Narodno blagostanje

1. април 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 205

КОЊУНКТУРА

Стање Народне банке (у мил. дин.)

931-XII|S34-XTII| 31-XII| 45-IIT | 29-ITI AKTMBA 1936 | 1987 | 1988 1939 | 1939 Подлога | злато у KacaMa — — 1.588,3 1.706,2,1.898,8,1.903,8 1.904,2 злато на страни — — 961 1,5 10,8) 10,8) 10,8 Укупно — |1.626,0 1.718,71.909,61.914,6 1.915,0

| | | |

Девизе које не улазе у

ОдЛОЛу — — 552,3, 453,29 G643,5| 444,4) 466,4 Кован новац: | |

y BHHKmy M cpedpy — — | 8934,9) 360,0) 380,0 343,83, 345,5 3ajMoBH: |

на менице = — — — |1.458,61.400,5 1,707,7|1.610,2)1.618,4 на хартије од вредн. — | 258,8) 263,0 63,6) 35,8] 87,8

Укупно — |1.717,41.662,51.771,31.646,0)1.656,2

Хартије од вредности — | 116,8) 198,1 258,6 2644 264,4 Ранији аванси држави — |1,647,8|1.638,21,627,81.629,3 1.629,8 Привремени аванси Глав.

pamy HoBu. H HaMemrraj| 155,1 160,4| 185.1| 188,G| 188,5

Разна актива 819,6/2.087,2.2.147 ,5/2.034,4.2.042,3

ПАСИВА Канитл — — — – — 180,0) 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5| 200,0) 236,7| 239,4| 289,4 Остали фондови — — 29,9) 341 37,5) 88,8} 38,8

Новчанице у оптицају — |5,408,5/5,358,7 |6,920,7 6.426,1 6.580,3

Укупно — |1,629,2 2.499,7 2.093,2 2.174,8/2.103,6

OG6aBe3e ca pokow — —| 50,0) 50,0 30,0 30,0, 30,0 Разна пасива 284,5| 363,3 282,7 248,5| 258,6 Оптицај и обав. по виђ. |7,037,8|8.291,3/9.014,0)8.600,4,8.633,9 Укупна подлога: | -- 28.59/) прим, — — |9,089,5)2.202,1/2,453,9)2.460,2)2.460,8 зл. у кас. 28.590 прим |2,041,0/2.102,5|2,440,0|2.446,3/2.446,9 укупно покриће — — |29689/ 26549 2722%/ | 2860%/. 28,50 покриће у злату — — [2729] 26449/ |27069/,|2844%/0 | 28.84

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 МАРТА 1939 ГОД.

У живом сећању је још какву панику је изазвала на нашем новчаном тржишту септембарска политичка криза у вези са Чехословачком. У стању Народне банке видео се њен траг још дуго времена. Нестанак државне самосталности Чехословачке, међутим, иако је био пропраћен дубоком међународном политичком кризом, па чак и мањим ратним походом Мађарске против Карпатске Украјине, није имао већег утицаја на наше новчано тржиште. То се види и из стања Народне банке. Истина новчанични оптицај се повећао за 1042 мил. на 6.530,3 мил. дин. већим делом због смањења обавеза по виђењу а мањим због пораста девиза и зајмова. Али овога пута нису биле потребне нарочите мере, пошто тражња за готов новац није прелазила нормалне границе. За сваки ултимо пораст новчаничног оптицаја толики је колики је био сад. Врло вероватно да ће до ултима бити опет све мирно, и да ће садашњи пораст оптицаја служити већим делом и за покриће текуће потребе,

Обавезе по виђењу смањиле су се за 707 мил. дин. на 2.103,5 мил. дин., жиро рачуни за 52,2 мил. дин. на 1.085,3 мил. разни рачуни за 15,4 мил. на 9949 мил. и потраживање државе за 3,1 мил. на 234 мил. дин. Разна пасива порасла је за 10,2 мил. на 258,6 мил. дин.

У активи је најјачи пораст код девиза које не улазе у подлогу за 22 мил. на 466,4 мил. дин. Разна актива се повећала приближно у износу 28,59• прима на девизе и злато. Пораст девиза у једној недељи још не може да значи да је у нашој напетој девизној ситуацији наступио преокрет, То, као што се са наше девизне берзе зна, није био случај. Може бити да су девизе послужиле као темељ неке кредитне трансакције, као што је већ то био случај у скорој прошлости. Зајмови по есконту порасли су за 8,2 мил. дин. на 1.618,4 мил. и они на залоге за 2 мил, на 37,8 мил. дин. Као што се види, искоришћавање зајмова остало је у сасвим нормалним границама. Пораст стока кованог новца за 2,2 мил. дин. показује, да се смањио оптицај кованог новца. Пораст златне подлоге износио је 454.825, H искључиво отпада на злато у касама које (6 У извештајној недељи износило 1.9042 мил. и са 28,50 прима 2.460,8 мил. дин. Укупна подлога износила је 1.915 мил, са 28,59/• прима 2.446,9 мил. дин. Поред скоро непромењене златне подлоге дошло је до јачег пораста оптицаја и обавеза по виђењу за 33,4 мил. на 8.633,9 мил. дин., због чега се квота покрића смањила на 28,50.

Београдска берза Извештајна недеља од 22—30-111 1939

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Реакција прикључења Чешке и Моравске Рајху на светским ефектним берзама била је снажна, и ако не тако јака као приликом прве септембарске чехословачке кризе. А садашња није била ни тако дуготрајна. После неколико дана нервоза је прошла и уступила место нормалном пословању. У почетку ове календарске недеље на свим берзама дошло је до опорављања на неким до јачег а на неким до слабијег.

У Лондону берза се није тако брзо поправила као друге, али и ту су курсеви били виши него у претходној недељи. У току те краткотрајне кризе показале су се државне хартије од вредности свуда отпорније него акције. То се види из доње таблице.

Њујорк олп 16-Ш 93-Ш Индекс курса инд. акција 151,8 147,5 143,3 Државних зајмова 92,14 91,36 90,5 Лондон

Индекс курса инд. акц. 88 84,9 81,7 Индекс курса држ. зајмова 121 121 119 Париз

Индекс курса инд. акција 102,5 97,3 84,8 Индекс курса држ. зајмова 91,5 87,3 86,4

Као што се види индекс индустријских акција је пао у Њујорку за 8 поена, а онај државних хартија од вредности за 1,5 поена, у Лондону за окугло 6, а државних зајмова само за 2, у Паризу за 7,5 и за 5. Чак иу Паризу, где су мали рентијери одлучујући фактор на ефектној берзи државни папири су се боље држали него индустријске акције. Далеко би нас одвело ако бисмо анализирали узроке отпорности државних хартија од вредности. Али једно

од најважнијих је постојање интервенције код државних

хартија од вредности и отсуство такве код акција. Политика отвореног тржишта примењује се готово у свима земљама. Једна од њених важних последица је већа стабилност државних хартија и за време јаких криза. Наше ефектно тржиште, које је готово искључиво тржиште државних хартија од вредности, своју стабилност има такође да захвали политици интервенције Државне хипотекарне