Narodno blagostanje
Страна 220
1938 22,05 mil. din. ili 931,69 din. po članu. Članova je bilo 23.128, za 2.286 više nego 19937. Prosečna osigurana падтса _ iznosila je 43,40 din., za 0,47 din. više nego 1937. 65%irashoda (14,6 mil. din.) utrošeno je na lekove, lečenje članova u bolnicama, sanatoriumima i banjama. Lični rashodi su iznosili 1,8 mil. ilj 8,41% materijalni 730.670 din, ili 3,32%, administrativni 2,7 mil, Celokupni rashodi bili su 21,53 mil. Višak je iznosio 521.411 ·din.
— Savez hrvatskih nameštenika u rezoluciji donešenoj nedavno na skupštini u Zagrebu traži da se što pre proširi penziono osiguranje na trgovačke pomoćnike i nameštenike, da se poštuje osmosatno radno vreme u frgocvinama i da se zavede šestosatno radno vreme u svim preduzećima i kancelarijama. ;
— Od pojave štraikova koje radnici sprovode 2арозеdanjem fabrike, pretresa se pitanje, je li to pravno dozvoljen akt, ili je to takva povreda prava privatne svojine da Dočinioci mogu biti kažnjeni. Francusko metalurgijsko preduzeće Renault, u kome su 1938 radnici štrajkovali nekoliko puta podnelo je tužbu na naknadu štete od 5 miliona franaka. Sud je našao da štrajkači nisu odgovorni, nego sindikat koji je vodio štraik i njegov sekretar kao idejni začetnik. Ali kod odmeravania štete sud je stao na stanovište da nema podataka na kojima bi je mogao proceniti, i da u svakom slučaju ne mora se ni dati finansiska naknada za štetu nanesenu ovakvim štraikom.
IZ POSLOVNOG SVETA
Trgovinski registar
»Pionir« d. d. za tehnička poduzeća u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. ing. Franje Gabrića. — Herman Deneš & Co. d. d. veleskladište staklenih ploča u Zagrebu, upis članova upravnog odbora gg.: Miroslava Gotliba i dr. Josipa Pliverića. — Beogradska zadruga a. d., Beograd, upis člana upravnog odbora g. Liubomira Pokornog. — Predionica i tkaonica a. d. iz Beograda, upis Firme sa glavnicom 20 mil. din. i članova upravnog odbora gg.: dr. Stanka Švrljuge, Bogdana Pogačnika, Aleksandra Božičkovića, d-r Alojsa Juvana i Berislava Todorovića. — Jugoslovensko-Amerikansko trgovačko a. d., Beograd, upis Firme sa glavnicom 1 mil. din. i članova upravnog odbora g.g.: Ilije Panića, Viljema Smaita, Adolfa Vajsmana, Dragutina Cvetkovića i Svetozara Spanaćevića.
Zborovi akcionarski društava
12 aprila — Kromolitografska tvornica Rožankovski i drug d. d., Zagreb (redovan). — Jugoslovenski serum zavod d. d, u Zagrebu.
i5 april — »Dalmacia« d. d. za brodarstvo u Zagrebu (redovan). — Slobodna plovidba Topić d. d. na Sušaku (redovan). — »llirija« d. d. za brodarstvo u Zagrebu (redcvan). — Drvorezbarska tvornica Vrbovsko d. d., Vrbovsko (redovan). — Sever tv. elektr. strojeva d. d. u Subotici (redovan).
16 apri! — Gradska štedionica u Koprivnici (redovan).
18 арт] — Jugoslovensko pcuzdaničko d. d., Zagreb (redovan). — Zadružna gospodarska banka u Ljubljani (reдоуап), |
19 april — »Drava« d. d. za proizvodnju žigica u Osijeku (redovan).
22 april — Trgovačko-obrtna banka d. d. u Ivanić-gradu
(redovan). — Srpska kreditna banka i štedionica u Karlovcu (redovan). — Mokrinskhi parni mlin na valjke d. d. u Mokrinu (redcvan).
| |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Бр. 14 _
28 april — Srpska kreditna banka d. d., Vukovar (redovan).. 24 april — Tipografiia grafičko-nakladni zavod d. d. u Zagrebu (redovan). · 1 -
25 april — »Paragov« kamenolomno i građevno d. d. Novi Sad (redovan). |
29 april — Narodni magacin sveopšte tekstinino a. d., Beograd (redovan). ·
80 april — Vrbovačka dionička štediona u Vrbovcu (redovan). — Fabrika kanapa, užarija i tekstime industrije 4. d. Odžaci (redovan). — Drvar d. d. u Novom Sadu (redovan). Aranđelovačka zadruga za međusobno pomaganie i štednju a. d. u Aranđelovcu (redovan). — Prvo Kraljevsko srpsko p6vlašćeno brodarsko društvo u Beogradu (redovan). — Parna pekara »Soko« a. d., Beograd (redovan). |
8 maj — Trgovački obaveštajni zavod a. d. pređe DunŠimeligraf u Beogradu (redovan).
5 maj — Juta i konoplja a. d., Beograd (redovan).
7 maj — Društvo za vazdušni saobraća. a. d. »Aeroput«e u Beogradu (redovan). |
Bibliografija -
Dr. Vladimir Pertot: Einige Entwicklungstendenzen im Aussenhandel der Balkanlinder. Izdanje Gustav Fischer, Jena. Ovai rad objavljen je kao članak u časopisu: Weltwirtschaftliches Archiv, Prikazujući razvoine tendencije spoline trgovine balkanskih zemalja pisac je pošao od udela njihovog u svetskoj trgovini, konstatujući da je on manji nego što Di odgovaralo teritoriji i broju stanovnika, a što se može obijasniti privrednom zaostalošću. Indeksni brojevi spoljne trgovine Za 10 godina (1997—1937) pokazuju opadanje. Ali udeo Evrope ie porastao prema udelu vanevropskih zemalja. Naročito je karakteristično da je opao udeo Italije u spoljnoi trgovini a porastao Nemačke. Ta tendencija ima svoi koren u tome što je smanjen značaj uvoza tekstilne robe u ove zemlje, koju ie neposredno posle rata mnogo liferovala Italija, a porastao je uvoz mašina, u Vezi s industrijalizaciiom, koje opet liferuje Nemačka.
RAZNO
— Španska vlada sprema predlog zakona po kome će država da preuzme na sebe izgradnju kuća porušenih u građanskom ratu. Na tai način bi se sprečila navala osiguranika na osiguravajuća društva radi otštete. Osiguravajuća društva bi pitanje naknade štete raspravliala sa državom a ne sa osiguranicima.
С. х. гУМаАН ДИОНИЧАСКО ДРУШТЊО. дне 30. марта ог. одржана је у Белишћу редовита главна скупштина дио а тог лрушшња. Биланца за пословну год, 1937/38 исказује чисти добитак од Дит, 1,292.694.43.
Дивиденду од Дин. 5. —– по дионитши истаћиваће за купон број 20, од 5. априла 0... друштвена олагајна у Белишћу, Прва хјр= ватска штедионица д-. д. У Загребу н вена подружница у Осијеку.