Narodno blagostanje

| Отрана 198 38

нове У означено време. Држи се да ће ова пореска олакши-

· ца изазвати велику тражњу за бановима, јер укупна сума отписа у билансама свих друштава цени се на 30 милијарди, а годишња обнова износи око 6 милијарди. На сваку милијарду марака која буде држана у пореским боновима прве године уштедеће се на порезима 100 милиона, друге године 125, треће 150 и четврте 175 милиона. На овај начин треба да се код публике развије смисао да _бонове задржава што дуже, тако да би њихово враћање текло врло споро и протегло се на неколико година. Не би били закључени нови зајмови, не би расла служба дуга, а финансирање би било омогућено.

Порески бон типа П разликује се од првог не само "роком у коме се прима за плаћање пореза изнад номиналне вредности, него и тиме што може да буде ломбардован. Он долази и на тржиште капитала и банке ће да тргују њим. Тип [. подешен је да би предузећа држала више својих ликвидних средставау боновима, адруги тако да и она средства која су слободна на тржишту капитала буду искоришћена за потребе државних финансија. После три године они се враћају Рајху, јер се никад не примају изнад 1290 номинале, а друге користи не пружају.

Кад доспеју бонови за плаћање пореза смањиће се „државни приходи у новцу. Тај мањак покриће се, бар де-лимично, увођењем пореза на вишак дохотка. Вишак се „не рачуна на доходак до 3000 марака годишње. Уводи се од ове године, а наплаћиваће се за вишак дохотка 1988 према 1937, -и износи 309 тог вишка. Не погађа све по_реске обвезнике. МИзузет је на пример сваки вишак дохотка који потиче из пољопривреде и шумарства. Порез „ће се плаћати у четири годишње рате.

Порески бонови имају само заједничко име с оним „из 1932, који. су издавани предузетницима ако запосле „нове раднике, тако да су уствари претстављали опрост од пореза. Овде нема никаквог опроста. Бонови су облик „у коме се порез унапред наплаћује, јер је лиферант дужан да прими 40% износа рачуна у боновима, као што је дужан и онај који с њим стоји у пословним односима. Лиферант је према томе први у низу оних лица која ће бонове увести у промет.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 13

Према изјавама које су дате у вези с новим финансиским планом, порески бонови треба да замене дугорочне зајмове, које ће Рајх закључивати само онда кад прилике на тржишту капитала буду за то нарочито повољне. Дотле оно треба да буде слободно приватном капиталу. Али финансирање пореским боновима треба да замени и друге инструменте плаћања. Према томе издавање ових бонова је интересантно обзиром на то како ће на њих реагирати тржиште капитала и новчани оптицај. То ће се огледати на ситуацији коју буду имали бонови оба типа. Оба су идентична као средство плаћања и као средства уштеда на порезу. Само ово друго постизава се на

"различите начине. Док је тип |! интересантан само за ин-

дустријалца, тип П може да привуче и рентијера.

Са зајмовима емисија ових бонова има то заједничко да се у оба случаја троше у садашњици будући порески приходи. Али између оваквог финансирања и помоћу зајмова је огромна разлика. Зајмове уписује један тип капиталиста, рентијер, пореске бонове прима и пласира даље предузетник, По својој природи сви ови бонови немогу доћи на тржиште капитала, јер не носе ренту. Хартије од вредности интересантне су према висини ренте, бонови по уштедама које се могу остварити код плаћања пореза. Закључењем зајмова држава долази до новца а враћа га из пореза будућих генерација и плаћа интерес на њих из повећаног пореза. Код финансирања боновима тај процес као да је упрошћен: порез се наплаћује унапред, а место да повисује порезе да би платила камату рентијерима, држава се одриче једног дела пореза на који има право касније, зато што га је наплатила унапред. Зајмове уписује тржиште капитала према средствима којима располаже, бонови улазе у промет према величини плаћања која има да изврши држава. Облигације доспевају по предвиђеном плану, бонови типа 1 могу да се задрже у промету више година, а да ни један не буде употребљен за плаћање пореза. А ако публика не буде имала довољно интереса за њих, могу сваког часа да буду употребљени за плаћање пореза, место новца. Од тог интереса публике зависи и успех овог оригиналног финансиског плана. ~

=== (6) ==

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Na predlog budžeta Beogradske opštine za 1939/40 bitno su uticala dva momenta: DOrast stanovništva i privredni polet koji proživljava naša država poslednjih godina. On iznosi 357,8 mil. din. i Veći: ie „od sadažnjeg za 18,4 mil. Rashodi su raspoređeni ovako: lični 99,9 mil., za 6 mil. veći od sadašnjih. Porasli su zbog povećanja broja saobraćajnog osoblja i njihovih dnevnica. Osim toga stvoren je odsek za odbranu građanstva od napada iz vazduha. Redovni materijalni rashodi su veći za 7,4 mil. i iznose 157,3 mil. vanredni 19,1 mil. (za 1,8 mil. veći nego u · sadašnjem budžetu). Za anuitetsku službu i obaveze iz ranijih godina predviđeno je 75,8 mil. din.

Dok su redovni materijalni rashodi povećani zbog пеkih radova investicionog karaktera, vanredni su porasli da bi se dovršili radovi započeti u ovoj budžetskoj godini. Potreba jednog većeg investicionog zaima sve se jače oseća. Ali kako se on sada ne može dobiti zbog neposrednog stanja u kome se nalaze naši novčani zavodi i njihovog sve Većeg angažovanja u podmirivanju državnih potreba za kreditom,

Budžet Beogradske opštine za 1939/40 je povećan.

зване вунене

opština je morala da unese u budžet veće sumč za inVesticije. Predloz budžeta za 1939/40 je uravnotežen. Pošto se predviđa povoljan priliv prihoda, biće smanjene neke opštinske dažbine. Ukiđa se taksa na sportske priredbe i linearno snižava za 20% taksa na firme. Porast prihoda je u najvećoj meri rezultat povećanja stanovništva i posete turista. То зе naročito ogleda ma saobraćaiu, koji ie znatno veći bio 1938 nego 1937, zbog čega je opština morala da nabavlia nove autobuse i tramvajska kola. On bi bio sigurno još veći kad bi se saobraćajna tarifa snizila, Došto veliki deo Beograđana pešači zbog skupih tramvajskih i autobuskih karata. Kad bi one bile jevtinile prihodi zbog toga ne bi opali, naprotiv vrlo je verovatno da bi porasli zbog većeg broja prevezenih putnika. Ali ı kad to ne bi bio slučai mora se imati na umu da su ta saobraćajna sredstva namenjena siromašnijim delovima stanovništva i zbog toga moraju se prilagoditi njihovim potrebama i mogućnostima. Da se može očekivati povećanje prihoda pokazuje i potrošnja električne struje koja stalno pokazuje tendencu porasta. 1938 ie potrošeno 44,5 mil. kw. sati, za 4,2 mil. više nego 1987.