Narodno blagostanje

25. март 1939.

Како може држава да потписом министра финансија производи своју куповну снагу самосталног Записи нису новац, и држава помоћу њих долази до- новца тако што их примају банке. Али то су краткорочне обавезе у које банке улажу своја ликвидна средства која су им моментано непотребна. То би значило да је повећање летећег дуга ограничено на крају капиталом којим располаже тржиште. Али гко новчанична банка пристаје да реесконтује записе, онда они за банке претстављају ликвидно средство, јер се увек могу претворити у новац. Али то значи да ће велико издавање записа имати неизбежно за последицу да се повећа и новчанични оптицај.

Прављење летећег дуга је пут у инфлацију, али посредан. Непосредан је ако држава узме директно новчанице од новчаничне банке. Разлика између једног и другог начина је огромна. Ако је новчанична банка спремна да реесконтује записе, новчани заводи који их држе, реесконтују их само у крајњој потреби за новцем. Новац код њих не лежи беспослен ни једног часа, него уписују записе. Место да лежи новац леже записи, а уколико су они тим заменили новчанице није потребно да се издају нове.

Овакво финансирање практикује се најобилније у ситуацији док још има незапосленог продукционог апарата. Поруџбине финансиране летећим дуговима покрећу и незапослени део продукционог апарата и путем те инјекције почиње и брже да се формира нови капитал. На тај начин биће и порески приходи већи и моћи ће се закључити и већи дугорочни зајмови, а санирати краткорочни.

Међутим, издавањем новчаница повећава се оптицај, па место да се максимално искористе брзим обртањем, гура их се више него што их промет може да прими, тако да цене расту. Издавањем записа оптицај је потенцијално већи, што ће доћи до израза ако се много реесконтују. Издавањем новчаница он је непосредно повећан и нема толико могућности да се смањи, као код повлачења записа санирањем обавеза државе.

Ако ово изразимо тако да је куповна снага у земљи повећана на 5,2 милијарде издавањем записа, онда се одмах види и последица ове операције на тржиште. За нових 200 мил. нема производа. Држава може да финансира њихову производњу, да их плати пре него што су произведени, као у случају кад постоји слободан продукциони апарат. Али ако је апарат потпуно искоришћен, нова куповна снага

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 181

може да узме само онај део производа који би купили потрошачи постепено, како се буде развијала њихова куповна снага. У првом случају инфлација се неће осетити. У другом остаће у рукама потрошача новац за који немају више шта да купе. један део дате количине новца постаће сувишан, избиће инфлација.

Прављење летећих дугова је дакле пут који лако води у инфлацију и зато је питање мере у којој се они смеју закључивати необично важан проблем о коме министар финансија мора да води рачуна, било да се тек врше припреме за рат или је он у току. Пре него што би могло да буде тежих последица по државни кредит, држава ће приступити разним мерама које јој могу да осигурају да извуче што више са тржишта капитала. То су: забране приватних емисија, обавезно улагање једног дела добити у државне хартије од вредности, присилне конверзије краткорочних и дугорочних зајмова и т. сл. Али све су то знаци да не успева да се терети наоружања пребаце на каснију генерацију него да мора да их подноси она која је предузела наоружање или рат.

Питање ратних финансија је само нарочит облик питања да ли се производи колико је потребно у рату и остаје ли поврх тога довољно да се нација одржи у животу и способна за репродукцију. Нација с великим продукционим апаратом, с великим дохотком може да у садашњости поднесе велике терете наоружања и рата. С великим уштедама из прошлости и с великом могућности штедње зато што производи много, она у облику зајма пребацује на каснија покољења терете наоружања или рата. Штедети значи одрећи се своје потрошње да би рат могао да потроши више. У том је смисао да штедњу толико истичу као националну врлину. Али ако се троши преко тога, онда терети наоружања, односно рата, падају опет на прву генерацију у облику инфлације. Инфлација значи да нација постаје сиромашнија, јер се троши субстанца и капитала и живе радне снаге. Она неминовно води у привредни потрес, јер се са њом потпуно ломи кредит и тако прекида производња уопште, па и у дивилном сектору. У рату се тешко може да мисли на ове последице превеликих трошкова рата. Али оне су неизбежне ма како се организовала и дириговала производња. То је објашњење оне изјаве коју је пре кратког времена дао Чемберлен, да ће све земље доживети банкрот, ако наставе да траше на наоружање оволико колико у последње време.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Državni prihodi u januaru dali su 987,73 mil. din. ili 2,7%/o таnje od sume budžetom predvie<=S=r======z==z== | dđene odnosno 11"/o više od prihoda u januaru 1938. Posle dužeg vremena ovo je prvi put da ostvareni prihod podbacuje predviđeni. Razvitak u narednim mesecima pokazaće da li je po sredi kakva nova tendencija u razvitku državnih prihoda. Pojedine kategorije prihoda dale su:

Budžetski prihodi i rashodi u januaru

Predviđeno Ostvareno + ili — 9/6 mil. din

Neposredni porezi 224,9 173,6 — 29,8 Posredni porezi 261,7 264,29 + 1,1 ·Monopoli 172,4 174,8 + 1,6 Ukupno fiskalni prihodi 659,0 612,6 — 12 Državna privreda 349,8 354,3 -- 85 Od toga:

železnice 199,0 244,2 + 22,7