100% приходима из пореза. Куповна снага нације износи 5 милијарди и према њој стоји толика вредност производа. Путем пореза извршено је пребацивање куповне снаге за 600 милиона, а за 200 милиона она је смањена. Држава ће узети у новцу 200 милиона и купити онај део годишњег производа који је добио облик ратног материјала и за који се и тако не би нико нашао као купац, иако по овој претпоставци постоји довољно велик новчани доходак за реализацију читавог годишњег производа. |
Koja je pašnHKa OB/Le H3MeCNy TIpHMHTHBila Dp&AT-
ника и државе која је преузела ратнички позивг.
Примитивац је морао да један део свог рада посвети производњи стреле, и лука. Тако исто мора да поступи и нација која се наоружава. Али док примитивац може тачно да одреди колико је извршио непродуктивног рада, модерна нација сакрива ту непродуктивност на тај начин, што се топови плаћају као и бутер. Али кад се та трансакција прати од извора државних финансија, онда се ту показује да и модерна нација има свој начин на који отписује непродуктивни рад. Он је сконцентрисан у предузећима ратне индустрије. Али опорезујући сва"ког учесника у:националној производњи, без обзира је ли обавио продуктиван или непродуктиван; рад, "држава је дошла до 200 милиона који су потребни за наоружање. Тим порезом она је на све обвезнике превалила један део терета непродуктивног рада „ратне индустрије, један део рада сваког привред-
· Hor члана нације она је учинила за њега непродук-
тивним, да би онда и сам непродуктивни рад могла
"изравнати с продуктивним на тај начин што се и
производи непродуктивног рада купују као и продуктивног. Нација је произвела за 4,8 милијарди средстава за производњу и потрошњу и за 0,2 млд. ратних средстава. Њезино благостање није тек смањено порезом наоружања од 200 мил., оно је морало остати мање већ тим што је произведено оружја за 200 мил. |
Ту долазимо до момента који показује да постоји огромна разлика између цивилних расхода и оних за наоружање. Претпоставимо да се цивилни буџет од 600 мил. смањи за 50 милиона. Држава ће узети за 50 милиона мање пореза, куповна снага пореских обвезника остаће већа и они ће сами да купе део друштвеног производа који би купили други да
је држава узела већи порез. Односно они ће моћи да уштеде 50 мил. више и употребе као капитал. Али нека им опрости 200 милиона пореза за покри-
ће трошкова наоружања, њихова куповна снага неће бити већа, јер за тих 200 милиона на тржишту се не налази производ који би они могли да купе. Ових 200 милиона номинално веће куповне снаге конкурирали би с куповном снагом за 4,8 милијарди друштвеног производа. Укупна куповна снага од 5 милијарди могла би да се утроши на производ од 4,8 милијарди. Последица ће бити пад куповне снаге новца, у облику скока цена. С друге стране 200 милиона ратног материјала не би били продани. Кад се већ једанпут појавила ратна индустрија, држава мора или да у облику пореза смањује куповну сна-
гу нације и откупљује њезине производе, или ће ова „индустрија лежати без посла. Или да се вратимо на
раније излагање, нација мора да ради много више
„кад почне и непродуктивни рад, а да ужива и деље
само плодове продуктивног рада.
Претпоставимо да се национални доходак не мења, а да се трошкови наоружања повећавају. Држава ће морати да повећа пореске приходе због веher наоружања. Већим ратним поруџбинама она ће деловати да се повећа производња ратне индустрије; али то ће ићи на рачун цивилних грана индустри-
„је. Једно“ с-тога што ће се-неке од њих пребацити
на производњу за рат, а друго, тиме што ће купов-
на снага пореских обвезника бити јаче смањена због
већих трошкова наоружања. Ако се расходи попну од 800 мил. на 1 милијарду; зато што“су трошкови
"наоружања порасли од 200 на 400 мил. смањиће се
куповна снага за производе А и Б на 4,6-млд. Уко-
лико се наоружање повепава, утолико. мора да се јаче смањује куповна снага; да не-би велика тра"иања и недовољна понуда отерале цене превисоко.
Ми -смо оперисали с непромењеним национал-
-ним дохотком. Стварно он може да се повећава и
кад расту трошкови наоружања. То је питање прогресије. Ако трошкови наоружања расту брже од